Kako izlazite na kraj sa decom, histerija i ostali ispadi...

[Margarita]

mogu da potpisem sve ovo sto ste i vi napisale, grdnja, griza savesti i ostalo...
sve nesto merim, preispitujem, da li sam preostra ili ne... ne mogu da se otmem utisku da premalo vremena provodim sa njima, pa onda to pokusavam da nadoknadim tako sto dozvolim nesto sto mozda i ne bi trebalo...
sto se kupovine tuce, tu se stvrno maximalno trudim da stvari drzim pod kontrolom, dobiju uglavnom ono sto zele, ali daleko od toga da je to uvek i sve
jos su mali, ne znam kako ce biti kasnije
scena od pre neko vece: mm i ja hocemo da popijemo nes, on krece da napravi, i odustaje
kaze, nema dovoljno mleka, necemo imati ujutru za decu
i sad, to mi je nekako normalno, da ostavimo za njih
a s druge strane, normalno je i da nekad necega nema, nece biti smak sveta ako jedno jutro popiju caj umesto mleka, ili na kraju krajeva - nista
a onda po reakcijama nekih ljudi iz okoline kojima sam ovo prepricala ispadoh nemajka, hocu deci da otmem od usta

[Glitter]

nisi nemajka
ja sam neko jutro provalila da imam mleka ili za mene za kafu ili za njega uz dorucak
skuvala sam mu caj a ja sam popila kafu

[Deda]

Mardz, onda je mm neotac veka- pojede bez problema deci cokoladu, meni ostavi omot da bacim kad naidjem na njega , njima ostavi sipak  . A jos veci biser je kad im potrosi kapi za nos za zvoj nos a novi ne kupi ili im popije prospan npr jer ga boli grlo  i to navrne sirup iz bocice jer sam mu rekla da ne pije decje sirupe , to mu je mala doza.

[Deda]

To neostavljanje -ostavljanje zadnje kapi/zrna deci ima vise veze sa onim sto si navikao u svojoj kuci i sa svojim roditeljima.
Moj tata i ja i dan-danas ostavljamo i jedan drugom sve npr- on ce da jede bilo sta a ode i kupi teletinu mojoj deci, ili ja kad kuvam rucak odvojim  za njega po cenu i da ne ostae da ja npr rucam - jescu pastetu , bas me priga.
MM to nije poneo ni slucajno, kod njih vecito bilo- svako za sebe da zgrabi, i ja sam uspela donekle to da promenim ali nos je nos 

[gasha]

ja isto deci ostavim poslednju jabuku, jogurt , ako ga ima malo.
Ali im cesto ostavim a oni traze nesto druga, pa onda to sto sam ostavila propadne. 
I mislim da im nista nece biti ako nekad necega nema, mozda i treba da znaju da necega nekad nema, nismo kupili, nismo imali vremena, para...

[cici]

hvala,   
mada pomalo sumnjam da se nije uklopio sa decacima, mm mi kaze da su decaci malo divlji tu u grupi, i da mu oni mozda ne prijaju  , videcu, pazicu ...

slazem se sa rafom da je taj savremeni metod vaspitavanja plus potrosacko drustvo koje diktira da se sve nase zelje i potrebe zadovolje odmah, doveo do toga da su nam deca potala nemoguca. Ovo iz skolskog iskustva, u skolama je haos. Iznenadim se kada shvatim da deca nemaju nikakvih obaveza kod kuce, ne izvrsavaju skolske obaveze a od roditelja dobijaju bukvalno sve, skupe patike, najniovije telefone, devojcice nokte ,frizure...Pri tome ti roditelji sve te stvari sa mukom kupuju , ali bi uradili sve za decu, ali na neki pokgresan nacin to rade.

