Govor?

[prevodilica]

Sa 16 meseci je znao nekoliko reci, a razumeo dosta. Progovorio je sa 2 god, a sa 2 i po postao razumljivhji i krenuo da siri fond. Od 3 je brbljivac. R mu je grleno, mada i njega ume da otpeva, i ima jos neka umeksana slova S, Sh i sl.
Citanje i pevanje decjih pesmica, plus negledanje crtaca je nas recept, pored stalne price, jednostavnim jezikom i bez tepanja.
Inace, mama je za klince veoma teska rec i obicno dolazi poslednja, jer je M tezak, nazalni suglasnik.

[Deda]

Ali zato je baba najlaksa

[linga]

Dedo, da te nema trebalo bi te izmisliti 

[prevodilica]

dokazano da jeste
B, P, D, T, K ako se dobro secam redosleda usvajanja glasova iz lingvistike, pa birajte kombinacije za prve slogove i reci

[Deda]

Moram da ispricam anegdotu moje komsinice.(prave iz Pn)
Progovorilo dete "baba" i oni je zvali da kazu..a ona ce "Hmmm, dobro, a je l'baba Cana ili baba Dragica ?" 

[Gizmolina]

  za babu!

Hajde da se malo poredimo. Promjenicu ticker, zaboravila sam, Nini je sad 18 i po mjeseci. Razumije skoro sve, ali malo sta prica. Tata joj je glavni, taata joj je seka, taaaaaata joj je "obrati paznju na mene'', ba - baci, de - gdje je i... to je to. Eh, da, tu su i famozne cipelice (tipeca) i carapice (capice) koje je pocela da imenuje jos prije dva mjeseca. Zasto je bas to zapamtila - nemam pojma.
Ja se opasno tripujem, nazalost, vodila sam Mihaelin dnevnik a ona je, jezicara, pricala kao matora u ovom periodu, dopunjavala pjesmice, spajala rijeci...

[AnaK]

Jedan zanimljiv tekst...

