Kako da budete srećniji kao roditelj

[Saska]

Zaključujem da sam ja naučila da budem prilično srećan roditelj 
ali da svakako imam ogroman osećaj krivice 

odlicno. Ja sam otisla i korak dalje, nemam vise ni osecaj krivice . To me je godinama mucilo, a definitivno se stanje poboljsavalo sa decijim odrastanjem, a bogami i uvecanjem njihovog broja . Valjda sam i ja sazrevala s njima.

[anelore]

I kod mene je osecaj krivice sve manji, ranije sam se osecala kao da je smak sveta ako MM i Sava odu sami u setnju bez mene dok ja radim, jer propustam nesto divno i apsolutno nenadoknadivo u tih sat i po.
Sa Vidinim rodjenjem sam prvo shvatila nuznost preraspodele roditeljskog vremena, pa onda i preraspodele ukupnog vremena. Takodje sam osetila i cari osamostaljivanja starijeg deteta, koje mozda zvuce male ali su meni bile i jos uvek su velike kao kuca - sam se igra na rodjendanu, ne moram ja da budem sa njim u igraonici, sam se zaigra po 45 minuta, igra se sa drugarima po 3 sata uz pauzu za uzinu/sok i povremeno nadziranje, da ne govorim o tome da su se on i Vida pre neki dan igrali sami u sobi oko 40 minuta, bez svadje i plakanja.
I eto, zaustavila sam se trenutno na tome da ne mogu decu i MM sa njima da ostavim na 14 dana (mada, da su se dobijale i neke dnevnice  ).
Ipak, cenim da veliku ulogu u mom smanjenom osecaju krivice igra i cinjenica da zahvaljujuci svom poslu zapravo imam dosta vremena sa decom cak i kad se ne bavim njima neposredno, kao i cinjenicom da sam ove godine angazovana na puno ozbiljnih projekata, radeci ono sto volim, za bas dobre honorare, i da u tome vidim boljitak za celu porodicu. 

[Lani]

Ja samo i dalje imam tu ogromnu grižu savesti zbog previše vremena koje provodim radeći umesto sa decom i porodicom uopšte. Evo juče su mm i Iva išli u park da vežbaju bekhend/forhend, em vikend, em sunce, a ja umesto sa njima sedim kod kuće i radim. OK, ja uvek kažem, bolje da ima posla nego da nema ali bojim se da će njima dvema jedna od najupečatljivijih slika kad se sete mene i toga kakva sam bila u njihovom detinjstvu biti slika mene kako sedim ispred monitora i stalno nešto kuckam.
Neke manje bitne stvari sam odavno prebolela tipa da im neću upropastiti zdravlje ako im ne pravim svaki drugi dan zdrave organske kolačiće sa žitaricama ili supu svaki dan ili da Iva neće izrasti u sociopatu ako joj ne čitam priču svake večeri ali ova glavna, taj manjak vremena mi i dalje jako smeta.
Malo mi je bilo lakše kad sam pročitala ovaj tekst, ali eto jedno pola sata sam se bolje osećala, posle opet sve po starom.

[anelore]

Lani, ja razumem kako se osecas i zasto se tako osecas.
Ja sam npr. pokusala da se setim cega se secam iz svog detinjstva - dakle, ovo je samo licni primer, nista vise. Najlepsa su mi secanja na more, na kome smo boravili i po mesec dana. Od ostalog se secam - mama pegla, tata nesto popravlja, pravi se zimnica, sredjuje se kuca. Secam se i dugih setnji kuceta sa tatom, tada smo divno pricali o svemu. Drugih nekih setnji, porodicnih izlazaka se ne secam. Odlazaka kod tetke i kumova - da, ali nekih setnji po Tasu i Kalemegdanu ne. Mozda je do toga sto su moji roditelji bili takvi i tako nam organizovali zivot, ali nesto se ne secam ni da su moje drugarice isle u puno takvih setnji sa mamom i tatom.  Meni je npr. manje vazan sveze skuvan rucak i usisavanje tepiha 3 puta dnevno nego sto je bio mojoj mami i tati. U tom smislu, mislim da mi sa nasom decom, koliko god to paradoksalno zvucalo, zapravo provodimo vise onog lepog vremena nego sto su to radili nasi roditelji. Jos uvek je to manje nego sto bismo zeleli, ali ja stvarno mislim da ce se nasa deca secati i mene za racunarom i mene u parku, na klizanju, u kaficu, u pozoristu, na izlozbama (kao sto je ova o dinosaurusima). Npr. mi sada uvek posle Savinog casa engleskom ostajemo u obliznjem parkicu bar jos jedan sat, sa vecinom dece iz grupe, i oni se igraju, a mi - roditelji i babe i dede - ih nadziremo i igramo se sa njima. Ja stvarno mislim da je to neprocenjivo. I zelim da verujem da ce se moja deca secati upravo tih delova svog ranog detinjstva.

