Kako izlazite na kraj sa decom, histerija i ostali ispadi...

[stacka]

Sad tek videh da fali moj post gore 

Ja ne znam tacno da kazem kad je Aleksa upao u tu fazu. Mislim, od uvek je svojeglav (jarac/bik u horoskopu ) ali prethodnih 3-4-5 meseci je uzas.
Od preseljenja ovde je zaista nepodnosljiv, imam utisak da ne prodje dan da se nesto ne posvadjamo, da on ne histerise, izvodi gluposti za najmanje sitnice. Dok smo ziveli sami imala sam utisak da ga koliko toliko drzimo pod kontrolom, ne znam, mozda sam se ja zanosila ali ovo sad... i ne pomaze apsolutno nista: kaznjavanje, ukidanje crtaca, slatkisa, vikanje, ma nista. Ono sto meni najvise smeta je to sto je poceo zaista bahato da se ponasa kad upadne u tu "lud sam" fazu - place, dere se, baca igracke, cepa knjige/bojanke, krece da se valja po podu, steze pesnice i krece da cupka u mestu a imam utisak da bi nekog zveknuo tako i ne razumem odakle sav taj bes ili sta je vec dolazi.
Kapiram da ima veze i sa tim sto je on bio prvence mezimce, sto je 3.5 godine imao apsolutnu i nepodeljenu paznju svih nas a sad je tu odjednom Masa i mora da nauci sa njom da deli, sto nas, sto stvari. Pokusala sam da primenim stvari iz svakakvih knjiga o roditeljstvu ali prosto to kod njega ne prolazi... ili prodje jednom, sledeci put vec ne.
U vrticu je super, vaspitacice su zadovoljne, uglavnom je poslusan i lepo se slaze sa decom, ali kako kroci u kucu kao da postane neko drugi... i naravno, sto vise publike - to je gori.
Evo, dok ja kuckam ovo on sedi pored mene za stolom i "ruca", uz to se vrti na stolici, peva, sve radi samo ne ono sto treba svaki obrok (ako nije plazma i mleko ili cokolino) traje bukvalno sat vremena
Ovo je u najkracem, seticu se jos sigurno.

[Plava Baklava]

Stacka, njemu su se desile dve velike promene: beba u kuci i preseljenje. Samo preseljenje nije proslo bez napetosti, a na to deca reaguju neverovatno. Kad sam ja nervozna zbog nekih problema, automatski sam spremna na to da ce on biti jos nervozniji, iako se ja trudim da ne prenosim na njega, ali deca imaju radare za nase vibracije  . Bas zato tada spustam maksimalno kriterijume i minimalizujem zahteve prema njemu. Kad je Baklavce bio u najgorim fazama ispada besa, najefikasniji je bio zagrljaj. To ga je smirivalo skoro momentalno.

Kod vas se povecao i broj odraslih osoba koje svakodnevno vrse nekakav uticaj ne njega. Pa sad momak testira granice svega i kod svih. Hrana je klasika: dosadna aktivnost koja im oduzima dragoceno vreme  , vecina se ponasa tako. Cari gurmanluka ce poceti da cene tek za jos podosta godina  .

Probaj, kad te najvise nervira da ne viknes, ne kaznis, nego da ga recimo pozoves da zajedno na par minuta legnete, zagrlite se, pricate. U pocetku ce biti podozriv, ali brzo pocne da funkcionise, a tebi ce drasticno smanjiti stepen stresa.

I jos obrati paznju da li se nije pojacala tvoja nesigurnost zbog prisustva i tvojih roditelja, pa se osecas izmedju dve vatre: roditelja koji ce krenuti d ate savetuju i deteta koje sizi a ti ne mozes brzo da ga smiris. Kad sam ukapirala da  mi se fitilj znatno skracuje pred drugim ljudima, jer sam ogranicena njihovim uplitanjem, razapeta izmedju zelje da njima odbrusim i potrebe da smirim dete, pa onda na kraju njega strefi kazna, koja je, pri svemu tome, apsolutno kontraproduktivna, okrenula sam list iodbila da brinem sta ce ko da misli i skoncentrisala se samo na odnos mene i njega, daleko efikasnije nego pre.

