Kako znamo da dete treba odvesti decijem psihologu?

[chokoladica]

Hvala, hvala na predlozima. Pokusacu  .

[Glitter]

Nisam mu rekla bukvalno da ako ga zezaju da ide da se igra sam, nego ajde da se citiram " da li ti volis da se igras sa nekim ko te zeza?"
"ne"
"Da li mozes da se igras sam?"
"Da".
"Pa onda ih lepo ignorisi, ako vec sam mozes lepo da se igras"
Filip hoce da uzvrati, ali fizickom silom. Na zezanje uzvraca fizickom silom, a to bih da izbegnem.

kod mene i moje sestre je izgledalo ovako
placem/o i dolazim/o kuci, majka zatvara kapiju i mi/ja nastavljamo da se igramo u dvoristu...njene reci: ` ako ne umes/te sa decom igracete se same`

[Ivy]

Od mene savjete bolje da ne dobijas definitivno sam previse popustiljiva i cesto sam ja ta koju treba izlupati po dupetu 

Filip je definitivno jako emotivan  i jos je mali da bi naucio kako to da kontrolise ...bar donekle...

nisam za psihologa...bar ne jos neko vrijeme...mada sigurna sam da ce sve biti mnogo bolje za koju godinu

[Finalina]

Pa znas da je za to prckanje po familiji malo teze Mislim, on jeste emotivac, nevezano za ovo. Takav je. Iz vrtica nisam imala primedbe. Ja nisam emotivac pa ne znam kako da se nosim sa tim( nekad reagujem dosta..ostro, da se tako izrazim). Mislim da je to jos gore, da stvara jos goru situaciju, samo ne uspevam da se kontrolisem. Pre mislim da meni treba psihic koji ce da mi objasni kako se sa detetom postupa u takvim situacijama.
Iz vrtica nisam nikad dobila primedbu, a kamoli jos ceste.

pod 1 : zasto te to uopste navelo da pomislis da bi mozda trebalo da pitas da li treba da ga vodis kod psihologa?
pod 2 : ja mislim da si ti bas emotivna osoba
pod 3: mislim da Filip nije za psihologa, radi konkretnog problema ( posto nema konkretnog problema )
pod 4: slazem se sa opazanjem Anak, da je stvar socijalizacije i reagovanja u vrsnjackom drustvu i sire
pod 5: kod psihologa uvek mozes da odes i da postavis isto ovo pitanje, a ja sam slobodna da procenim da ce te vratiti sa vrata ili ce ti dati nekoliko ideja kako da na sve to gledas

U sledecem postu mogu da ti dajem primere maminog sina, slicnog uzrasta, koji i dalje ponekad pokusava na plac da se snadje medju ljudima.

Glavno pitanje @ da li je pacljiv kada je sam sa tobom?

[chokoladica]

pod 1 : zasto te to uopste navelo da pomislis da bi mozda trebalo da pitas da li treba da ga vodis kod psihologa?
pod 2 : ja mislim da si ti bas emotivna osoba
pod 3: mislim da Filip nije za psihologa, radi konkretnog problema ( posto nema konkretnog problema )
pod 4: slazem se sa opazanjem Anak, da je stvar socijalizacije i reagovanja u vrsnjackom drustvu i sire
pod 5: kod psihologa uvek mozes da odes i da postavis isto ovo pitanje, a ja sam slobodna da procenim da ce te vratiti sa vrata ili ce ti dati nekoliko ideja kako da na sve to gledas

U sledecem postu mogu da ti dajem primere maminog sina, slicnog uzrasta, koji i dalje ponekad pokusava na plac da se snadje medju ljudima.

Glavno pitanje @ da li je pacljiv kada je sam sa tobom?

ivana 

Fina:)
1.Sta me je navelo da pitam vas? Napisala sam, dobila sam dve sugestije iz porodice, jednu od babe (kojoj priznajem nisam dala mnogo znacaja) i jednu od tate (kojoj dajem na znacaju). Samoj mi to nikad ne bi palo na pamet. Pitam vas jer racunam da je vise glava ne pametnije, nego da objektivnije moze da posmatra stvar.
2. Ok, jesam emotivna , samo ja to dosta dobro krijem. Kad sam bila mladja vrlo cesto mi se desavalo da zaplacem kad nesto nije onako kako ja hocu. I to ne mislim na period kad sam imala pet, nego mnogo kasnije. Sad sam to naucila da kontrolisem u tolikoj meri da je to strasno, i izgleda odvratno. To moze da potvrdi i sestra, a da pitas moju kevu, isto bi mogla. Daleko od toga da nikad ne placem, ali je to jako retko, i skoro nikad pred drugima.
3.Drago mi je da to mislis- ja to nisam videla kao problem, nego kao deo njegovog karaktera, koji ce se vremenom svesti na razumnu meru.
4.I ja se slazem sa obema
5.Mozda cu da odem sama, mozda ni to nije losa ideja. (ako me istera )

I da, glavno pitanje, da li je placljiv kad je sa mnom. Da, ali ne u tolikoj meri. Sa mnom ponekad ulazi u verbalni okrsaj, tj hoce da se raspravlja. I dobro si me pitala jer sam upravo skontala da ja njemu to ne dozvoljavam. Mozda bi trebalo??

Hvala

[AnaK]

Trebalo bi da dozvoljavaš da se sa tobom raspravlja, da kanališeš raspravu i povremeno mu dopustiš da te argumentovano ubedi.

Edit: Naravno ne uvek, i ne oko svega.

