Uspavljivanje

[vrana]

ja sam pak obojicu dojila iskljucivo sedeci (ne umem da dojim lezeci), pa su se budili non stop godinama 
evo vuja je poceo malo bolje da spava sad pre par nedelja, mada daleko je to jos od toga da kazem da moze da prespava celu noc

sad vise ni ne pije mleko nocu, i i dalje se povremeno budi

drugim recima, nema pravila, nema recepta, sve je stvar percepcije

[martina]

ja nekako mislim da svako djecu uspije da natjera jednu stvar u zivotu, koja mu je jako vazna

za mene je to bilo to spavanje po noci. nisam mogla da spavam nikad osim po noci i ako ne spavam bila sam ocajna i nemoguca... i onda kod mene tu nije bilo price, rasprave, opcija... pri tome nisam insistirala da se spava, nego da se u 9 uvecer ode u svoju sobu i suti... i ako se to ne desi, bila sam jako nezgodna
nije bilo uspavljivanja nikakve vrste. prica se citala u dnevnom boravku

po danu nikad nisam uspjela da ih natjeram da spavaju, inace su spavali jako malo za svoj uzrast uvijek, i meni je bilo bitno da se to spavanje koje imaju odvija po noci, kad i ja moram da spavam... po danu, kad vidim da ne ide, a znam kakvi ce da budu ako ne odspavaju, strpam ih u auto i vozam ukrug da odspavaju pola sata-sat.

a isli su u krevet u 9, ustajali ujutro u 5-6

kad su bili bebe morili su me po cijeli dan, malo su spavali... s uzasom se sjecam tog perioda. ali u 9 su isli u sobu. i sutali, i uglavnom spavali

i sada, kad su tinejdzeri, radnim danom idu u sobu u 9:30. i da ih ne cujem. a desi se da hodaju u wc do neka doba po noci. ne mogu u to da se petljam, ne mogu nikoga da natjeram da spava. ali mogu da suti.

[maxic]

Kakva crna rutina, ritam, i doslijednost ... Meni su bebe van te kategorije.  S Anjom nisam znala sta da ocekujem, spavala je kod nas u sobi, u kreveticu, pa bi poslije dojenja ostala u krevetu s nama. Niko tu nije lijepo spavao, prebacili smo je u sobu sa nekih 6 mjeseci, kupili knjigu kako da je uspavamo, sve radili po knjizi i za neko vrijeme stvarno i uspjeli. Ona je u to neko vrijeme pocela da jede kasice, tako da ja vise nisam razmisljala da li je gladna, zedna itd. Noci su bile kratke, ali smo ih produzavali, vremenom smo uveli citanje knjige i ona bi sama zaspala.
S Milosem je bilo lakse, on je bolje generalno spavao, i dan danas on prvi i jedini moze da ode da spava na svoju inicijativu i spava kao top.
Marko je bio horor . On za prvih pola godine zivota , ne mislim da je sastavio vise od 2-3 sata u cugu. Spavao je svuda, na meni, u raznim ljuljaskama, sjedalicama, kolijevkama, gdje god nam se cinilo da bi nekako mogao da spava. Spavali smo i mi po podu, s jednim prstom u njegovoj ruci, a on u ljuljasci koja se ljulja. Ne ponovilo se... Nema gdje ga nismo vodili i koju metodu nismo probali, taman pomislis da nesto radi, a on te demantuje. Onda smo i njega prebacili u sobu, ne sjecam se vise detalja, ali agonija se polako stisavala. Vrlo brzo smo ga nasli van onog putnog krevetica, bas je bio mali, i dan danas mi nije jasno kako je to izveo.
Svima smo u neko doba uveli te rutine pranje zuba, citanje knjige, i krevet, malo svijetlo upaljeno i oni sami u sobi. TO je tako fino funkiconisalo, do unazad nekoliko mjeseci. Sad su duhovi, vamipiri i sve ostalo aktuelni , pa M i M spavaju zajedno u sobi, ali se i to ispostavilo kao nedovoljno, jer Milos prvi zaspe, pa se Marko boji ... Sad P sjedi s njim dok ne zaspe. Ja ne bih, ali on moze ako ga ne mrzi.

Ono sto je meni karakteristicno je da kakvi su bili onda takvi su i danas. Anja nije voljela popodnevno spavanje,  smanjila i izacila ga je brzo, Marko takodje, takvi su i danas, nocne ptice, ne vole da spavaju. Milos je uvijek spavao ok, i sad lako ode u krevet, zaspi za sekund.