[AnaK]

Samo da vas kolektivno  Na ovu temu se vraćam da čitam, a boga mi i pišem kad mi se dete vrati od dede. Do tada hoću da uživam 

[jel]

meni je nekako najjednostavnije
(ako uspem da se iskuliram i ne odreagujem emotivno)
da posaljem dete u sobu 'da razmisli'
i ponavljam stalno i stalno i stalno -u tim situacijama
'plakanjem/vristanjem u ovoj porodici nista neces dobiti'
i to kazem sto mirnije i sto odlucnije
...
vuki (sto je jaaaako retko skoro nikad mu se to ne desava  ) ode u sobu i vrati se posle 1min vec spreman da o tome razgovaramo
a zoja je druga prica...sa njom puno stvari je iritira
al to nisu 'normalne' stvari uglavnom se svode na to da odbija vezbe (koje neizostavno mora)
da se ispravi, da sedi pravilno 
i kad pobesni zbog toga -najcesce place
logicno mi je isto resenje>
odnesem je na njen krevet pa kad se isplace mozemo o svemu da pricamo

to se i desi, ali posle 10tak min vristanja da se cela ulica ori   
nekad i duze
i redovno je posle toga vesela i kao da nista nije bilo 
kao da se apsolutno nista nije dogodilo
ustane sama, dodje u dnevnu i kao da nastavi da se igramo 
i onda joj drvim o tome i ona tada sve razume, potpuno je zrela i velika
i kaze da zna da se ja ljutim na nju kada place

[cici]

Sofija voli da se raspravlja oduvek, kad je bila mala znalo je da bude i slatko pa se iskontrolišem da se ne smejem.Sad ne smem da popuštam jer neću da dozvolim da mi odgovara, ni mm-u naravno.A ima neki prkosan pogled, najstrašniji.Tad se jako teško kontrolišem i često ne znam kako da reagujem.U suštini je veoma dobro i poslušno dete, oduvek.Nikad nije imala histerične napade, nikad nije besnela ili se bacala po podu.Kapiram da sad i pubertet počinje, ne znam kako ću.
Andrija je već druga priča, imao histerične napade kad je bio mali i super je bilo do pre jedno godinu dana.Onda je i on počeo da prkosi i da se duri.Kad mu nije po volji samo se naduri i žustrim korakom ode u sobu da se ljuti.Ne želi ni da razgovara.To mi je najgore što neće da priča, sasluša šta mu se kaže sve se dogovorimo i onda prilikom prve prilike isto.Može da bude najbanalnija stvar,Najstrašnije ga mrzi da pere ruke i svaki put moram da ga opomenem.Onda on ode i samo ih pokvasi vodom i čak ni ne obriše kako treba i ja ga vratim da opere ponovo, onda se on duri kako ja njemu ne verujem i u stanju je opet samo da ih pokvasi iako zna da ću ga vratiti dok ne opere kako treba horoskop mora da ima neke veze sama sam kriva, htela sam majsko dete

[Flyingman-Junior]

Junior vec par meseci za sve sto mu nedamo udara mene ili zenu. Pre skoro mesec dana nesto mu nisam dao, kaj je posao da me udari rukom ja mu istu uhvatio, sledeceg trenutka me je udario glavom po nosu. Sva sreca da sam se na vreme sklonio pa je nos ostao citav. Izbegavali smo da ga bijemo i pokusavali smo da mu kroz pricu objasnimo. Plasili smo se da se tako ponasa i prema deci u obdanistu, mada se vaspitacice nisu zalile.
Kako se sve nastavilo poceli smo da ga udaramo kad i on nas, i kako on pojacava udarce tako smo i mi. Prestao je nas da udara ali je zato poceo decu u skoli da udara. Jednom je nekog klinca udario iz sve snage nekim cekicem posto mu je ovaj uzeo flasicu sa vodom. Sad smo mu oko praznika malo popustili, a bio je i bolestan i opet je poceo da nas tetosi.
A ima i cesto obicaj da se samo povredjuje u takvim situacijama, udara sam sebe rukom po glavi ili udara glavom o zid i pod.

[NikkiL]

ja cu ovih dana otici do decjeg psihologa da vidim sta je od njegovog ponasanja normalno za petogodisnjaka, a sta uzrokovano situacijom u porodici, ovo sto je normalno ce valjda proci, a ovo drugo da vidimo da saniramo...
Inace poceo da mi bude prilepak, ne mogu da se mrdnem bez nejga, postao je pravi drama queen, klasicno privlacenje paznje koje mene uzasno nervira, ali tesko da padam na to...