[chokoladica]

Trebalo bi da dozvoljavaš da se sa tobom raspravlja, da kanališeš raspravu i povremeno mu dopustiš da te argumentovano ubedi.

Argumentovano  A koji argument dete moze da ima, a da bude prihvatljiv  Moracu da ga pustim jednom, da vidim kako ce to da ispadne. Mozda i cujem nesto "prihvatljivo".

[Finalina]

da, konsultacija je vec bolji pogled na to sto inace radis sa njim, bez da ga obelezavas kao placljivog i sl ... hocu reci, mislim da tu fazu mozes da ublazis i sama, osim sto ce ona lagano prolaziti

imate li psihologa u vrticu i da li je preporucljiv?

da li si ti citala knjigu " kako vaspitavati decake" .... valjda se tako zove, imam je kod kuce i citala sam je, ali naziva se ne secam... tenkre

u DZ takodje je ok potraziti konsultaciju, najbolje nasamo

mislim da ne treba da se zabrinjavas, ali da ovo sto se pitas je dobra preventiva za ono cega bi te moglo biti strah ( kada poraste )

jjjaaaaoooo svi sinovi su mamini , cak i kada imaju sestre pored sebe

[chokoladica]

Ja bih stvarno vise volela da je problem u meni, jer mislim da je mi je lakse sebe "promeniti" (uslovno receno). Razmisljam da li sam "dominantna majka", uporno hocu da izbegnem "placljivka" i "razmazenka", a izgleda da radim pogresno i dobijam upravo to. Dzizs 
Za vrtic nemam pojma da li imamo psihologa (pitacu , Filip krece u sredu u vrtic) .

[MissL]

Ma nisam ni ja mislila da si rekla bukvalno, ali dodje na isto - da se igra sam. Mislim da ponekad decu samo zbunjujemo (ja prva) pokusavajuci da ih sa pet godina  naucimo ono sto smo mi shvatili sa 25. Prosto nekako hocemo da ih postedimo svega sto bi moralo da se dogodi izmedju da bi sami shvatili. Ali moraju da se kale, druge nema.

[chokoladica]

Ma nisam ni ja mislila da si rekla bukvalno, ali dodje na isto - da se igra sam. Mislim da ponekad decu samo zbunjujemo (ja prva) pokusavajuci da ih sa pet godina  naucimo ono sto smo mi shvatili sa 25. Prosto nekako hocemo da ih postedimo svega sto bi moralo da se dogodi izmedju da bi sami shvatili. Ali moraju da se kale, druge nema.

Da, to je to.

[Finalina]

Ja bih stvarno vise volela da je problem u meni, jer mislim da je mi je lakse sebe "promeniti" (uslovno receno). Razmisljam da li sam "dominantna majka", uporno hocu da izbegnem "placljivka" i "razmazenka", a izgleda da radim pogresno i dobijam upravo to. Dzizs 
Za vrtic nemam pojma da li imamo psihologa (pitacu , Filip krece u sredu u vrtic) .

evo ga ključ
tvoje osobine kao zene i kao majke ne treba projektovati ne njega kao dete i kao muskarca. Znaci, prihvatis ga kakav jeste i to kakav vam je odnos ( verujem da si napredna toliko da i sama uvidis gde radis dobro ili gde gresis ) , a sva ostala ocekivanja odlozis sa strane i bavis se njegovim kanalisanjem osecanja. Nikako prezasticivanjem ili prestrogoscu. Taman je u tom uzrastu da super reaguje na udovoljavanje " da vazi " , "u redu dogovoricemo se " , "nema problema videcemo kako cemo ", " dodji da ljubi mama da prodje ( sta god da je u pitanju ), a sad iš tamo i nastavi da se igraš" , " hajde pusti to sada, nije bitno ( kada se ljuti, nervira ili samo šizi " ) .... itd.... ja to iz iskustva 

[Elanor]

Pa vežbajte - daj mu prilike da tebi kaže šta bi mogao da kaže nekome ko ga zeza. Ako Pera njemu kaže 'Ti si beba' onda Filip njemu kaže to&to. Dečacima je često neophodno vežbanje verbalnih duela.

ovo su samnom radili, kad se jedna navrzla na mene u prvom osnovne. znaci - dril. t ti kaze to i to, ti njoj odgovoris tako. ako kaze to, ti kazes to. naravno, kad bihvidela t, sve bih replike zaboravila, ali sam joj na kraju odgovorila i ona mi se skinula s vrata.

[Elanor]

inace, ja sam neemotivna majka emotivnog deteta, i nije lako, kao da gajim vanzemaljca (parafraziram anuk). istina, milena nije placljiva, vec bih pre rekla brza, eksplozivna i histericna. isprobala sam svakakve pristupe i empirijski dosla do zakljucka da nikakva strogoca kod nje ne radi. znaci, kad je u tom iscasenom stanju, ja je tesim, mazim i dosadno dzangrizam . moji u svi saglasni da cu upropastiti dete i da sve radim pogresno, bilo mislili da sam preblaga i da ce mi se to obiti o glavu, bilo mislili da sam najgore zvocalo koje ce psihicki ubiti dete
a da je hvalim moram i za najmanju sitnicu, i non stop da budem ponosna na nju.

[Finalina]

Na svu srecu pa se ta emotivna inteligencija ipak nekako razvija, bez obzira na razlike u porodici. Sve racunam da smo mi ( roditelji ) u prednosti samo kao stariji, ali ne i kao drugaciji od svoje dece. Ja nekako prihvatam da moja deca postanu emotivna na svoj kalup tj da ih ne teretim svojim projekcijama i zamislima. To je valjda i najteze, cini mi se.