Razvojna mapa deteta od rođenja do 7. godine i razni drugi korisni tekstovi

[Tchi]

hvala 

[janavi]

evo tog drugog testa
neki slovenački test je u pitanju

[Masha]

Jako jako korisno Jos samo mame da istikliraju decu

[Summer]

Hvala 

[disco2000]

Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govra u Jovanovoj je izdao prirucnik za roditelje "Ako ne govorim dobro, ako ne cujem dobro, ko sam?".
Evo nekih delova...

[disco2000]

predlog - staviti ovu temu kao lepljivu, ubaciti i ostale razvojne mape

[janavi]

ovako?

[disco2000]

Sjajno, sve na jednom mestu

[stacka]

Ja po ovom poslednjem sto je Marty postavila imam velikih razloga za zabrinutost. U periodu od 2-3 godine dete treba da zna da izgovori 500-1000 reci, Aleksa ne zna ni 100

[Masha]

Ja po ovom poslednjem sto je Marty postavila imam velikih razloga za zabrinutost. U periodu od 2-3 godine dete treba da zna da izgovori 500-1000 reci, Aleksa ne zna ni 100

s.and.i popisi ih, ja sam se iznenadila kada sam sve stavila na papir, ne zaboravi i one male reci da/ne, daj i sl.

[cici]

Ja sam potpuno fascinirana šta je sve značajno, i šta se sve posmatra. I mnogo mi je žao što toliko toga nisam znala kad je Janko bio beba.

I meni isto.

[jel]

kafice, marty, janavi     
vi ste carice

...
e sad kao VukKaradzic-da skupite pa objavite:))))

[janavi]

Evo još jednog divnog teksta, iz Informatora Društva za pomoć osobama sa Down sindromom  br 1, 2002.god

bez obzira na naslov, videćete da sve ovo može da se primeni na SVU decu

ПИШЕ:
Јадранка Новак, психолог


КАКО ИЗАЋИ НА КРАЈ СА ТЕШКОЋАМА У ПОНАШАЊУ ДЕЦЕ ОМЕТЕНЕ У РАЗВОЈУ


Понашање је начин којим изражавамо своје потребе, мисли и осећања или реагујемо на потребе и осећања других као и на промене у окружењу.

Понашање се учи. Дакле, не рађамо се са урођеним обрасцима понашања, већ га, од првих дана живота учимо, у интеракцији са окружењем.

Када развој тече уобичајеним током, родитељи се углавном сналазе у васпитању своје деце и у моделирању усклађених, социјално пожељних образаца понашања. Међутим, када због било каквих разлога, дође до поремећаја у развоју, родитељи се тешко сналазе у препознавању потреба детета. Изостаје адекватност, правовременост и доследност, како у реаговању  на потребе детета, тако и у постављању захтева. Овакве ситуације представљају "плодно тле" за развој проблемског понашања детета.

Када можемо рећи да је дете развило проблемско понашање?

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ПРОЦЕНУ ПОБЛЕМСКОГ ПОНАШАЊА:

   понашање не одговара ни узрасту ни развојном нивоу детета,
   опасно је за дете и друге,
   изазива узнемиреност околине,

   неусклађено је са социјално пожељним понашањем,
   представља додатни проблем детету: омета или успорава развојни процес и
   отежава уобичајни живот породице.

Дете, ометено у развоју, не успева да изгради уобичајени, препознатљиви вид сигнализације својих потреба. Начин на који оно то чини атипичан је, тешко препознатљив и за родитеље, још мање за шире окружење. Мења се  у облику, интензитету и зависан је од узраста детета. Са друге стране, родитељи такође уче постепено, путем покушаја и грешке да разумеју и правовремено, адекватно одговоре на дечје захтеве.