KAKO SE RAZVIJA GOVOR KOD BEBA I MALE DECE
Razvoj govora kod beba je čudesan proces, složen i zanimljiv, tako da nije čudno što ga znalci porede sa slagalicom u kojoj, da bi sve funkcionisalo kako treba, svaka kockica mora da nađe svoje mesto. Proces razvoja govora odvija se kroz nekoliko faza da bi se na kraju postigao željeni rezultat - pravilan i tečan govor.
"Pevanje" i gukanje
Svako dete prvo prolazi kroz fazu vokalizacije. To je faza koju roditelji lako uočavaju, a manifestuje se kroz ponavljanje jednog istog vokala. Dete čuje sebe kako izgovara neki glas i pri tom je veoma srećno. Zaista uživa u svom novom podvigu! Kada čuju kako ponavlja vokal, roditelji često kažu da beba peva, a to zaista tako i zvuči.
Posle vokalizacije sledi faza gukanja. Beba izgovara prve konsonante i obično je to glas G. Potom beba počinje da izgovara slogove. Roditelji to lako primete. Beba recimo ponavlja ma-ma, ba-ba i slično. Ali, to još uvek nije sklapanje reči. Ipak, ubrzo će ti slogovi za bebu dobiti pravo značenje. U 90% slučajeva prva izgovorena reč je "mama", a druga - "ne". To i nije čudo ako se uzme u obzir koliko puta beba može da čuje "ne . Roditelji najčešće nisu ni svesni koliko često ponavljaju: "Ne ovo, ne ono!", "No, no, kakano!" itd.
"NE" faza"
"NE" faza je veoma važna u psihičkom razvoju deteta. Kada nauči značenje rečce NE, beba shvata da postoje okviri i granice. Ovde se ne misli na granice u grubom smislu reči, već na postojanje finih granica u okviru kojih se neguju sloboda, individualnost, kreativnost, ličnost. "NE" faza u razvoju deteta je neophodna i zapravo je znak da se psihofiziološki razvoj odvija kako treba. Ako ne postoji "NE", ne postoji ni svest o granicama i to je znak je da nešto nije u redu.
Posle prvih, ubrzo slede i nove reči. Obično su one vezane za neposredno okruženje, roditelje, bake, deke, igračke, predmete, delove tela, životinje. Da bi se moglo reći da ih je naučilo, detetu treba da bude jasno značenje tih reči. Recimo, kad tata čuje da je beba izgovorila reč "mama", postaviće pitanje "Gde je mama?" i beba će se okrenuti prema majci. Posle pitanja "gde" obično se bebe uče da odgovaraju na pitanje "kakvo". Dete će tako ubrzo naučiti da na pitanje "Kakva je mama?" kaže na primer "lepa". Impuls roditelja da na svaku novoizgovorenu reč deteta postave pitanje takođe je neizbežan deo učenja govora.
U početku reč "mama" za bebu ima značenje vlastite imenice. Kada kaže "mama", dete misli na svoju mamu. Tek kasnije dete uz imenicu mama vezuje i vlastito ime majke, pa će moći da kaže npr. mama Tanja. Učenje novih reči bez njihovog slaganja u rečenice traje do druge godine. Tada reči još uvek nisu organizovane, mada je njihov fond oko 1000.
Gramatika nikome nije laka, makar ne u početku, pa tako ni bebama. One će, naravno, da greše u padežima, da pogrešno tvore množinu i slično. To svakako ne treba da brine roditelje, ali mogu da se potrude da sami pričaju što lepše, razgovetnije i pravilnije, kako bi dete učilo od njih. Tepanje i "imitiranje" načina na koji bebe izgovaraju određene reči NIKAKO se ne preporučuje.
Pustite ga da pogreši!
Između druge i četvrte godine usvojeni leksički fond se polako sintaksički uobličava. Taj zadatak nije lak i greške su neminovne. Ne treba se brinuti zbog grešaka, a naročito ih ne treba grubo ispravljati. Dovoljno je uz osmeh, mirnim i prijatnim glasom, reč koju je dete pogrešno upotrebilo ponoviti u pravilnom obliku. Tipičan primer je kad dete umesto "psi" kaže "pasovi", što je sasvim logično, budući da takav vid tvorenja množine postoji, npr. sto-stolovi. Gotovo je sigurno da dete neće odmah usvojiti ispravku, ali treba biti strpljiv i uporan i dete će vremenom to savladati.
U periodu između druge i četvrte godine, kada dete spontano uči ne samo "gramatiku", već usvaja i mnoge nove reči, može da se pojavi mucanje. Mucanje u tom periodu je pojava kroz koju prođe svako dete, samo ne istim intenzitetom. Ovde nije reč o patološkom već o fiziološkom mucanju koje neki roditelji neće ni primetiti. Preterano brižni roditelji redovno primete mucanje i neretko se zabrinu. Ono što je u ovom periodu najbolje učiniti za dete jeste da se smire roditelji pošto oni, iz najbolje namere, ovde prave grešku. Svoju napetost i strah da će im dete imati smetnju u govoru i da će se uz to pridružiti i drugi problemi oni prenose na dete koje oseti roditeljsku strepnju pa i samo postaje napeto što samo pojačava mucanje. Dešava se takođe da roditelji uporno ispravljaju dete čim zamuca i očekuju od njega da reč ponovi bez zamuckivanja. Začarani krug mucanje-strah-mucanje samo se ponavlja, na štetu i roditelja i deteta. Šta je u ovoj situaciji najbolje uraditi?
Mucanje i zamuckivanje
Pre svega, roditelji mogu da se posavetuju sa stručnjakom - logopedom. Logoped će najbolje da proceni da li zaista postoji problem s govrom ili je reč o fazi koja će sama proći. Pre nego što se posavetuju s logopedom roditelji bi trebalo da se uzdrže od insistiranja da dete pravilno ponovi reč na kojoj je "zapelo". Naročito je bitno da ne budu uznemireni i napeti. Njihv strah i uznemirenost najčešće i jesu bezrazložni. Oni mogu da isprave dete, ali samo tako što će mirno, nežno i uz izraz topline, a ne straha na licu ponoviti reč koja je problematična. Dete će to čuti, ali ne mora odmah da ponovi.
Najbolje je ne obraćati pažnju na mucanje u ovom razdoblju. Dete je i samo svesno da nešto ne može da izgovori. Roditelji mogu i sami da zamucaju, namerno, i tako zapravo pokažu detetu da se to dešava i njima. Konačno, svi mi ponekad zamucamo, samo na to ne obraćamo pažnju. Kada se dete spotakne na ulici i padne, roditelji ga sigurno neće vratiti na mesto gde se spotaknulo. Isto tako, ne treba insistirati na tome da se dete vrati "na mesto" gde je pogrešilo u govoru.
Pomenuti period intenzivnog učenja opterećen je i činjnicom da dete još uvek ne ume da izgovori sve glasove (obično R, Š, Č, Đ...) tako da je zamuckivanje nešto sasvim normalno i najčešće prolazno. Osim toga, dete koje ima veliki fond reči ponekad će zamucati nastojeći da izabere pravu reč. Pravilo je ne ispravljati dete, a naročito ne prisiljavati ga da reč ponovi ispravno i dati mu vremena da jedan tako složen sistem kakav je ovladavanje pravilnim govorom spontano usvoji i uskladi.
Do pete godine deca uglavnom savladaju izgovor svih glasova, mada nije strašno ako se to desi tek sa sedam godina. Neka deca mogu i sa dve godine da nauče izgovor svih glasova pa čak i R, ali to je retko.