[Blue]

ja nekako mislim da svako djecu uspije da natjera jednu stvar u zivotu, koja mu je jako vazna

kad su bili bebe morili su me po cijeli dan, malo su spavali... s uzasom se sjecam tog perioda. ali u 9 su isli u sobu. i sutali, i uglavnom spavali

martina, ja ipak nekako mislim da malo kome od nas san nije bitan. tj. da nam nije bitno da li beba nocu spava ili ne spava. isto tako mi se cini da si ipak imala puno srece da su sva tvoja deca kao bebe sutale i uglavnom spavale posle devet, a nisu plakale.

meni je totalno van pameti bilo ranije bilo kakvo uspavljivanje. mislila sam da je to krivica majki, sto tako naviknu decu.

e sada, maleni me je od prvih dana prevaspitao svojim plakanjem. recimo da sam isto kao vojka morala da uz njega dezuram kada spava po danu i ako se pomerim, budi se i place odmah. jedan dugi, dugi period (od par meseci) spavao je preko dana iskljucivo na rukama, nije cak hteo ni na krevetu. dakle zamislite bebu koja 3 puta dnevno spava samo na vasim rukama...tako da sta ja znam, da li je tu to problem sto beba ima tako jaku volju i placem se izbori za svoje, kao da joj je potrebna ta toplina i blizina tela majke, ili su mame previse mekane i ne umeju da "dresiraju" bebe. 

takodje neke bebe imaju lak san, neke nemaju. meni je recimo problem da nocu odem u wc, jer cim ustanem sa kreveta, komesa se i budi. i ako se otkrije i ja ga pokrijem, i to ga probudi. 

preko dana malo bolje funkcionise, kada mene nema kuci. moze i da zaspe bez mene, ali se pre toga bacaka po krevetu kao mali pas i "samouspavljuje" tom metodom. ne place.

Sorry but you are not allowed to view spoiler contents.

[martina]

znas kako, ja mislim da svaki roditelj moze da izdresira djecu, ako hoce
problem je sto za dresiranje moras biti dosljedno dosljedan i vecina nas odustane, jer nam to ne vrijedi toga.

ali ima kad nam vrijedi i onda jesmo dosljedni do kraja, i dijete nauci, jer nema izbora

ja to ne zakljucujem samo po svojoj djeci, nego gledam i okolinu. i gledam sta neka djeca rade i mogu, i divim se, jer mi se cini da ja to s mojom djecom nikad ne bih uspjela. a onda skontam da je tajna u tome da ta stvar bas znaci mnogo roditelju.
nemam neko naucno objasnjenje, ali mislim da to jednostavno bude nesto za sta je roditelj bas zapeo, i onda tako mora

naravno, okolnosti su drugacije... ja sam imala troje djece ispod dvije godine... i nisam, po mom vidjenju, imala puno izbora, a slabo sam imala i pomoci. prvo vrijeme nisam spavala, pa sam onda skontala da tako nece moci... sa tri mjeseca mi je doktorica rekla da ne moram da ih hranim po noci, jer super napreduju. svi na ovom forumu, a vjerovatno i ja sa prvim djtetom, bi na to promijenili doktoricu... ja sam jedva docekala... i otada vise nisu dobijali da jedu po noci. ko je od vas prestao da hrani dijete nocu s tri mjeseca, iako je trazilo? slabo ko, ja mislim... ali ja sam prestala... za sedam dana plakanja su prestali... onda mi je mecina tetka, koja je imala osmoro djece, rekla da je ona prestajala svoje da hrani nocu sa 40 dana... toliko o tome... sreca sa osmoro djece je malo teza

ja ne savjetujem nikoga da ne hrani djecu noci, samo kazem da dijete nema izbora, i nauci... problem je da li mi kao roditelji mozemo da izdrzimo onoliko koliko svakom djetetu treba da nauci. ja znam da sam ja bila to u stanju u datoj situaciji

a mislim da svako od nas skonta sta mu vrijedi i sta mu ne vrijedi. ja jesam u puno drugih stvari odustajala od nekih svojih ideja, jer mi nije vrijedilo. to ne znaci da nikako nisam mogla da ih izguram, nego sam se prilagodila situaciji

[vojka]

blue, moje obe ne podnose pokrivanje 
i jednu i drugu kad pokrijem, kao da sam ih na uzareni ugalj stavila, a ne pokrila mekim cebencetom 
tako da sam ja od toga odustala  , prisla sam tome sa druge strane
u sobi gde spavaju onda zagrejem posteno  , i ic se ne sekiram sto su otkrivene 

[vojka]

blue, moje obe ne podnose pokrivanje 
i jednu i drugu kad pokrijem, kao da sam ih na uzareni ugalj stavila, a ne pokrila mekim cebencetom 
tako da sam ja od toga odustala  , prisla sam tom problemu sa druge strane
u sobi gde spavaju onda zagrejem posteno  , i ic se ne sekiram sto su otkrivene 

[monochrome]

martina, ja sam prestala da hranim dete nocu kad joj je bilo, pa tako nesto...3 meseca 

[anelore]

Martina, ja stvarno mislim da je svako najspremniji da poslusa onaj save/taktiku koji mu u tom trenutku odgovara i sa kojim psihicki i fizicki moze da se nosi i da to mirne duse sprovede.

Sorry but you are not allowed to view spoiler contents.

