(Ne)realni strahovi kod dece

[stacka]

Pre jedno desetak dana, kada smo bili kod mojih smo primetili da je Aleksa ustuknuo kada je prolazio pas mog ujaka, kao da ga se boji. Da budem iskrena ni meni nije bas sve jedno kad prolazim pored njega , ali u principu on niti nas dira niti je Aleksa imao bilo kakvih negativnih iskustava sa njim.
Do tada se ponasao normalno i u njegovoj blizini i u blizini ostalih pasa, sto onih sa vlasnikom sto lutalica kojih ima po kraju. U tom momentu nisam pridala tome puno paznje ali kako se isti model ponasanja ponovio i u blizni nekih, kao sto  rekoh poznatih pitam se odakle ta nagla promena u ophodjenju prema zivotinjama. Uopste mi nije jasno sta je mogao biti okidac za tako nesto

Pokusavamo da mu objasnimo da se zivotinja ne treba plasiti, da mu one nece nista ali ne primecujem nikako poboljsanje.

Kako izlazite na kraj sa ovakvim (i slicnim) situacijama/problemima?

[chokoladica]

Uf, iskreno,pojma nemam. Filip se pasa ne boji, i uopste ne znam kako bih se postavila da se boji. Ima strah od visine, i u tom smislu uopste ne forsiram "izlecenje" . Ok je pretpostavljam da mu pricas da nema razloga da se boji, mada taj strah i nije toliko nerealan, jedino sto nije bilo razloga da pocne da se plasi.  Neki klinci kod mene u parku se boje naseg kuceta (mislim, boje se kera od 5 kila , sta reci? ),i nisam ubedjena da ima veze sa "velicinom". U principu, videces kako bude rastao. Ti mozes da mu pricas, ali videces kako bude rastao kako ce se odvijati situacija. Mislim da se neki ljudi plase pasa zato sto znaju da mogu da ujedu (neki veci razlog im ne treba), i tako ceo zivot, samo sto odrastao covek nekako to kontrolise.

[emge]

Marta je u zadnje vrijeme postala stidljiva (treba joj 10ak min da se otkravi kad se sretnemo sa nekim sa kim se ne gledamo cesto) i plasljiva - mada nikad nerealno.
Svaki cas cujem: Mama, ja se bojim mace. Ja se bojim kuce.

Mozda samo postaju svjesniji opasnosti. Govorila je jedno vrijeme i da se boji mraka, ali cini mi se da je to prestalo.

Nemam pojma, reci ce nam ove izkusnije mame

[stacka]

To je ono sto mene muci, nije samo strah od onih velikih gabaritom, kakav je ovaj ujakov pas, vec i onih sasvim malih.
Vrhunac je bio preksinoc kad sam videla da on nece da udje u lift sa komsinicom koja ima neko malo kucence, ne znam tacno koja je vrsta da ne lupam, cak iako ga je ona drzala u rukama, znaci nije bio ni blizu Alekse.
Pitala sam kevu da li je primetila, kaze jeste ali ona je primetila tipa pred kraj prosle nedelje, cetvrtak petak...

[AnaK]

Ja verujem da ga je neki pas uplašio, pa makar i samo da je trčao u nejgovom pravcu. A savet nemam, Janko ima paničan strah od pasa (kome ja znam uzrok), i godine pričanja i demonstriranja kako se mi ne plašimo su rezultirale tek malim popuštanjem istog.

[chokoladica]

Pa u principu, tada pocnu da kapiraju ( a verovatno i cuju negde, u vrticu, ili u parku itd) da kuce mogu da ugrizu. Postanu svesni toga, pa pocnu i da se plase. Ja sam i tu imala srece, jer sam F naucila da se ne plasi, ali i da ne prilazi kucicima koje ne poznaje jer se nikad ne zna kako ce odreagovati.

[Elanor]

milena se u tom perodu stalno neceg plasila, onako kao marta. u principu, vise je trazila ohrabrenje i podrsku, to ona i danas cesto radi.
mada, iskreno, nije lose imati zadrsku prema psima. mi imamo suprotan problem: filip je psima fasciniran i ni najmanje se ne plasi. dobro je sto ne pruza ruku dok mu ne kazem da moze, ali ce mirno stajati i smeskati se dok mu pas 2-3 puta veci od njega besno laje u lice.

[stacka]

Elanor, Aleksa je do skoro bio takav. Mi smo mu objasnili da sam ne sme da prilazi kucicima i on to postuje, ali ih je uvek sa zanimanjem gledao, bukvalno je bio opcinjen. Utoliko mi je ovo sad jos cudnije.
Slazem se ja da treba biti oprezan ali zaista ne bih volela da navuce strah vec sad.

[Glitter]

Jedne veceri vracali smo se mracnijom ulicom kuci i iz nekog dvorista je zalajalo kuce, malac se uplasio i od tada moze se raci da se plasi kucica, ali sad godinu dana kasnije taj strah popusta, prica i prica i prica...

