Sve nase fobije

[rafa]

Poslednjih nekoliko godina organski ne podnosim avion, a nemam drugog nacina da se prevezem odavde bilo gde. 
Jos gore, kod mene je to izgleda neka cudna, progresivna fobija protiv koje se uporno borim, ali ona sve vise napreduje. Poslednjih nekoliko letova sam plakala, desilo mi se (zimus) da posle sat vremena loseg vremena i propadanja ustanem i molim posadu da mi kaze sta se zaista desava i da li cemo svi pomreti  , a jednom sam vristala da hocu da izadjem  (pre leta, zabranili nam poletanje iz Soluna jer nije prosao tehnicku kontrolu i nesto cackali oko krila da ga poprave  , pa se ja malo uznemirila. Srecom, na kraju smo svi izasli).
Salu na stranu, ja ne znam sta da radim. Moram da nadjem neki pomocni kurs/seminar za ljude koji pate od iste boljke, nesto ovako 

http://www.flytap.com/World/en/TAP/Company/Press/PressReleases/4563

[maripoza]

Rafa, imas oduvek taj strah ili je necim izazvan?

Ja to ne mogu ni da zamislim, posto obozavam voznju avionom. Omiljeni su mi sletanje i poletanje. Zamal' i ja da zaplacem letos kad sam sela u onaj malecni Fokker -  ali od srece.   

[Lani]

Poslednjih nekoliko godina organski ne podnosim avion, a nemam drugog nacina da se prevezem odavde bilo gde. 
Jos gore, kod mene je to izgleda neka cudna, progresivna fobija protiv koje se uporno borim, ali ona sve vise napreduje. Poslednjih nekoliko letova sam plakala, desilo mi se (zimus) da posle sat vremena loseg vremena i propadanja ustanem i molim posadu da mi kaze sta se zaista desava i da li cemo svi pomreti  , a jednom sam vristala da hocu da izadjem  (pre leta, zabranili nam poletanje iz Soluna jer nije prosao tehnicku kontrolu i nesto cackali oko krila da ga poprave  , pa se ja malo uznemirila. Srecom, na kraju smo svi izasli).
Salu na stranu, ja ne znam sta da radim. Moram da nadjem neki pomocni kurs/seminar za ljude koji pate od iste boljke, nesto ovako 

Jao, kako se prepoznajem.  Rafo 
Doduše, još uvek nisam u fazi da pravim skandale i vrištim u avionu ali blizu sam. 
Moja fobija potiče od pre par godina i od jednog užasno stresnog i nemirnog leta, gde je polovina putnika povraćala a druga polovina plakala.  Što je najgore, bila sam sama, možda da je bio neko sa mnom mi ne bi bilo tako stresno.
Fobija mi se definitivno pogoršala otkad sam dobila dete.  Jednostavno mrsko mi je sve što ima veze sa avionima, aerodromima... Čak sam i ovu temu dosta dugo izbegavala. 

edit: E da, kad pomenu poza, ubedljivo najgori trenutak mi je onaj kad na pisti naglo urbza, onaj trenutak pred samo poletanje, tad znaš da nema nazad... mora da poleti.

[maripoza]

Jubedljivo najgori trenutak mi je onaj kad na pisti naglo urbza, onaj trenutak pred samo poletanje, tad znaš da nema nazad... mora da poleti.

Ej, maknite se s ove teme, otvorite sebi neku kukacku. 


Salim se. Pa jeste li probale da prevazidjete taj strah? Mada, ako nije prava fobija koja izaziva velike probleme, nego vam je to samo nesto neprijatno, sta mari, postoje i druga prevozna sredstva. Problem nastaje jedino ako se uputite negde gde se drugacije ne moze.

Ovaj... da... Rafa onda defitivno mora u borbu sa fobijom. 

[rafa]

Nemam oduvek taj strah, obozavala sam avione (i naravno, posebno poletanje i sletanje). 

I meni je, da li simptomaticno ili ne, povezano sa roditeljstvom. Mada ne zelim da verujem da je razlog tako prozaican i knjiski, prosto mi je neverovatno da sam ja, ej ja  (koja znam da budem ladna kao boza) uletela u tu zamku. A nije samo strah od aviona i visine prisutan, nego i mnogi drugi koji su mi pre deset godina bili nebuloza.

Ja sam ukocena i shokirana za sve vreme poletanja, ne komuniciram ni sa kim, ni sa decom (vec su naucili i uopste mi se ne obracaju, cak me vise cudno ni ne gledaju), izgovaram neke svoje mantre u polu-svesnom stanju, strasno se koncentrisem da pri onoj jezivoj promeni pritiska avion ne eksplodira na milion delova  i kao opsesivni ludak pratim sta radi posada i koliko su opusteni, da li su njihovi razgovori obicni i svakodnevni ili postoji tracak sumnje i opasnosti u istom  . Zato uvek sedim pozadi.
Kad oni ustanu i opusteno se setaju malo se opustim i ja, a kad se spremamo za sletanje (kad je po statistikama najveci broj nesreca) ja sam jedino totalno opustena i srecna, zemlja je tu, samo sto nismo, gotovo je  , kontrol frikic ponovo uzima sudbinu u svoje ruke  te se sletanja ne plasim.

[Lani]

Kad oni ustanu i opusteno se setaju malo se opustim i ja, a kad se spremamo za sletanje (kad je po statistikama najveci broj nesreca) ja sam jedino totalno opustena i srecna, zemlja je tu, samo sto nismo, gotovo je  , kontrol frikic ponovo uzima sudbinu u svoje ruke  te se sletanja ne plasim.

Potpis 
Kad osetim da se spuštamo polako nema srećnije od mene. 

Ja sam čitala tonu tekstova o ovome na netu, i uglavnom se to vezuje za strah od gubitka kontrole. To mi ima smisla donekla mada, i kad se vozim gradskim autobusom nemam kontrolu nad tim šta se dešava pa opet ne padam u histeriju kao u avionu. 

[rafa]

Znam da ima veze sa gubitkom kontrole, zato i kazem kontrol frikic. 

Nije isto sa gradskim autobusom, tu na svakih pola minuta mozes da sidjes i napustis tu pricu. 

[maripoza]

Eto. A ja ne podnosim kad sam zatvorena u necemu sto je na zemlji i iz cega ne mogu da izadjem kad ja hocu. U gradskom odlepljujem dok ne stignem na odrediste, a posebna nervoza me hvata kad prevozno sredstvo (bilo koje) stoji. Kad se pokrene, odmah mi malo lakse.
Secam se kad sam, sa svojih 12 godina, putovala 36 sati vozom, i kad sam se budila svaki ali svaki put kad voz stane. Kad krene, zaspim ko klada i ne budim se do sledeceg zaustavljanja. A ako voz duze stoji, ne mogu da zaspim dok ne krene.

A u avionu nemam cak ni taj problem. Prosto uzivam u letu (mada se u vecini slucajeva prilikom samog leta ni ne oseti da se kreces). Problem bi verovatno nastao kada bi avion sleteo i kada bih morala u njemu da sedim duze nego sto je predvidjeno.

A nisam klaustrofobicna u pravom smislu te reci, nego me prosto ne drzi mesto. I 8 sati u kancelariji je za mene smrt. 

[Despina]

Nije da imam fobiju ali se osjecam poprilicno nelagodno u avionu.Pri uzletanju najcesce cutim i trudim se da mislim na nesto deseto Isto, presrecna sam kad slecemo, znam da je kraj blizu. Pri tome nisam imala nikakvo neprijatno iskustvo u avionu, kao rafa i lani.
Isto tako se osjecam kada npr. prelazim most, trudim se da ne gledam dole

[Despina]

da jos jednom napisem isto

[maxic]

MM je imao fobiju od aviona, poslije jednog uzasnog leta sa prinudnim sletanjem. Dr. mu prepisivao nesto za smirenje kad leti i super je funkcionisalo dok nismo dobili djecu. Onda je postepeno postalo podnosljivo, jer nije postojala varijanta da je on relaksiran i uspavan a ja da se borim s njima.

[MissL]

Imam uzasan strah od visine, ali se nikad nisam plasila voznje avionom. E sad, posto u avion nisam usla godinama, a svi drugi strahovi su se pojacali/pojavili otkad se stiv rodio, ne znam kako bi sad bilo.
Frka od kojekakvih drumskih voznji takodje, ali samo kad je za volanom neko meni blizak, ili stiv sa mnom u kolima. Kad sam sama, u taxiju npr uopste me nista ne dotice.

[Tchi]

takodje od aviona veliki strah, od visine, od dubine, od neke skucenosti tipa jako mi je nelagodno u zatvorenom solarijumu onih par puta sto sam isla drzala sam poluotvoren, od skorije vreme od prirode zbog raznoraznih zivuljki ima toga jos i kako je krenulo sa godinama bice sve vise 

[Glitter]

ja sam

Sorry but you are not allowed to view spoiler contents.

[Deda]

Ja se plasim i lifta i zakljucanih vrata