Ja ovako sa strane ne mogu da kazem bih li uradila sto i ti ili ne - nisam se nasla u toj situaciji. U situaciji kada sam bila neispavana koliko sam bila sa dvoje dece, ja sam posle neuspeha u nekim taktikama birala dojenje na zahtev i prebacivanje bebe kod sebe, ali ne mogu da se zakunem da bih to birala i sa dve bebe i starijim detetom kome sam i dalje potrebna preko noci, svake noci. I da, meni je u tom psihickom i fizickom stanju bilo teze da slusam Vidino plakanje i gledam njeno bacakanje i kocenje, posle koga je bila i fizicki i emotivno iscrpljena, nego da je pustim da se nauci da sama zaspi tako sto ce plakati. 

[martina]

da, to i ja kazem... naprosto ne mislim da ima jedan nacin, niti da je to pitanje razmazenosti, nego svako radi sta moze ili misli da mora i izdrzi sta mora

samo ne volim da se kaze da se ne moze - naravno da moze, inace cijela prica o vaspitanju djece nema smisla. samo je pitanje koliko smo mi spremni u svemu tome da istrajemo, kad je ucenje posebno naporno. ja ne mislim da je to istrajavanje nesto sto mora, nego kazem da je moguce.

samo je u nekim stvarima lakse da se odustane, jer nema posebne posljedice. kao uspavljivanje... ovako ili onako djeca ce da odrastu, i ja jos nisam srela nikoga s 15 godina da ga mama uspavljuje...

mi smo proplakali dok je martin naucio da cita, al nismo odustali, jer kako smo mogli?! a htjela sam svaki dan de se upucam na tu temu. al nisam bas mogla da kazem: e pa on nije tip da cita.
a mogla sam da kazem: e pa on je tip koji je nemiran pa cemo tu malo dam u progledamo kroz prste, jer je takav... pa sam onda to tolerisala i vise nego sto mi se cinilo da bih tolerisala prije nego sto sam imala djecu.

a niko od nas ne zna kako bi bilo da je bilo drugacije, to je sigurno

[Blue]

martina, razumem. naravno da je u situaciji sa troje male dece drugacije nego sa jednim. a i svi smo drugaciji, imamo razlicite pragove tolerancije, slazem se. ono sto sam ja primetila u mojoj okolini je da su mame blizanaca za moj pojam iznenadjujuce lepo tj. sredjeno izgledaju, i dobro su organizovane, cak i imaju slobodnog vremena. valjda sto vise imas obaveza, bolje se organizujes i lakse ti je da odredis prioritete. a i mozda nemaju taj osecaj koji ja imam , da cu bog zna sta uskratiti detetu, ako mu se ne posvetim 100, vec 99 posto, recimo.

anelore, jedno pitanjce tj. dva

Sorry but you are not allowed to view spoiler contents.

[anelore]

Blue

Sorry but you are not allowed to view spoiler contents.

[Blue]

Hvala puno na odgovoru. 

Pricekacemo onda jos, nema zurbe.

[martina]

blue, tako nekako i ja mislim

ja sam sa kcerkom puno vise pokusavala da budem savrsena mama, kad su dosli njih dvojica shvatila sam da je to nemoguce, i s te strane mi je puno toga bilo lakse, iako sam fizicki non-stop bila zauzeta

nisam, doduse, bila nesto posebno "sredjena", nisam ja taj tip da mi je to vazno

moja je poenta u svemu tome: svako radi kako mora i moze, i sve je to ok. uspavljivanje nije losa stvar, ako mozes i hoces. a ako neces - slobodno nemoj, dijete ce da nauci uz tvoju istrajnost.

ono sto sam ja vidjela je da je dijete najlakse nauciti ono sto iskreno mislis da je dobro i da treba. nemas sumnju u glavi i dijete to stvarno osjeti. zato ja moje nikad nisam naucila da spremaju kucu, jer u mojoj glavi to nije tako zdravo vazno, i to se osjeti, bez obzira sta pricam i kakve strategije praduzimam

[Finalina]

ja sam vrlo ubedjena da tv lose utice na bebin/deciji san...niko jos nije uspeo da me razuveri 

isto mislim iako ja nisam bila striktna u tim stvarima tj bilo je crtaca u vecernje vreme iako sam "znala" da to ne valja, ali je tako ... valjda linija manjeg otpora, losa navika, ali slazem se sa tobom da tv skodi

ja nekako mislim da svako djecu uspije da natjera jednu stvar u zivotu, koja mu je jako vazna

potpis

Sorry but you are not allowed to view spoiler contents.

mada ja sa tim spavanjem ne mogu da kazem da sam bila bas bas super jer moja iskustva pamte nocna budjenja .... moji nisu bili bebe koje spavaju x sati vezano, spavali su dosta, nismo ih nosali, ali secam se cestog budjenja ... posle dve godine ja sam bila smlavljena, iako nisam spavala malo nedostajalo mi je da spavam u celini bar tri sata, ali bar toliko ...