Развојно гледано, навешћемо неке од НЕУОБИЧАЈЕНИХ НАЧИНА којим дете покушава да изрази своје потребе, мисли жеље и осећања:

   тешкоће при успављивању: често буђење, уз продужено плакање, поремећени ритмови спавања;
   проблеми у исхрани: одбијање или неумерено узимање хране, повраћање;
   напади беса: вриштање, бацакање по патосу, рушење и разбацивање предмета, отимање, ударање, насртање, уједање, шутирање;
   самоповређивање: уједање, ударање главом, саморањавање-чешање до крви, грицкање ноктију, трљање и гњечење очију;
   демонстративно мокрење и пражњење, без обзира на место, време или присутност других;
   осамљивање: бежање из ситуације или простора, прекривање очију, ушију, главе, завлачење у ћошак;
   стереотипно понашање:
   телом: клаћење, трчање у круг, скакутање, заузимање чудних положаја,
   рукама: "лепршање", "цеђење", "тапшање", "гњечење", трпање једног или више прстију у уста,
   активношћу: присилно ређање предмета на одређени начин, низање, намештање, отварање и затварање врата, инсистирање на пролажењу истим путем;
-   изазивачко, провокативно понашање: упорно понављање забрањеног понашања, без обзира на молбе, опомене, забране или казне ( чак и физичке).

- Након што смо навели неке од неуобичајених, атипичних облика понашања којим дете, ометено у развоју, покушава да скрене пажњу околине на себе, или да тој околини нешто саопшти, навешћемо ТИПИЧНЕ СИТУАЦИЈЕ ( "окидаче") који најчешће изазивају неприлагођено понашање.

"ОКИДАЧИ" ПРОБЛЕМСКОГ ПОНАШАЊА

Ситуације које могу испровоцирати проблематично понашање код деце са сметњама у развоју, поред осталих фактора, варирају и са узрастом и специфичношћу поремећаја.

Најчешће су то:

   претерано излагање детата:
   изненадним, јаким или чудним звуцима,
   претераним мажењем, грљењем, љуљушкањем,
   насилним и продуженим извођењем покрета, мимо воље детета;
   сензорна депривација: лишавање детета неопходних, чулних подстицаја, као последице покушаја родитеља да "заштите" своје осетљиво дете од могућих инфекција и болести;
   сепарације: нагло, без припреме, одвајање од особе које пружа детету сигурност, заштиту и љубав;
   промене окружења: без предходне припреме и најаве, која код појединаца изазива несигурност, узнемиреност, страх до панике;
   лоше здраствено стање: које дете не зна да искаже нити да локализује извор бола;
   непримерено кажњавање: вика, претње, батине,изолација, лишавање детета предмета за који је посебно везано;
   доживљај запостављености: померање детета из "центра" пажње, ( након доласка другог детета у породици);
   непримерени захтеви: преамбициозни, презахтевни у односу на могућности детета или обрнуто, исувише једноставни, који пасивизирају дете, доводе до досаде и губитка интересовања.

ШТА ТРЕБА, А ШТА НЕ ТРЕБА РАДИТИ

Да би спречили појаву проблематичног понашања пожелјно је да:
   свакако запазите и похвалите, наградите добро понашање;

   не реагујте, игноришите непожељно понашање: удаљите се из дететовог видокруга, лишите га "публике";
   реагујте на прве знаке непожељног понашања:
   преусмерите га:
   промените му простор ( ширећи га: или сужавајући),
   промените окружење ( унесите ново осветлење, звукове, играчке),
   понудите му нову активност ( нов редослед, нова правила),
   предупредите агресију ( загрлите га и помазите),
   избегните све што изазива љутњу, отпор, бес или страх,
   помозите му да савлада проблем, утешите га кад је неуспешан,
   освестите му осећања и потребе: "Сада си бесан, јер не умеш сам и како ти желиш! Хајде да покушамо заједно!";
   нека ваше поруке-захтеви или забране буду јасни, кратки и доследни;
   образложите своје одлуке: објасните детету зашто је важно да испоштује вашу одлуку;
   будите реални у очекивањима: важно је да знате шта је то, шта је  могуће очекивати од детета на одређеном узрасту;
   дајте пример детету својим понашањем: не само речју;
   реците да вам је жао, када погрешите тиме их учите да се и сами извине, када се понашају недолично;
   избегните све изазовне ситуације: када већ знате шта провоцира проблемско понашање вашег детета, избегавајте све такве ситуације.