[Finalina]

Pa mnogo su mali da bi bas bili tako neustrasivi, za sve sto ih okruzuje.

Moje dete se streca i od naseg (kucnog) psa , kao i od pasa na placu, iako se sa njima igra ipak ima neki trenutak kada mu nesto nije svejedno.

Sa nepoznatim (psima) je uvek na oprezu i ume da se ukipi. To nije bilo tako oduvek, a kada se pojavilo bila sam i ja iznenadjena&zbunjena bas kao i ti sada.

Samo sam ga prihvatila u toj nelagodnosti i nisam forsirala da prihavti te susrete sa psima, vec da se opusti koliko moze i bez toga da ga nagovaram "da ne treba da se boji ". Ja sa tim njihovim "cudnim" osecanjima uglavnom budem pazljiva utoliko da im ne otezavam nelagodnost koju imaju, pa se postavim da ih razumem i da sam tu da ih umirim/zastitim. Uglavnom tako reagujem i kod nas deluje.

[Deda]

Andrija nije hteo ove godine da se kupa u bazenu, uopste guzu da smoci...
A prosle godine je bio sow, plasio se aviona. A u blizine kucemog oca lokalni aerodrom, svaki vikend letenje. I cim cuje zvuk aviona, ne samo sto on mora da se krije nego i svi mi jadni moramo da skupljamo stvari i idemo u zaklon .
Isforsirali smo odlaske na isti aerodrom ali mislim da je samo od sebe proslo...

[Finalina]

da, ja takodje mislim da samo od sebe prodje

nemam iskustva sa bojazljivoscu kod zenskog deteta, ali kod muskog bas mogu da navedem nekoliko originalnih primera

[Dusica]

Mi imamo potpuno identican slucaj, samo sto je David podosta stariji od Alekse i mnogo mu je lakse objasniti neke stvari.
Jednostavno je poceo da se plasi pasa, pritom ima na selu psa, ima kod oca u stanu psa, ima kod moje mame pse i plasi se, bezi, vristi. Okidac ne postoji ili ga barem ja ne znam.
Dogovorili smo se da prvo pomazi male kuce, lepo pridjemo i pitamo da li sme da mazi. U pocetku je bila frka i za civavu, sad je bolje pa polako idemo ka vecim psima.
Takodje smo se dogovorili da pse bez vlasnika ne mazi niti da im prilazi bez dozvole, cisto da izbegnemo neku neprijatnost.

[Dusica]

E da, zaboravih, plasi se laste
Uletela nam je lasta u dnevnu sobu pre jedno mesec dana, sirota, uplasena i zavukla se ispod vrata od terase.
David je bukvalno bio beo kao krec, samo sto se ne onesvesti i dosao kod mene da mi kaze da je uletela lasta. Ja sam se vise uplasila od toga kako je izgledao nego ptice. I htela sam da mu pokazem lastu, pricala kako se sirota pticica uplasila, kako je lepa...a on u hodniku, zavukao se u ormaric za cipele i nije izasao sve dok je nisam pustila i zatvorila terasu.

[Praslin]

Ne mora detetu nešto posebno dramatično i strašno da se desi, pa da počne da se plaši pasa.
Mi smo u komšiluku imali nekog klinca koji se nije plašio pasa uopšte, a onda je jednog dana prošao pored nekog dvorišta i pas je naglo zajalao, blizu njega, ali sa druge strane ograde i od tada je dete počelo da zaobilazi pse u širokom luku.

Što se straha od pasa tiče, jedino rešenje je da nađete nekog odraslog, vrlo mirnog i provereno staloženog psa kome će onda biti naređeno da sedi mirno dok ga dete mazi. Ako dete neće, onda da vidi da to radi neko od njegovih drugara, dakle ne odrasli, nego mala deca.
Po mogućstvu, nađite nekog velikog psa - dete će se osećati moćnije ako "pripitomi" veliko kuće, pa će onda lakše trpeti i male pse.
Nećete time potpuno eliminisati strah od pasa, ali ćete bar započeti proces.

A što se ostalih strahova tiče - koliko se sećam, ti lutajući strahovi kod dece nisu neobični i sa time treba biti oprezan. Otprilike, ne bi trebalo praviti slučaj od toga, ali ne treba ni zanemariti, da dete ne fiksira strah. Najbolje bi bilo da se ide na lagano rasplašivanje, pa dokle se stigne.

Mislim da nije dobro ostaviti strah da postoji i ne raditi ništa tim povodom, jer strah u  kritičnom trenutku rađa paniku, a to nikako nije dobro. Panika pred psom, panika u vodi, u mraku i sl., gotovo da garantuje povredu.

Ja takođe imam obrnut problem sa Vidom - nema dete straha ni do čega. Ljudi, što je to naporno! Gura rukice u dvorišta gde su opasni psi-čuvari, hoće da roni po Dunavu, hoće da hoda po ivicama, da odluta od mene...