Vec ti je i Baklava napisala, to je sve normalno i deo je reakcije koju ima na sva desavanja. Samo pazi da napravis razliku izmedju pokusaja manipulacije i iskrene potrebe za emotivnom podrskom koju svakako sada ima. I ne tolerisi ono sto i inace ne bi tolerisala na racun situacije, disciplina mora da postoji i zbog tebe i zbog njega i daljeg kvalitetnog funkcionisanja. Ako procenjujes da bi bilo dobro da razgovaras sa nekim strucnim u koga imas poverenja to verovatno ne bi bilo lose 

Sofija voli da se raspravlja oduvek, kad je bila mala znalo je da bude i slatko pa se iskontrolišem da se ne smejem.Sad ne smem da popuštam jer neću da dozvolim da mi odgovara, ni mm-u naravno.A ima neki prkosan pogled, najstrašniji.Tad se jako teško kontrolišem i često ne znam kako da reagujem.U suštini je veoma dobro i poslušno dete, oduvek.Nikad nije imala histerične napade, nikad nije besnela ili se bacala po podu.Kapiram da sad i pubertet počinje, ne znam kako ću.
Andrija je već druga priča, imao histerične napade kad je bio mali i super je bilo do pre jedno godinu dana.Onda je i on počeo da prkosi i da se duri.Kad mu nije po volji samo se naduri i žustrim korakom ode u sobu da se ljuti.Ne želi ni da razgovara.To mi je najgore što neće da priča, sasluša šta mu se kaže sve se dogovorimo i onda prilikom prve prilike isto.Može da bude najbanalnija stvar,Najstrašnije ga mrzi da pere ruke i svaki put moram da ga opomenem.Onda on ode i samo ih pokvasi vodom i čak ni ne obriše kako treba i ja ga vratim da opere ponovo, onda se on duri kako ja njemu ne verujem i u stanju je opet samo da ih pokvasi iako zna da ću ga vratiti dok ne opere kako treba horoskop mora da ima neke veze sama sam kriva, htela sam majsko dete

Eh, decaci i devojcice    Kod nas se Andja raspravlja i tako duri, slaze face i gleda te kao serijski ubica. Ma koliko htela da crknes da reagujes na to- najbolje je samo je ignorisati. Moj muz se uvek upeca na te njene hmpf-ove i ubistvene poglede i onda se raspravlja isl, ja je samo ignorisem i posaljem u sobu i kazem da mi se ne obraca ukoliko ne zna da razgovara kako treba.... za sada je vrlo uspesno, videcemo kako krenemo da se priblizavamo pubertetu kako ce biti dalje... 

Sin mi je bio klasicni drekavac, uvek se drao, bacao, histerisao isl. Sada je to manje, van kuce je uvek dobar, ali u kuci pokusava da dobije drekom i plakanjem nesto sto hoce (svesno manipulise ). Ja ga izignorisem ili nekako kaznim ako bas pretera, problem mi je ostatak familije koji mu uglavnom udovolji da bi smanjio decibele...    Kod mene je uglavnom glavna kazna da idu u sobu, ili da ne razgovaram sa njima osim "sluzbeno" dok se ne izvine za nepodopstinu (nema igranja, zajednickih aktivnosti, citanja pred spavanje, cmakanja i mazenja isl.)

Junior vec par meseci za sve sto mu nedamo udara mene ili zenu. Pre skoro mesec dana nesto mu nisam dao, kaj je posao da me udari rukom ja mu istu uhvatio, sledeceg trenutka me je udario glavom po nosu. Sva sreca da sam se na vreme sklonio pa je nos ostao citav. Izbegavali smo da ga bijemo i pokusavali smo da mu kroz pricu objasnimo. Plasili smo se da se tako ponasa i prema deci u obdanistu, mada se vaspitacice nisu zalile.
Kako se sve nastavilo poceli smo da ga udaramo kad i on nas, i kako on pojacava udarce tako smo i mi. Prestao je nas da udara ali je zato poceo decu u skoli da udara. Jednom je nekog klinca udario iz sve snage nekim cekicem posto mu je ovaj uzeo flasicu sa vodom. Sad smo mu oko praznika malo popustili, a bio je i bolestan i opet je poceo da nas tetosi.
A ima i cesto obicaj da se samo povredjuje u takvim situacijama, udara sam sebe rukom po glavi ili udara glavom o zid i pod.