[AnaK]

I još jedan...

Kako podsticati decji govor?
Postavljajte detetu jasna pitanja i stavite mu do znanja da od njega ocekujete da zna da odgovori
Ono što roditelji mogu da ucine kako bi podsatkli dete da progovori je je da sa njim stalno razgovaraju. Koliko god to ponekad izgledalo kao monolog ili dijalog sa zidom, koliko god se cinilo da dete ne razume...verujte, razume više nego što mi uopšte možemo da naslutimo. Uostalom, pa šta ako i ne razume baš sve? Pricajte mu kako kuvate rucak dok se ono muva oko vas, govorite mu, opisujte mu kako ga presvlacite u trenutku dok to cinite, kad se cuje neki zvuk spolja, recite mu:" Aha, to je kamion, to je tramvaj, evo ga telefon..". Podsticite ga da nauci da ono što vam pokazuje, ima i svoje ime. Ako pokaže na plišanog zeku, recite : "Da, to je tvoj zeka. Vidiš kako ima velike uši, sve zeke imaju velike uši... a vidiš, mama, i ti, tata i baka... nemaju velike uši, to je zato što...". Iskoristite da pricate o svemu što vam padne na pamet, ne plašeci se da širite temu, sa zeke preko ušiju do bake... Podsticite ga da govori time što cete govoriti vi sa njima. Postavljajte mu pitanja i jasno mu staviti do znanja da od njega ocekujete da zna da odgovori. Sedite i prelistavajte njegove slikovnice, opisujte mu i pricajte šta vidite na kojoj slici. Pocnite od jednostavnih pojmova, "Vidiš, ovaj cika ima kapu, ovaj meda drži torbu...." jer proci ce dosta vremena dok budete objašnjavali radnju same price. U svakom slucaju, ne odustajte.

[pra-sence]

Super tekst AnaK

[Summer]

Sredjeno

I. je rekao sustinu. Aleksa je bio klasicna nepricalica, sve je pokazivao prstom, znao je da kaze Mama, Tata, Baba, Deda, Nono (Nodi ), reci su mu bukvalno bile na prvi slog. Siiiiizela sam mesecima, raznorazne teorije imala i eto, kad smo se vratili sa mora prosle godine je propricao. U recenicama. I od tada ne zatvara
Ja i dalje mislim da je tu imalo veze i to sto je bila produzena zutica, ali i genetski faktor (moj cale progovorio sa pune 3)
Sto se Alekse tice on i dalje ne govori sve reci pravilno, mislim da bi trebali da ga odvedemo i do logopeda ali kad imas sa druge strane nekoga ko ti govori da si tripadzija onda to i nije bas lako
No, to je za neku drugu pricu

Za Davida, mogu da potpisem stacku. Bas se secam kad smo bili prosle godine na moru, kako je pri odlasku sa plaze govorio: Cao, buc  Nikakve smislenije recenice nije imao. I onda je posle boravka u Tb, puno ljudi, puno novih dozivljaja, stalno u centru paznje, polako krenuo. Medjutim, ni sada ne prica kako treba. Zna sve glasove, pravilno izgovara, ali mu malo teze ide sklapanje recenica, ne zna da isprica nesto, neki dozivljaj, puno gresi gramaticki i sl. Zna neverovatno mnogo pesmica. Moracemo ipak kod logopeda. Verovatno od jeseni.

Sara ima 18,5 meseci i vec par meseci stagnira sto se tice govora. Zna da kaze: mama, tata, baba, dada (David), daj, evo, da, ne, ovo, to, av av, brm brm. Sve, ali apsolutno sve razume. Zna da pokaze delove tela, da donese svoju garderobu/carape/cipele/razne igracke, da pokazuje razlicito voce/zivotinje u slikovnicama, kobajagi pravi rucak i redom ans hrani, pa maze tati lice kremom kad joj kaze, isto kobajagi...A ja nestrljivo cekam momenat da progovori 

[Beatrix Kiddo]

........
Do pete godine deca uglavnom savladaju izgovor svih glasova, mada nije strašno ako se to desi tek sa sedam godina. Neka deca mogu i sa dve godine da nauče izgovor svih glasova pa čak i R, ali to je retko.

Ova rijetkost je kod Balse i Varje bila kao pravilo, zato mi je sad mnogo tesko da prihvatim da Uros ne izgovara ni neke "obicnije" glasove (L, J...) u svim rijecima
Npr. Balsa izgovara kako Bausa...

[stacka]

Bea, pa nije L bas tako jednostavno ja sam nesto zivela u ubedjenju da je L jednako tesko da kazu koliko i R, ili bar tu negde. Aleksa isto ne zna da kaze L, R ga nekad cujem da izgovori ali nije svestan toga, kad mu trazim da ponovi, naravno ne uspe, al' se ja ne brinem nesto previse, racunam do pete ima vremena da nauci

[emge]

Marti nedostaju š, ž, č. Ustvari, š sad već ima dosta često, a i ovi se polako naziru - kako pokušava za z i ć umekša
Njoj R nije bio nikakav problem, rano je počela da ga koristi.

Znam da i L i LJ idu jako kasno, tako da Bea nije L baš jednostavno.

[Beatrix Kiddo]

Hvala sto me tjesite 
I ja sam mu dala fore do pete godine, pa cemo se druziti sa logopedom, ako bude potrebno 

[Deda]

Neda do 5 godine nije izgovarala š,ž, č, i r . Kod logopeda je progovorila iz 3 termina, u stvari vec posle 20 minuta prvog je prva 3 -70 % izgovarala. Logoedica nam je tad kazala da je oko 5 goduna pravo vreme da ako ne izgovore-krenu na vezbice.Zato jos ne vdim Andriju, cekam do 5 i ne brinem-probamo malo sami ali ne znamo da prebajemo ko logopedica 
Ja jos uvek ne izgovaram lepo l , ali kanda mi je malo sad kasno