[Lani]

Znam, i ja. 
Zato se ja trudim da ustanovim neke nama svojstvene rituale jer su i to neke stvari kojih će se sećati jednom... ispijanje kafe/čokoladnog mleka u krevetu vikendom, skupljanje lišća za kolaže na jesen, zajedničko pravljenje božićnih kolačića, odlasci u lutkarsko pozorište itd.
Ovo što se sređivanja kuće tiče, negde sam davno pročitala da se dete jednog dana neće sećati da li je kuća bila usisana već da li ste ga grlili, mazili, provodili vreme s njim. I to je stvarno tačno.
Meni kao devici je užaaasno teško da prođem pored krša u sobi i okrenem glavu ali vremenom sam naučila u sebi da ponavljam tu rečenicu, prvo sam je ponavljala automatski, kao papagaj, sad mi ona dođe prirodno. Izdramim ja i dalje ponekad zbog rasutih igračaka, neopranih sudova svuda po kuhinji itd. ali sam naučila sebe da me to manje pogađa nego ranije.

[Margarita]

Znam, i ja. 
Zato se ja trudim da ustanovim neke nama svojstvene rituale jer su i to neke stvari kojih će se sećati jednom... ispijanje kafe/čokoladnog mleka u krevetu vikendom, skupljanje lišća za kolaže na jesen, zajedničko pravljenje božićnih kolačića, odlasci u lutkarsko pozorište itd.
Ovo što se sređivanja kuće tiče, negde sam davno pročitala da se dete jednog dana neće sećati da li je kuća bila usisana već da li ste ga grlili, mazili, provodili vreme s njim. I to je stvarno tačno.
Meni kao devici je užaaasno teško da prođem pored krša u sobi i okrenem glavu ali vremenom sam naučila u sebi da ponavljam tu rečenicu, prvo sam je ponavljala automatski, kao papagaj, sad mi ona dođe prirodno. Izdramim ja i dalje ponekad zbog rasutih igračaka, neopranih sudova svuda po kuhinji itd. ali sam naučila sebe da me to manje pogađa nego ranije.

za ovo, potpis kao vrata
a i za ostalo, tu sam negde
moram da priznam da mi je dosta lakse otkako imam manje obaveza oko njih

[vrana]

Ja sam imala strasno osecanje krivice kada sam pocela da radim, tj posle prvih  godinu dana volonterskog staza (za to vreme sam imala i krace radno vreme i manje obaveza). Doslo je do toga da sam se svako vece prevrtala u krevetu (a nekada i plakala) i brojala koliko sati cu sutra biti sa njim, a koliko sati ce biti sa babom, rezultat je uvek bio porazavajuci, jer sam u to vreme imala i dve edukacije, koje su se nekad tako namestale da bi se spojilo citava dva dana da ga ja vidim samo uvece pred spavanje. Tada mi je to najozbiljnije izgledalo kao roditeljsko zanemarivanje, bas nisam bila sva svoja, i nikakva moja teorijska znanja i terapijska iskustva nisu mogla da mi pomognu da se toga oslobodim, bila sam kao opsednuta. Jos me dodatno tistilo i to sto sam potpuno zapostavila, tj svesno zrtvovala vreme sa mm-om, da bih sto vise provodila "kvalitetnog" vremena sa Vasom.
Na kraju sam ja sama krenula na terapiju, trebalo mi je gotovo 10 meseci da se toga oslobodim (dobro, jos se svasta tu rasceprkalo i radilo tokom tih deset meseci), ali tek nakon toga sam pocela razboritije da se postavljam u tom odnosu i da shvatam da sam ga zapravo sve vreme kljukala svojom paznjom kao neku gusku.

Mnogo, mnogo, mnogo nam se popravio kvalityet zivota od tog trenutka. Svi se normalnije ponasamo, ono je bilo bas 

[martina]

moram da priznam da se ja nisam bas previse pronasla u listi. mislim da mi je nekako od pocetka bilo jasno da je vazno ukupno iskustvo, a ne te neke stvari kojima nas mediji filuju ovih dana

valjda je moja sreca i sto je moje roditeljsko iskustvo sjevernoamericko, pa sam ja ionako te pritiske mogla da odbijem na "lude amerikance"

a pogotovo sto mi nije bilo tesko da se sjetim da se moji ipak nisu pretjerano igrali sa mnom i "provodili vrijeme" naprosto smo zivjeli zivot normalno, svako je imao svoje obaveze, a ja sam dane provodila igrajuci se s djecom, sto mislim da je bilo super. ne sjecam se da sam kao mala ikad mislila: joj, da mi je da mama sa mnom slaze kockice

kasnije smo puno pricali, bili smo bliski, ali i imali razumnu granicu... ne znam meni je uvijek to "posvecivanje djeci" bila neka potpuno fake ideja. valjda sam takva

jedino sto me savjest grizla je bilo dojenje, al to je jedna druga prica

[vrana]

Moja mama nije radila, bila je stalno kod kuce i sa nama, mozda sam ja odatle i pokupila tu ideju da bih morala vise vremena da provodim sa Vasom.

