Odluke zbog kojih ste ponosni na sebe

[Unabebili]

Isprovocirana danasnjim danom ( u pozitivnom smislu)  resih da vam postavim pitanje:

Koje su to znacajne odluke zbog kojih ste danas ponosni na sebe?

Da li ih je bilo tesko doneti i da li ste nesto zbog toga zrtvovali?

A zbog koji se kajete?

[maxic]

Ovo ti je Una bas tesko pitanje...

[Unabebili]

Vidim, svi zaziru 

[stacka]

Ma ne zaziremo nego je vikend, lepo vreme a nije nesto na sta bi se moglo napisati svega dve tri reci

[Lani]

Ja isto ne zazirem, treba mi vremena malo i da razmislim... 

[disco2000]

Ja sam na raskrsnici poslednjih meseci pratim temu...

[Glitter]

ne mogu da upotrebim rec `ponosna` ali mogu da kazem da u sustini ne zalim zbog odluka koje sam donosila ili donosim u zivotu, u stvari moj moto je `posle njanjanja nema kajanja`, a dok se ne njanjanjas dobro promisli...nisam sklona ni preteranom razmisljanju ali vazda idem za svojim interesima...valjda nisam promasila temu ...svako dalje rasplinjavanje bi znacilo neke primere i otvaranje neke intime, koje mi opet nije strano  ali nije ni od pomoci za temu 

[gasha]

ja cu da pocnem

drugi put kada sam ostala u drugom stanju, bila sam resena da ne rodim, jos sam dojila prvo dete i nisam uopste bila spremna, ali cekajuci da se razresi situacija, shvatila sam da samo iz licnih, da ne kazem sebicnih razloga ne zelim, htela sam malo da izadjem iz kuce, pa sam malo na silu donela odluku, patila sam skoro celu trudnocu.

Kada sam rodila D , najsrecnija sam bila, i toliko sam srecna sto sam tada tako odlucila, iako mi je bilo tesko. Mislim da je to moj najpametniji potez, to jer uticalo na mnoge nase kasnije relacije u porodici, na moj odnos prema sebi , na bolje, i verovatno na to kakav sam roditelj sada.
mnogo sam ponosna na sebe zbog toga, ali i mm mi je bio velika podrska

[Despina]

odluka da dodjemo ovamo.
jeste da nakon svega smo imali vise srece no pameti
ali trebalo je prelomiti i krenuti sa dvoje male djece u nepoznato.

[Xe]

Odluka da se NE udam svojevremeno (bilo mi je najteze na svetu, ali sam znala na sta bi to licilo).
Mnogo vise ima onih propustenih sansi

[Nanny Ogg]

ne mogu da upotrebim rec `ponosna` ali mogu da kazem da u sustini ne zalim zbog odluka koje sam donosila ili donosim u zivotu, u stvari moj moto je `posle njanjanja nema kajanja`, a dok se ne njanjanjas dobro promisli

Potpis

Nije da ponekad ne pomislim sbbkbb, ali uvek, uvek, uvek dodjem do zakljucka da je bolje sto je b bas ovako kako je b 

[AnaK]

Ja ne znam... Trudim se da ne razmišljam o tome mnogo, jer sve odluke oko kojih sam povremeno u dilemi, su onog tipa da bi sve iz korena promenile, i da mogu samo da nagađam kako bi bilo da sam tim putem krenula.

Sve ostalo je u kategoriji 'neispravljivog' pa opet nema smisla mnogo analizirati... Tipa, da sam onda znala da će postojati ovoliko privatnih menadžmenta, sigurno ne bih završavala ekonomiju. Ali da sada, na pragu 40. godine počinjem nešto drugo, nemam ni vremena ni živaca.

[Lani]

Ponosna sam na sebe što sam smogla snage da promenim prvi posao koji sam imala, koji je bio relativno siguran i sređen. Posle toga je, na drugim poslovima, bilo i uspona i padova ali danas kad pomislim na to, sigurna sam da sam odlično postupila i sigurna sam da ništa ne bih menjala.

edit: A kajem se što nisam sa poslednjeg posla otišla kad su mi prvi put zasvirale sirene za uzbunu.  Nego sam se mrcvarila bez potrebe. Eto kajem se što nisam poslušala svoj osećaj koji mi je govorio da mi nije tu mesto.

[emge]

Pa, ne bih rekla ponosna, ali drago mi je što sam se vratila u Bg da radim, posle godinu dana u Podgorici. Mada to i nije bila neka mnogo hrabra odluka, s' obzirom da u Pg nisam bila našla pravi posao u struci. Tad sam shvatila ako ostanem još dvije-tri godine van struke, da na programiranje mogu samo da zaboravim.

Hrabro je bilo to što sam znala da ću da živim samo od mog dinara, ali mi je okruženje u koje sam se vratila bilo poznato i sa prijateljima, pa samim tim nije bilo jako stresno doći u Bg. Bila sam bez obaveza, mlada i sa osjećajem da imam gdje da se vratim ako bude bilo mnogo loše.

[chokoladica]

  I ja imam problem sa tim pojmom  "ponosna", posto mi se sve nekako podrazumevalo . Hocu da kazem, za neke odluke koje sam donela, smatram i dan danas da su prosto bile logican izbor i ujedno najbolja opcija (bilo je i pogresnih, ali to nije tema). Da li je bilo tesko dontei neke odluke- pa jeste. Ustvari, ne moram ni da pisem sta mi je u zivotu bilo najteze, kad je to u pitanju. Da li sam se zrtvovala? Naravno da jesam. Mada, mozda mi je to preteska rec, ali u nedostatku bolje (glupo mi je d akazem i da sam zbog toga  nesto propustila i da propustam ) moze i tako.
E sad, ponosni ili ne, postoje stvari , bitne stvari o kojima odlucujemo, ali koje su podlozne promeni, cak i ako donesemo odluku ( i vidimo da to nije to ). A postoje i one koje ne mozes da promenis. Tako da, za sve ostalo  bila ponosna ili ne, nebitno je, mogu da promenim, ako zelim.