Nije resenje da ga bijes, samo ces proizvesti efekat koji je vec proizveden da kod kuce bude OK ali agresiju ispoljava u skoli. Da li ste pokusali da mu odredite mesto "kaznu" na kome ce mirno sedeti (pa makar ga drzali da tu sedi) i ne raditi nista dok je tu (ako histerise i udara glavom o zid nije vam opcija da ga posaljete u sobu jer ce se povrediti). Ako mrda drzi ga cvrsto za ruke (ali ne da ga povredis) i objasnjavaj da mora da sedi mirno na mestu. Ignorisi dranje vristanje isl. i budite dosledni i uporni, ali bez batina.

Meni je Kole kada je krenuo u vrtic ovde pre 2 godine, kao since mezimce i pekmez kevin poceo da gura i udara decu u vrticu kad mu nesto uzmu isl (posto je navikao da mu se sve popusta u kuci... ). Posto je ovde nulta tolerancija na takve stvari (bukvalno su mi rekli da ima mesec dana da se dovede u red ili da mogu da ga ispisem iz vrtica), onda su oni primenjivali takvu taktiku u skoli, a i ja kod kuce i relativno brzo smo se doveli u red, danas je najposlusnije dete u skoli (verovali ili ne, ko ga zna iz perioda kad je imao 3 godine pretpostavljam da ne moze da poveruje u tako nesto... ).

[maxic]

Izgleda su djevojcice svuda iste. Zvoncice, totalno si pogodila vrstu pogleda, sa sve prekrstenim rukama, i povremenim cupkanjem u mjesu.

Cici, tako moji peru ruke i zube uvjek vracam ih po tri puta, a i zube povremeno.  Kod Anje me dodatno izludjuje sto od pocetka polaska u skolu, svako jutro moram da kazem da opere zube , umije se i oceslja, a ona svaki put slozi facu, jer je znala da cu to reci, ali nikad , nikad to ne uradi ako ne napomenem. Znaci u stanju je da se obuce a to da zaboravi. Ne znam koliko je godina potrebno da to bude dio rutine.

[Deda]

A sad ja   
Moja deca su u z a s n o razmazena .
Sa Andrijom mogu da izadjem na kraj, ima tipicne decje fazone , ali brzo mu privuces paznju necim drugim.
Neda raste u cudoviste. Prkosan pogled, trupkanje u mestu, histerican odlazak u sobu. Pokusavala je i da lupa vratima , to sam sasekla u korenu. Drustvene igre-ok samo ako pobedjuje , ako izgubi- a gubi stalno jer sreca ne prati baksuze , najstrasnije histerise. Za sve se nateze sa Andrijom i on joj uglavnom popusta.
U drustvu je pak manja od makovog zrna, ne ume da se izbori ni sa mim  i ni sa cim.
Sad kad ovako citam- ima dijagnozu jedne potpuno nesigurne devojcice 
Juce je napravila histericnu scenu jer je insistirala da idemo u bioskop da gledamo Magija Winxa. Ja joj lepo obkjasnim da ne znam da li greju bioskop , strah me je da se ne prehladi zbog zimovanja, plus taj film imamo kuci , plus sam toliko para na nju trosila zadnjih dana i stvarno ne mogu bas sve da joj priustim sto pozeli. Ah da posle bioskopa da kupimo Winx hulahopke
Plus retko sta mogu da isteram do kraja a da se ne posvadjam sa nekim u kuci a onda ona gleda to i primenjuje i tako sve u krug 

[Plava Baklava]

Sad mi je lakse kad vidim da umivanje nije samo nas horor  . Kod nas je jos redovno vracanje za: spusti dasku na wc-u, iskljuci svetlo, zatvori vrata, operi ruke  :rofl:Udaranje glavom je bilo neko kratko vreme kad je bio manji, ne secam se kako smo resili, a nedavno je imao ideju da se kao samopokajnicki udara pesnicama po glavi i vice "glupa glavo". Priznajem da sma na to odlepila.