[Lani]

A moja nije, bila je rastrzana na sto strana, i jurila uvek kao bez glave... nas u vrtić, posao, nas iz vrtića, onda s bratom svaki dan (i tako godinama) u grad na vežbe kog logopeda, sve busom, onda uveče dok nas podmiri, stavi ručak od moje bake (njene sveki koja je do moje desete godine živela s nama nikakvu pomoć nije imala...). Valjda hoću da ne ponovim to sa svojom decom.
Martina, ti uvek sve lepo kažeš.

[anelore]

Moja mama je radila, mene je ocuvala baba. Ja nisam htela da mojoj deci baba bude primarni staratelj - pa je to sada vrtic  Ako se secate one teme o mamama, ja sam tamo napisala da sam svoju mamu pocela da razumem tek sa nekih 16 godina. A imam utisak da sam tek tada pocela stvarno da je upoznajem, da je pre toga puno vremena odlazilo u neke svakodnevne stvari a malo u neke neobavezne price. Ali to je malo i do toga kakva je moja mama - ja sam je videla kako se igra tek sa mojim sestricinama i sa mojom decom, a uz to obavezno i malo poducava 
Dakle,, htela sam da deci dam sto vise sebe i da sto vise uzivam u njima i sa njima. Nije to sad neka lazna ideja o neophodnom "kvalitetnom vremenu" niti je imam samo ja - MM i ja smo prosto tako organizovali nas porodicni zivot, ali meni je trebalo vremena da shvatim da nije uvek neophodno da svi budemo na okupu u svakom trenutku.
Nekako mi je bilo prirodno da cemo tako ziveti, mi smo i pre rodjenja dece bili prilicne kucne muve i uzivali vise u nekim prepodnevnim ili popodnevnim setnjama nego u nocnim izlascima.

[vrana]

Dakle,, htela sam da deci dam sto vise sebe i da sto vise uzivam u njima i sa njima. Nije to sad neka lazna ideja o neophodnom "kvalitetnom vremenu" niti je imam samo ja - MM i ja smo prosto tako organizovali nas porodicni zivot, ali meni je trebalo vremena da shvatim da nije uvek neophodno da svi budemo na okupu u svakom trenutku.

Jao, ovo je bila i moja fiks ideja. Vikendi su za mene bili potpuno izgubljeni ako ne bismo bili od jutra do mraka zajedno. MM-a sam terala da svoje obaveze zavrsava iskljucivo dok Vasa spava, da bismo ostatak vremena proveli zajedno, znaci, bas onaj stereotip: mama, tata, ja i bata
A ako bismo se zbog nekih obaveza dogovorili da jedan bude sa Vasom pre a drugi posle podne, odmah sam kukala kako se ponasamo kao rasturena porodica

Sad mogu da se smejem tim svojim sumanutostima, ali tad mi stvarno nije bilo svejedno. I samu sam sebe iznenadila koliko sam se iracionalno tada ponasala, ali prosto ta krivica me bas izjedala.

[Elanor]

moja mama je bila posvecenaposvecenaposvecenaposvecenaposvecena, pa joj se ta posvecenost u dobroj meri obila o glavu

Sorry but you are not allowed to view spoiler contents.

vrano
ja sam bila luda mileninih prvih godinu dana, posle je to ludilo polako pocelo da me pusta. sad sam ok, jedino me dotakla tacka o nepoklanjanju paznje deci podjednako; tu jos uvek nisam cista sama sa sobom

[anelore]

Uh Elanor, nisam ni ja.
NEkad imam utisak da Vida neke stvari uci usput a da neke ne zna jer se ja nisam setila da joj pokazem, a ja ovamo nepravedno, nepravedno, uporedjujem koliko je Sava znao u njenom uzrastu a koliko ona zna. I onda juce vidim da npr. ona drzi bojicu bolje nego Sava sa tri godine 
Sestra me je tesila da je to normalno, a ja recimo intenzivno razmisljam kako da im ove godine osmislim kucne aktivnosti tokom zime tako da im oboma bude zabavno i da ponesto nauce, i da nikome ne zakinem ni na cemu.

[vrana]

Ja sve nesto mislim da ce moje drugo dete u tom smislu bolje da prodje. Mislim da sam oko Vase bila previse fokusirana na njega u svakom smislu, a u mejduvremenu sam procitala jeddnu odlicnu knjigu koju je napisao jedan poznati porodicni terapeut, i posebno me odusevilo poglavlje sa nazivom "When it comes to attention, less is more". Knjiga je inace o drugoj strani "posvecivanja deci" i o tome koliko to moze biti kontraproduktivno kad se shvati bukvalno i previse dogmatski, bas onako kako sam npr ja shvatala u pocetku 

Knjiga se zove To Raise Happy Kids, Put Your Marriage First :thumb: