Moja Mansarda

Ne znam šta da radim sa dasom  :crycry:
Mnog je nezgodan postao, ne možemo mu prići i ugoditi nikako.
1. Uveče nikako neće da spava. Legne u krevet, i mi polegamo, ugasimo svetlo, on ustaje, priča, piški mu se, kaki mu se, žedan je, gde mu je tigar, gde mu je kuca, a jel može da zove babu, dedu, mašu, blalalla  :crazy: i to trajeeeeee. Ponekad idva sata. Kad reši da spusti glavu na jastuk, zaspi za dva minuta.
2. Ovo je verovatno poslednica prve stavke, mada možda i nije. Buđenje. Ujutru mi treba pola sata da ga namolim da otvori oči. Samo me odguruje i viče ugasi svetlo, pokrij me, izađi iz sobe  :crazy: Pa kad ustane bar 15 minuta totalno opušteno sedi na noši. Pa ako ga skloniš sa noše, vriska, cika, dreka, pa se vraća, ponovo sedne...svako jutro trčim za busom, imamo na 15 min a on mora da stigne u vrtić do pola devet. Krećemo sa buđenjem pre 7  :crazy: Objašnjavam da kasnimo, otićiće nam autobus, on ništa. Sedi i bleji. Kažem poješće ti doručak  (koji obožava), kaže doneće Nada drugi  :crycry:
3. Najveći problem je oblačenje. Neće da se obuče nikako. Jurim ga po sobi, molim, pretim, par puta sam ga i šljepila po guzi  :-[ Ništa. Objašnjavam da će se razboleti i ići kod lekara, super, on voli i da ide kod lekara i da pije sirupe. Kažem hajde, već si bolestan, biće ti gore, on ko tinejdžer odgovara, ti si bolesna  :crycry:

Ako bilo šta nije kako je on zamislio, to je frka najveća. Plače,vrišti dok ne ostane bez glasa. Svađa se. Molim te, smiri se, ćuti, nemoj da plačeš : ti ćuti, petar mora plače, aaaaaaaaaaaa, treba mi maramica, aaaaaaaaa...
Ja se sve tešim da je faza. Sve se pogoršava kada je i tata tu. Tada osim što vileni, upiški se u gaće, namerno, iako mu nudim nošu tog trenutka. MOlim, kumim, pretim, ostavim ga i odem drugim poslom,on pomodri koliko se dere. Ako mu ispuniš to što želi, ili uradiš nešto slično, prestaje kao da ništa nije bilo.Manipulator  :girl_haha: :girl_cray:
Sinoć je bila tolika frka oko oblačenja, da je mm rekao, nemoj sutra da ga vodiš u vrtić, idite kod psihologa  :crazy: Ja sam bila u kupatilu, mm je hteo da ga obuče, on nije dao, pa ga je na silu obukao, pa se ovaj uz ciku i dreku skinuo i vikao: tata ti si bezozaban!
Šta i kako da radim?

 :bighug:

Jao, strašne dve godine :crazy:
Ne znam, mila moja, ništa ne pomaže sem strpljenja (Fina bi dodala i maštovitosti  :D )
Kad god možeš to da pruštiš, nemoj mu ugađati, pusti ga da se izdere i izduva, da shvati da manupulacija ne radi. Znam da to ne može uvek, ali probaj kad može. On sad hoće sve da isproba, hoće da vlada, da ga slušate, i trudi se da to istera. Na vama je da mu to ne dozvolite, a da ga ne slomite....

 :bighug:

strpljenja i diplomatije,
faza je koja će proći, ali kao i svaka postavlja neke osnove u ponašanju, vašem i njegovom
ne zaboravi te - vi ste glavni

 :bighug:
Ja isto ne znam šta bih ti dodala osim da se naoružaš strpljenjem i da nekako izdržiš, to stvarno jeste samo faza.
Ono što ja radim kad Una počne da besni je da se sklonim, samo izađem iz sobe, da nema publiku jer čim nema publiku i čim vidi da se mi ne tangiramo previše, odmah joj je to manje zanimljivo. I smiri se, nekad odmah, nekad posle 10 minuta  :crazy: ali smiri se. A ovako kad je čačkaš i pokušavaš da joj ugodiš čini mi se da bude samo još gore.