НИЈЕ ПОЖЕЉНО:

   Не исмејавајте децу! Не говорите им да су лоша, глупа, лења и трапава!;
   Не ослањајте се на подмићивање! Захтеви детета све ће више расти и брзо превазићи ваше моћи да их задовољите!;
   Не поредите дете са другом децом! Какво год да је, ваше дете има своју јединствену личност;
   Не дисциплинујте дете без објашњења;
Уместо НЕМОЈ !,НЕ СМЕШ!.СРАМ ТЕ БИЛО! кажите му КАКО ТО треба урадити и ЗАШТО је то добро!;

Понекад попустите, промените своја гледишта, направите компромис;
   Не мора увек "Ваша" да буде и "последња".

КАДА ДЕТЕ И ДАЉЕ  НЕЋЕ ДА СЛУША:

   уравните се у висини детета;
   гледајте га право у очи и држите за рамена;
   делујте озбиљно;
   говорите јасним, чврстим гласом;
   саслушајте његово гледиште;
   захтевајте да и оно Вас саслуша;
   пружите му могућност избора;
   дајте му времена да одреагује;
   похвалите сарадњу.

АКО НАСТАВИ СА ЛОШИМ ПОНАШАЊЕМ:

   уведите дневник за одређени период, бележите:

ПОВОД ( шта јепредходило неприхватљивом понашању);

ПОНАШАЊЕ ( тачан опис шта је дете урадило);

ПОСЛЕДИЦЕ ( како су реаговали појединци у окружењу);

ПОРУКА   ( какав је смисао таквог дечјег понашања-за сваког члана породице);

   Запамтите: ако желите нешто да промените, морате нешто променити!

Терапеут ће Вам помоћи да постепено уведете адекватне промене за сваку од прве три ставке.


КАДА НИШТА НЕ УСПЕВА, када дете и даље неће да слуша и Ви схватите да ће се све завршити батинама и шамарима:

   скрените руку ка столу или сопственом колену;
   ударите дланом о длан, или урадите нешто неочекивано и необично ( то ће му скренути пажњу);
   оставите дете само на пар минута, док се сами не смирите,
   призовите у сећање лично искуство бола, које носи физичко кажњавање.

НЕ ЗАБОРАВИТЕ батине и шамари могу оставити: трајне последице плашљивост, несигурност, инатлук, агресивност.

[janavi]

i na ovom sajtu brdo korisnih tekstova
http://www.pedagog.rs/tekstovi.php

izdvajam neke naslove:
TEKSTOVI ZA RODITELJE I UČENIKE

    * Šah - pogled na šah iz ugla pedagogije
    * Vreme na podu - roditelji i deca "jedan na jedan"
    * DISCIPLINA,  potreba dece i odraslih
    * Vodič za roditelje - iskustvo iz Volusia Country School, Florida, USA
    * Prvi susret sa vrtićem
    * Priprema deteta za polazak u školu
    * Igre - vežbe fine motorike
    * Levoruki i šta sa njima
    * Pubertet ne mora da stvori haos u kući
    * Sigurnim korakom do škole
    * O narkomaniji
    * Zlostavljanje
    * Adolescencija
    * Igračke
    * Pesme za decu
    * Prvi dani u kolektivu
    * Igrom do pisanja
    * Mala letnja zadovoljstva
    * Lični prostor budućeg prvaka
    * Čitalačke navike
    * Suicidno ponašanje
    * Emocionalna inteligencija
    * Uputstvo za učenje

[AnaK]

Hvala, bar pola tekstova me interesuje odmah