Ne znam šta da radim

[Beatrix Kiddo]

Pepi, djevojke ti vec rekle
Strpljenje je najvaznije, ali i to da je ipak mali da bi bio on glavni..
Dosljednost, naravno...

Fora sa davanjem izbora pali, ali da izabere jedno od dvije mogucnosti, a ne da on npr. bira garderobu iz cijelog plakara...

I potpis za Senku, da prije spavanja ti iniciras obavljanje svega toga sto on trazi iz kreveta.
Kad jednom legne - nema ustajanja
(i tu sa sama sebe utjesi da nije zedan, gladan i sl. ma koloko molio i plakao, ako je vec sve obavio prije spavanja)

Taman te rituale neka pocne da obavlja na vrijeme, da bi i zaspao onda kad ti zelis. Kad zaspi na vrijeme, mozda ce se i buditi lakse

[martina]

jedna stvar koju sam ja nalazila jako da pomaze je da unaprijed sve pricamo i objasnimo
ne pali prvi put, ali kad si dosljedna, proradi...

jednostavno igra u taj njihov osjecaj da kontrolisu sami svoj zivot kad unaprijed znaju sta ce da se desi

a to ne znaci da mu sto puta objasnjavas jedno te isto, narocito ako je dnevna rutina ista...

a i nekad vole da pricaju. ljetos kad smo bili u neumu rodjakova kcerka je svakoga non-stop pitala sta radi, iako vidi, naravno.

kod nje je problem bio drzanje za ruku. s kim hoce, s kim nece, ko vozi bratova kolica, a ko nju drzi za ruku... i bas nije htjela da pristane na to kako mi odredimo, pa je bilo placa i vriske. vazno je tu ne popustiti, ako se moze. ne toliko sto ja nesto mislim da je to posebno vazno da oni postanu bolji ljudi ( iskreno ne mislim to), nego zato sto nekad ce nam biti vazno, jer nismo u situaciji da popustimo, pa je onda sto puta lakse kad nauce da odrasli komanduju

[kalimero]

sve da potpisem devojke.....terrible two u punom zamahu znam da je strasno, ali naci cete modus, a taman kad ga nadjete faza ce da prodje, ko da je nije ni bilo..... I, posto kucam sa mobilnog ne znam ko je rekao, ali da potpisem, dajte mu izbor, da se odeti velikim, ali izmedju opcija koje vi ponudiite....znaci, moze da bira da l ce za dorucak kiflu ili keks, ali ne i kad ce da krene i da li ce da krene u vrtic u vreme kad si ti odlucila...... :kiss:

[vojka]

pepi, skroz se slazem sa devojkama, za to da je to faza
samo oni iz faze u fazu 
naoruzaj se zivcima, i samo spolja hladna ko spricer
sve ce brze i karce da mu traju ti nastup
oni sad ispituju nase granice, i gde ih postavljamo
i treba da imaju granice, i njima je prijatnije kad postoje
a opet, da mu ne lomis duh, ostavi na nekim manje vaznim bitkama da on se oseti vaznim i da donosi odluku

[Praslin]

I ja ću koju:
1. Ne možeš ti njega da slomiš. Odnosno možeš, ali za to bi bile potrebne tako drastične mere, da sam ja sigurna da tebi tako nešto ne bi ni palo na pamet. Dakle, opušteno, malo strogoće mu neće smetati.
2. To pljeskanje po guzi njega ne boli, nego ga vređa. Samim tim, on će još gore. Uz to, videće da si se ti potresla što si ga šljapila (a potreseš se, priznaj), pa će te tek tada drndati.
3. Dakle, samo smireno i bez panike. I bez griže savesti. Pa šta ako ne možete "da mu ugodite"? Naravno da ne možete, vaspitanje i jeste pre svega shvatanje da se ne može sve kad se poželi i kako se poželi.
4. Ne pregovaraj! Nipošto! On ima samo 2 godine. Zašto ti misliš da on može da razume sve tvoje bojazni? Ti njemu lepo kažeš šta da uradi i gotovo. Što neko reče - ne mnogo granica i pravila, ali ono što jeste granica i pravilo, to je tako bez objašnjavanja, dogovora, pregovora i izuzetaka.

Sve u svemu, opušteno, nasmejano i bez pregovaranja i popuštanja za ono što ti je stvarno važno.