Šalji ga u sobu da plače, pa idi na 2-3 minuta da pitaš da li je bilo dosta.
ponavljaj ko papagaj da se plačem ništa ne postiže :bighug:

uveče neka sam zaspe u sobi, neka bira otovrena ili zatvorena vrata od sobe - lijepo je imati mogućnost izbora. Čak i da se tako premeće po krevetu, lakše je ako nisi ti u sobi sa njim.

Za vrtić, dogovorite se da ćete kasniti nekoliko dana, pa neka jede usput i neka nema doručak tamo, dok ne ustalite rutinu, jer to "kašnjenje" tebi stvara pritisak.

A proći će, svi su to prošli, samo tebi sad izgleda nemoguće.
Ne mora kod psihologa, ponašá se očekivano za svoj uzrast :girl_haha:

Pepi, izvini moram  :lol: za poredjenje sa tinejdzerom  :lol:

Sve su ti rekle, mnogo strpljenja i diplomatije. Ne previse granica ali te malobrojne koje se postave moraju biti cvrste, ali opet strpljivo. I nemoj da brines toliko  :bighug:

Problem jutarnjeg odugovlacenja sa P. sa resila nimalo mastovito :crazy: Ne budim je, jednostavno krenem da je oblacim, dok je jos uspavana lepotica :girl_haha: Dok se opasulji, vec stoji obuvena a ja joj navlacim jaknu :lol: I pravac vrtic, bez mnogo price. :) Tamo pere ruke i piski :-[

I ja da te  :kiss1: I dodala bih samo, na sve što su devojke rekle, da ne treba mnogo da mu objašnjavaš, kažeš jednom zašto nešto radiš, ili zašto mora i kraj. Naravno, to se odnosi na te situacije kad ste 'u raskoraku'. Ti si glavna, da podvučem senku. I mora to da oseti iz tvog stava.

ja sam svu decu tako oblačila dok spavaju, što kaže disco, nema pregovora, jer nema ni vremena.

Hvala na odgovorima  :bighug:
I ja sam dasu ranije oblačila dok spava. Sad, ako ga iznesem napolje bez sve procedure, dreka! Krene da se baca, ne mogu da ga zadržim, bojim se pašćemo sa stepenica.
Ali pokušaću ponovo, već sutra. Ne budim ga, samo ga obučem i idemo.

Quote from: Vila on December 24, 2013, 10:55:07 AM
Jao, strašne dve godine :crazy:
Ne znam, mila moja, ništa ne pomaže sem strpljenja (Fina bi dodala i maštovitosti  :D )
Kad god možeš to da pruštiš, nemoj mu ugađati, pusti ga da se izdere i izduva, da shvati da manupulacija ne radi. Znam da to ne može uvek, ali probaj kad može. On sad hoće sve da isproba, hoće da vlada, da ga slušate, i trudi se da to istera. Na vama je da mu to ne dozvolite, a da ga ne slomite....

Da, bas ovako. Treba mu naci  meru. Po nesto mu i pustiti da se izbori da bude po njegovom.

Svi su u tom perioudu u tako nekoj fazi. Kod nekih je to izrazenije kod nekih prodje kako je i dosla.

ma to je klasika da je on dosao u novu fazu, a ti nisi skontala

fazon je da on je sad dovoljno veliki da hoce da vlada nekim stvarima u svom zivotu
i onda moras to da mi das...

ostali su vec puno rekli, ja bih rekla za ujutro
1. ustanite dovoljno rano da ima kad da se razbudi
2. uvecer ostavite zajedno sta ce da obuce, tako da je veliki i da ucestvuje...

ali kad ti kazes basta, ima da je basta, i to je to...

proci ce to, svako je dijete drugacije, pa malo ove nase savjete prilagodjavate vama

I uveče predupredi sva moguća jela/piškenja/zvanja tako što ćeš ga pred samo leganje "poslednji put pitati" da li želi još nešto...znači opet ti vladaš situacijom
to da ste vi glavni nije samo vaša potreba već i njegova

mnogo je pametan i napredan, a mali, bolje što pronađite model vašeg ponašanja, inače će vam uši pojesti  :bighug:

 :bighug: :bighug:

Pepi, djevojke ti vec rekle :)
Strpljenje je najvaznije, ali i to da je ipak mali da bi bio on glavni..
Dosljednost, naravno...

