Pozajmljivanje stvari

[monochrome]

una

[kalimero]

Meni Mardž ne da da joj kupim novu knjigu jednu koju sam joj upropastila peskom i vodom letos na moru .
Ali doskočiću joj ja već nekako. 

jao, ovog se secam 

ostalo - nosi, al budi dzek

mrzim funjarski odnos prema svemu tome, eto 

[Margarita]

ma idi, lani ja i zaboravila na to
kaze upropastila, a nije mi dala ni da vidim
da mi je neka bitna I draga knjiga, pa I da mi kupis, ali greota da opet dobijem knjigu koja mi se nije dopala

novac ne volim da pozajmljujem ni u jednom pravcu, mnogo se lose osecam kad nesto dugujem, visi mi nad glavom dok ne resim
stvari manje - vise, ali i kad uzmem nesto strepim da mu se nesto ne desi

[kalimero]

ja sam sa kumicom razmenjivala par godina istu novcanicu, ja njoj, ona meni, vise nismo znale cije su originalno te pare....

[Lani]

Mardž

[Margarita]

kali, a klizaljke
taman cu da ih donesem na babine

[kalimero]

ahahahahahahah, klizaljke........ Mozes opusteno da ih cuvas jos 4 godine, dok nekima noga ne poraste......a mogu i druga mansardska deca da se uce.....

Sad ste me podsetile, hokejaske opreme sam se napozajmljivala, ali volim da vrbujem decu na hokej

[Xe]

Slabo šta pozajmljujem od drugih, MM je tu više naklonjen da traži, ja se sva naježim. Ako nemam, ima da se snađem.
Pozajmljivala sam pare, ne mnogo, nešto su mi vratili, nešto nisu, ni ne pamtim, iskreno. To sam unapred alalila kad sam davala. Tako i knjige. Neke mi nikad nisu vratili, onih bitnih se setim, zapamtim ko me je zeznuo i ne pozajmljujem mu više. Jednostavno. Prosto mu ne dam priliku da uzme.


Od komšinice pozajmljujemo stolice svake godine za slavu, ona jedva čeka da ih vratimo pošto dođemo s punim tanjirima    Onda kreće međusobno dobacivanje tanjira s kolačima i ostalim đakonijama.    Sad sam od nje pozajmila stajler i planiram da joj ga vratim uz čokoladicu ili nešto slično, ne volim da idem praznih ruku, a i ona je ista, ako ne i gora od mene, te smo se našle 


Što se prijatelja i rodbine tiče, mi smo svi naklonjeniji poklanjanju i razmeni nego pozajmicama. Poklonila sam deci neke sprave, dvosed koji je privremeno završio na vikendici, garderobu, cipele, od sestrine kume zauzvrat dobijem cipele svoj broj    i tako, robna razmena 

[Lukina mama]

i ja pojzamljujem stolice od komsinice za slavu  , posaljemo hranu i svi srecni

jedino cega se secam su knjige, i isto ne zapisem. a zaboravim....

mm je pozajmio pre nekih 10-11 godina drugu nekih $2000, sto su bile pare za njega, on je tada dosao iz cikaga za milwaukee gde je mm ziveo, zahvalio se vratice .......evo tih istih 10-11 godina kasnije, ni traga ni glasa tim parama....i sve se promenilo u njihovom odnosu...jer to je bila pozajmica, a ne dar.

a taj isti drug se prilicno galantno ponasao, markirana garderoba....i onako na nivou, jednom prilikom ga je mm pitao zate pare, rekao mu je da navodno nema....

mislm slazem se sa onim, pozajmi onoliko koliko mozes da oprostis, ali ovog druga mm je bas bezobrazluk...

mm je rekao da mi treba 1$ za zivot, mu ne bi dao....

nisam nikada imala toliko para da pozajmljujem 

[martina]

ovako nekako kao zumbi, posudim onome na koga znam da mogu da se oslonim inace

knjige ne racunam, to zaboravljam u oba pravca, a rijetko uzimam od nekoga. moja lela kad mi da knjigu odmah kaze da ne vracam, ne skuplja knjige
ja nekad volim da procitam opet

ako mi je bitna knjiga, naglasim. ostalo mi stvarno nije toliko bitno

ovdje kod nas mi je logicno da se kupi novo ako se pokvari

od vecih stvari posudimo komsiji nekad alat, ne moze svako sve da kupi
ili mi od njih
evo sad drzimo neke njihove stvari u garazi, to su one komsije kod kojih sam prala ves nakon pozara, i kod kojih su djeca bila. mislim, voljela bih da te stvari nisu tu, ide zima, za auto, ali stvarno ni mrtva ne bih to rekla ni meci - a i znam da ce mark to da skloni cim moze
mislim, ti ljudi su obrazli i gotovo, nije to one off


sto se para tice posudjivali smo striki, stvarno im je trebalo, ne znam ni da li su nam sve vratili, ali to stvarno nije bitno, znam da ce da vrate ako nisu.

ovako vrlo rijetko posudjujemo pare izmedju sebe, ima banka, cist racun duga ljubav.

imamo samo jednog prijatelja, kuma mog, koji nista nece da kupi ako mi imamo, racuna ko da je njegovo. malo to nervira. ali isto tako to je covjek na koga mozemo da racunamo. onako, ko rodbina, ima svoje mane, jbg. sta da se radi. nekad popizdimo, nekad iskuliramo, al tako je