Pitala sam ga da li zeli da se razboli kao otac mu, da mu pukne neka zilica u glavi i da osteti mozak. To ga je zaledilo, Kad se smirio, razgovarali smo mirno o tome sta sve povredjivanje glave moze da izazove i od tada je mir po tom osnovu. Ucim ga da treba sebe da voli i cuva a ne da se svesno povredjuje. Rekla bih da taj princip sve vise fukncionise.

[Deda]

Jedino to nisam imala- samopovredjivanje i ovo sto Nanny prica. Sto ne znaci da necu 

[Lani]

Danima obigravam oko teme, nikako da nađem dovoljno vremena da napišem sve što hoću.
E ovako... Naspram neke dece u našoj okolini Iva je suvo zlato ali počinjem da prepoznajem kod nje onu najgoru vrstu tvrdoglavosti, magareću i sklonost ka drami. U stanju je da se (kao) rasplače za najmanju sitnicu. To sam ja isključivo kriva jer sam joj par puta, dok je tešim, rekla kako ne volim da plače i kako mi bude mnogo žao kad je tužna. Neiskusno, znam. Tako da ona sad samo zadrhti bradom i demonstrativno ode u svoju sobu kad god joj se nešto ne sviđa. I onda tamo vriska pa se ljuti posle unedogled. Mada, moram da priznam, ima situacija kada dođe prva kod mene i izvini se. To je doduše jaaako retko ali valjda je ohrabrujuće što makar i malo kapira da nekad zaista pretera. Najčešće svađe su oko jela (tj. jedenja slatkiša u svako moguće i nemoguće doba), oblačenja, umivanja ... Jako je tvrdoglava tako da ja često biram da joj popustim kad procenim da ću dokazujući joj nešto izgubiti tonu nerava a da to realno i neće imati neke pedagoške posledice. Znate ono, pick your battles. Kod stvarno bitnih stvari tipa da ne može da koristi moje velike makaze kad ima one male dečije ne popuštam ali to da li će da se obuče u 9 ili 11 kad ne ide u vrtić, to sam prestala da se nerviram. Evo sad za Badnji dan sam je jurila celo prepodne da se obuče, samo kaže neću i nastavi da se igra. Znači ono pali, nemoj da me smaraš.  Ja sad da joj otmem lutku ili to čime se igra ili da se derem, samo će da se još više zainati i da počne da se dernja. Onda sam je uhvatila na foru kao hajde da probamo haljinu koju ćemo da nosimo na rođendanu pa sam je posle probanja haljine nekako smotala da se obuče. Pirova pobeda. Jeste se obukla ali ne zato što sam ja to rekla već zato što je interesovalo kako joj stoji haljina. Nekako na kraju uvek imam osećaj da je ipak sve po njenom... a tek joj je 5 godina. 
Ima i one napade kenjkavosti karakteristične za baš malu decu, to kad joj se spava. Onda zna da zapomaže na sav glas za svaku ali bukvalno svaku sitnicu.

[Elanor]

sa mojim velikim histericno-emotivnim detetom sam konacno ok . ima ona sve sto vi pominjete, manje ili vise, imace i kao odrasla . medjutim, njene su suze i histerije uglavnom iskrene (a i svele su se na podnosljivu meru) i ja sam poprilicno zadovoljna njome
ne znam sta cu s onim malim manipulatorom. za razliku od milene, svaka njegova histericna reakcija je cista manipulacija. taj da poslusa nece nikad. znaci, jedino sto radi kod njega je slavna finina mastovitost. ali ja nisam mastovita i ne zelim da mi se svakodnevni odnos s detetom svede na to da mu ja non-stop izmisljam pricice i igrice da bi me on poslusao (i oko najjednostavnijih stvari).
i da, on nikada i nizasta nije kriv

Jedino to nisam imala- samopovredjivanje i ovo sto Nanny prica. Sto ne znaci da necu 

samopovredjivanje nismo imali, ovo sto nanny prica jesmo

[Finalina]

divna tema ..... kako nema nekog mog posta, nemoguće .... moj mladjani je prilično dobar primerak tvrdoglavih ispada

[Deda]

Kako nema, tvoj lik i delo prozima kroz citavu temu- strpljenje i mastovitost