Fora sa davanjem izbora pali, ali da izabere jedno od dvije mogucnosti, a ne da on npr. bira garderobu iz cijelog plakara... :D

I potpis za Senku, da prije spavanja ti iniciras obavljanje svega toga sto on trazi iz kreveta.
Kad jednom legne - nema ustajanja
(i tu sa sama sebe utjesi da nije zedan, gladan i sl. ma koloko molio i plakao, ako je vec sve obavio prije spavanja)

Taman te rituale neka pocne da obavlja na vrijeme, da bi i zaspao onda kad ti zelis. Kad zaspi na vrijeme, mozda ce se i buditi lakse :)

jedna stvar koju sam ja nalazila jako da pomaze je da unaprijed sve pricamo i objasnimo
ne pali prvi put, ali kad si dosljedna, proradi...

jednostavno igra u taj njihov osjecaj da kontrolisu sami svoj zivot kad unaprijed znaju sta ce da se desi

a to ne znaci da mu sto puta objasnjavas jedno te isto, narocito ako je dnevna rutina ista...

a i nekad vole da pricaju. ljetos kad smo bili u neumu rodjakova kcerka je svakoga non-stop pitala sta radi, iako vidi, naravno.

kod nje je problem bio drzanje za ruku. s kim hoce, s kim nece, ko vozi bratova kolica, a ko nju drzi za ruku... i bas nije htjela da pristane na to kako mi odredimo, pa je bilo placa i vriske. vazno je tu ne popustiti, ako se moze. ne toliko sto ja nesto mislim da je to posebno vazno da oni postanu bolji ljudi ( iskreno ne mislim to), nego zato sto nekad ce nam biti vazno, jer nismo u situaciji da popustimo, pa je onda sto puta lakse kad nauce da odrasli komanduju

sve da potpisem devojke.....terrible two u punom zamahu :lol: znam da je strasno, ali naci cete modus, a taman kad ga nadjete faza ce da prodje, ko da je nije ni bilo..... I, posto kucam sa mobilnog ne znam ko je rekao, ali da potpisem, dajte mu izbor, da se odeti velikim, ali izmedju opcija koje vi ponudiite....znaci, moze da bira da l ce za dorucak kiflu ili keks, ali ne i kad ce da krene i da li ce da krene u vrtic u vreme kad si ti odlucila...... :kiss:

pepi, skroz se slazem sa devojkama, za to da je to faza
samo oni iz faze u fazu  :lol:
naoruzaj se zivcima, i samo spolja hladna ko spricer
sve ce brze i karce da mu traju ti nastup
oni sad ispituju nase granice, i gde ih postavljamo
i treba da imaju granice, i njima je prijatnije kad postoje
a opet, da mu ne lomis duh, ostavi na nekim manje vaznim bitkama da on se oseti vaznim i da donosi odluku
:bighug:

I ja ću koju:
1. Ne možeš ti njega da slomiš. Odnosno možeš, ali za to bi bile potrebne tako drastične mere, da sam ja sigurna da tebi tako nešto ne bi ni palo na pamet. Dakle, opušteno, malo strogoće mu neće smetati.
2. To pljeskanje po guzi njega ne boli, nego ga vređa. Samim tim, on će još gore. Uz to, videće da si se ti potresla što si ga šljapila (a potreseš se, priznaj), pa će te tek tada drndati.
3. Dakle, samo smireno i bez panike. I bez griže savesti. Pa šta ako ne možete "da mu ugodite"? Naravno da ne možete, vaspitanje i jeste pre svega shvatanje da se ne može sve kad se poželi i kako se poželi.
4. Ne pregovaraj! Nipošto! On ima samo 2 godine. Zašto ti misliš da on može da razume sve tvoje bojazni? Ti njemu lepo kažeš šta da uradi i gotovo. Što neko reče - ne mnogo granica i pravila, ali ono što jeste granica i pravilo, to je tako bez objašnjavanja, dogovora, pregovora i izuzetaka.