Proći će i ovo 

[Beatrix Kiddo]

U sustini je najteze da sami sebe utjesimo da postavljanje granica u nekim situacijama ne cini nas losim roditeljima, naprotiv.
Npr, nije bas da od tebe zavisi prijem djece u vrticu i dorucak...
A definitivno mu je san potreban, tu nema rasprave...
Znaci ne radis nesto sto nije za njegovo dobro 


Makar sam ja ovako sama sebe tjesila u slicnim situacijama

[moma]

kod nas je terible two kasnila
kod nas je terible three
oblacim je uspavanu na wc solji
piskimo zagrljene
ne pitajte me
oblacenje i zurno u vrtic
pregovora nema
od njenih bitnosti to je da se poljubimo i obavezno procitamo meni u kuhinji
i mahanje na prozoru
i svaki dan sto posto sve isto
rutina je majka

[Saska]

e, momo baš tako

Mihajlo je jedan dan trčao za mnom do ulaznih vrata vrtića, jer je prethodno uleteo u sobu i zaboravio da me poljubi. Otrgao se od vaspitačice i trčao, poljubio me i vratio se u sobu mirno.
Onda, kad dođemo idemo u "dežurnu sobu", juče njegova vaspitačica bila ispred i htela da ga uvede na druga vrata kroz kupatilo, joj  kako se umusio u sekundi, pognuo glavu i samo što ne zaplače zato što ne idemo uobičajenim putem. Naravno da smo se vratili, meni to ništa ne znači, a njemu je važno.

A sećam se da je i Mina imala te neke rituale pri ulasku u vrtić, verovatno i Jova, već sam i zaboravila.

[Vila]

Meni i mm je Dušan, u periodu kad je obožavao automobile, morao da ugasi auto kad stanemo. Stanem, povučem ručnu i izbacim iz brzine, on otkopča pojas, pređe napred u krilo, ugasi auto, svetla, radio, sve po redu
To je recimo bio jedan od tih naših ustupaka, a zato je on bio dobar kad uđemo u vrtić

[linga]

I ja ću koju:
1. Ne možeš ti njega da slomiš. Odnosno možeš, ali za to bi bile potrebne tako drastične mere, da sam ja sigurna da tebi tako nešto ne bi ni palo na pamet. Dakle, opušteno, malo strogoće mu neće smetati.
2. To pljeskanje po guzi njega ne boli, nego ga vređa. Samim tim, on će još gore. Uz to, videće da si se ti potresla što si ga šljapila (a potreseš se, priznaj), pa će te tek tada drndati.
3. Dakle, samo smireno i bez panike. I bez griže savesti. Pa šta ako ne možete "da mu ugodite"? Naravno da ne možete, vaspitanje i jeste pre svega shvatanje da se ne može sve kad se poželi i kako se poželi.
4. Ne pregovaraj! Nipošto! On ima samo 2 godine. Zašto ti misliš da on može da razume sve tvoje bojazni? Ti njemu lepo kažeš šta da uradi i gotovo. Što neko reče - ne mnogo granica i pravila, ali ono što jeste granica i pravilo, to je tako bez objašnjavanja, dogovora, pregovora i izuzetaka.

Sve u svemu, opušteno, nasmejano i bez pregovaranja i popuštanja za ono što ti je stvarno važno.

Proći će i ovo 

Da potpisem drugaricu praslin i da mudro dodam da je sve ovo mnogo lakse reci nego uraditi. Ja se i dalje ponekad primam na te njihove pokusaje *koji nisu rezervisani samo za dvogodisnjake*. Drzite se!

[linga]

Sara insistira da je predajem u narucje vaspitacici, nikad ne place. Osim ako je spustim na pod, kad je vaspitacica zauzeta, onda vristi i pisti kao sirena 

[moma]

dakle, potrebno im je naci nesto, neku radnju koja ce im potvrditi bitnost

[Finalina]

znaci da ipak treba biti mastovit 

[Pepi]

Maštovit 
MI nemamo problem sa vrtićem, on tamo rado ide, samo je problem da se probudi, obuče i izađe iz kuće 
Ima i on svoje rituale od kojih ne odstupamo, da hoda niz neka dva zidića pored vrtića, da sam ostavi cipele/uzme patofne,da u povratku pije vode čim izađe,itd...
Jutro je mm išao kasnije na posao, pa kao ajde na nas odveze.Izašao da upali i očisti auto,ovaj mali na noši, kakio, pa ponovo nošu traži, još da kaki  Ulazi tata i kaže, ajde, dokle više sediš na noši, treba da idemo...a dasa će : tata, ćuti i čekaj u kolima!  Ni da se smejem, ni da plačem...

[Finalina]

ostaje vam samo da se uvek setite da je "zakon sporijeg" , kao i u saobraćaju, jedino na šta možete da računate u ovom nekom periodu