Sve u svemu, opušteno, nasmejano i bez pregovaranja i popuštanja za ono što ti je stvarno važno.

Proći će i ovo  :bighug: :bighug:

U sustini je najteze da sami sebe utjesimo da postavljanje granica u nekim situacijama ne cini nas losim roditeljima, naprotiv.
Npr, nije bas da od tebe zavisi prijem djece u vrticu i dorucak...
A definitivno mu je san potreban, tu nema rasprave...
Znaci ne radis nesto sto nije za njegovo dobro  ;)


Makar sam ja ovako sama sebe tjesila u slicnim situacijama :D

kod nas je terible two kasnila
kod nas je terible three
oblacim je uspavanu na wc solji
piskimo zagrljene
ne pitajte me
oblacenje i zurno u vrtic
pregovora nema
od njenih bitnosti to je da se poljubimo i obavezno procitamo meni u kuhinji
i mahanje na prozoru
i svaki dan sto posto sve isto
rutina je majka

e, momo baš tako

Mihajlo je jedan dan trčao za mnom do ulaznih vrata vrtića, jer je prethodno uleteo u sobu i zaboravio da me poljubi. Otrgao se od vaspitačice i trčao, poljubio me i vratio se u sobu mirno.
Onda, kad dođemo idemo u "dežurnu sobu", juče njegova vaspitačica bila ispred i htela da ga uvede na druga vrata kroz kupatilo, joj  kako se umusio u sekundi, pognuo glavu i samo što ne zaplače zato što ne idemo uobičajenim putem. Naravno da smo se vratili, meni to ništa ne znači, a njemu je važno.

A sećam se da je i Mina imala te neke rituale pri ulasku u vrtić, verovatno i Jova, već sam i zaboravila.

Meni i mm je Dušan, u periodu kad je obožavao automobile, morao da ugasi auto kad stanemo. Stanem, povučem ručnu i izbacim iz brzine, on otkopča pojas, pređe napred u krilo, ugasi auto, svetla, radio, sve po redu :girl_haha:
To je recimo bio jedan od tih naših ustupaka, a zato je on bio dobar kad uđemo u vrtić :love32:

Quote from: Praslin on December 24, 2013, 10:25:53 PM
I ja ću koju:
1. Ne možeš ti njega da slomiš. Odnosno možeš, ali za to bi bile potrebne tako drastične mere, da sam ja sigurna da tebi tako nešto ne bi ni palo na pamet. Dakle, opušteno, malo strogoće mu neće smetati.
2. To pljeskanje po guzi njega ne boli, nego ga vređa. Samim tim, on će još gore. Uz to, videće da si se ti potresla što si ga šljapila (a potreseš se, priznaj), pa će te tek tada drndati.
3. Dakle, samo smireno i bez panike. I bez griže savesti. Pa šta ako ne možete "da mu ugodite"? Naravno da ne možete, vaspitanje i jeste pre svega shvatanje da se ne može sve kad se poželi i kako se poželi.
4. Ne pregovaraj! Nipošto! On ima samo 2 godine. Zašto ti misliš da on može da razume sve tvoje bojazni? Ti njemu lepo kažeš šta da uradi i gotovo. Što neko reče - ne mnogo granica i pravila, ali ono što jeste granica i pravilo, to je tako bez objašnjavanja, dogovora, pregovora i izuzetaka.

Sve u svemu, opušteno, nasmejano i bez pregovaranja i popuštanja za ono što ti je stvarno važno.

Proći će i ovo  :bighug: :bighug:

Da potpisem drugaricu praslin i da mudro dodam da je sve ovo mnogo lakse reci nego uraditi. Ja se i dalje ponekad primam na te njihove pokusaje *koji nisu rezervisani samo za dvogodisnjake*. Drzite se!

Sara insistira da je predajem u narucje vaspitacici, nikad ne place. Osim ako je spustim na pod, kad je vaspitacica zauzeta, onda vristi i pisti kao sirena  :lol:

dakle, potrebno im je naci nesto, neku radnju koja ce im potvrditi bitnost :)

znaci da ipak treba biti mastovit  :baba:

Maštovit  :girl_sigh:
MI nemamo problem sa vrtićem, on tamo rado ide, samo je problem da se probudi, obuče i izađe iz kuće  :rofl:
Ima i on svoje rituale od kojih ne odstupamo, da hoda niz neka dva zidića pored vrtića, da sam ostavi cipele/uzme patofne,da u povratku pije vode čim izađe,itd...
Jutro je mm išao kasnije na posao, pa kao ajde na nas odveze.Izašao da upali i očisti auto,ovaj mali na noši, kakio, pa ponovo nošu traži, još da kaki  ::) Ulazi tata i kaže, ajde, dokle više sediš na noši, treba da idemo...a dasa će : tata, ćuti i čekaj u kolima!  :calm: Ni da se smejem, ni da plačem...

ostaje vam samo da se uvek setite da je "zakon sporijeg" , kao i u saobraćaju, jedino na šta možete da računate u ovom nekom periodu

Quote from: Pepi on December 25, 2013, 01:51:52 PM
Jutro je mm išao kasnije na posao, pa kao ajde na nas odveze.Izašao da upali i očisti auto,ovaj mali na noši, kakio, pa ponovo nošu traži, još da kaki  ::) Ulazi tata i kaže, ajde, dokle više sediš na noši, treba da idemo...a dasa će : tata, ćuti i čekaj u kolima!  :calm: Ni da se smejem, ni da plačem...

ja citam ovu temu i odusevljavam se koliko je napredan, elokventan, inteligentan i duhovit  :lol: dete od dve godine :rofl:

Vidimo se za godinu dana  :friends:

Sinoć je urlao oko oblačenja, ja ga obučem, on se svuče i plače golišav  :crazy:
Okrenula sam se i provela malo vremena za kompom, sa totalnim ignorisanjem, on je posle 15 minuta dreke, potražio papir da obriše nos i sam se obukao  :dance1:

Eto.  :girl_haha:
:bighug:
Znam da vam je teško da slušate tu dreku ali proći će i ova faza.

Linga  :crazy:

 :bighug:
Jeste dreka nezgodna, ali radi :D

uvek treba maksimalno iskoristiti snagu protivnika  :girl_haha:

jutros sam tek u vrticu dok sam joj obuvala pape vidjela da sam joj obukla poderane strample
jbga
al bas me blam

e bas to pepi
odlicno ti dodje taj nauk sada za tinejdzere kasnije, nije dzaba...

slucajno naleteh na ovu temu i zanima me bas jako dalji razvoj situacije  :think:

da li je to bila samo faza i koliko je dugo trajala  :turpija:

Mislim da se nismo mnogo promenili  :ljut:
I dalje je teško naterati ga u krevet, sad je već dovoljno veliki da sam izađe iz krevetca, pa ga sto puta vraćamo  :crazy: BUđenje je možda za nijansu lakše i oblačenje, ili smo se mi privikli  :girl_sigh:
Problem je što je on mnogo pričljiv, ima pozavidan fond reči, i na sve što mi kažemo on ima odgovor...pa onda beskrajno ubeđivanje...
Uglavnom je podnošljivo, osim onih dana kad je skroz nemoguć, kao juče  :crycry:
I mm je primetio da mu je lakše objasniti neke stvari, još ako to uradimo unapred, pa on dva-tri puta ponovi pitanja, lakše je...
Proćiće  :calm:

Quote from: Pepi on September 09, 2014, 02:39:26 PM
Problem je što je on mnogo pričljiv, ima pozavidan fond reči, i na sve što mi kažemo on ima odgovor...pa onda beskrajno ubeđivanje...

bolje i tako, da prica i ubedjuje se, nego da vice, vristi, baca se i grize kao njegov mladji kolega BB :rofl:

ja tako jako prizeljkujem da imam problem oko budjenja - zasada je tako da on skoro nikada (ili mozda svega 2,3 puta), nije spavao ujutru duze od mene.