To obično potekne iz griže savesti što ili ne provode dovoljno vremena sa njima ili nemanja mogućnosti da im sve to obezbede.Daleko sam od ideje da im treba obezbediti baš sve na šta pokažu prstom.Mogu da nauče i da štede pa da sami kupe ili da zarade na neki drugi način.Uopšte nisam slaba na to.Ni ja nemam sve što poželim, niti mislim da je to ispravan način funkcionisanja.
Ne mogu da zaboravim, dok je UMS bio pored moje zgrade, da su roditelji dovodili decu na te kurseve koji su jezivo skupi a u toliko lošoj i iznošenoj garderobi da mi je bilo žao.Posebno što za taj novac ima daleko kvalitetnijeg sadržaja koji deci može da se ponudi.

mogu da potpisem sve ovo sto ste i vi napisale, grdnja, griza savesti i ostalo...
sve nesto merim, preispitujem, da li sam preostra ili ne... ne mogu da se otmem utisku da premalo vremena provodim sa njima, pa onda to pokusavam da nadoknadim tako sto dozvolim nesto sto mozda i ne bi trebalo...
sto se kupovine tuce, tu se stvrno maximalno trudim da stvari drzim pod kontrolom, dobiju uglavnom ono sto zele, ali daleko od toga da je to uvek i sve
jos su mali, ne znam kako ce biti kasnije
scena od pre neko vece: mm i ja hocemo da popijemo nes, on krece da napravi, i odustaje
kaze, nema dovoljno mleka, necemo imati ujutru za decu
i sad, to mi je nekako normalno, da ostavimo za njih
a s druge strane, normalno je i da nekad necega nema, nece biti smak sveta ako jedno jutro popiju caj umesto mleka, ili na kraju krajeva - nista
a onda po reakcijama nekih ljudi iz okoline kojima sam ovo prepricala ispadoh nemajka, hocu deci da otmem od usta

Bila sam jedno vreme u tom tripu posebno dok su bili manji sad više ne.Ne grize me savest, uvek ima nešto drugo što mogu da pojedu ili popiju.Ako je nešto šot baš baš posebno vole u tom slučaju ćemo im ostaviti ali za ove obične stvari  više ne obraćam pažnju.I ne osećam se kao da im oduzimam.Moja deca ne vole čaj ali uvek ima mleko ili jogurt.Ko hože hoće ko neće ne mora, ne potresam se više.

[Nanny Ogg]

anelore 

da budem sasvim iskrena, taj savet mi zvuci kao savet koji bi generalno (svi mi kompletno ovde prisutni roditelji ) mogli da primenimo. i da danasnji topli, demokratski, prijateljski metod vaspitanja dece koji svi primenjujemo u skladu sa novim teorijama a i sopstvenim osecanjima, pored mnogih pozitivnih efekata, ima za jednu od negativnih posledica upravo ono cime se bavi ova tema 
i da bi negde trebalo podvuci crtu, dok je vreme

Citas mi misli 

I ja sam vecito na toj klackalici: ako sam prestroga, grize me savest, ako sam preblaga, vidim da radim na njenu stetu..Ali nije ni to najgore..najgore je sto uopste ne umem sebe objektivno da sagledam, i sto mi svaki put kad sam stroga izgleda kao da preterujem i obratno, naravno 

[anelore]

Rafo, u potpunosti si u pravu u onome o cemu pricas.
Ipak, ja sam, gledajuci druge roditelje u nasem okruzenju koji imaju decu slicnog uzrasta, cak dosla do zakljucka da smo MM i ja u tim okvirima medju strozim roditeljima, i da mnoge oblike ponasanja ne tolerisemo i na njih reagujemo ostrije, odlucnije i doslednije od vecine.
A sto se mene tice, cenim da je jedan deo moje demokraticnosti u vaspitanju deteta uzrokovan svescu o Savinoj inteligenciji, dakle, o tome koliko moze da razume, usvoji i nauci. I meni je glavni problem u mojim reakcijama to sto nekad prasnem kad ne treba i za sitnicu, i sto jos uvek nisam nacisto sa sobom koje bitke sa Savom moram da dobijem i da li moram da ih dobijem bas sve.

[Vockica]

vocko, odlican metod za djake, takvi su bili nastavnici fizickog u nase vreme. strogi i pravedni 

Mm se cesto pita kako me deca gotive a koliko sam stroga:).

Mene uopšte ne grize savest ni kad ih kaznim a ni kad viknem, svesna sam da je to za njihovo dobro.Sa druge strane vikanje nije dobro rešenje ali što reče Rafa, ljudi smo ali me ni tad ne grize savest što sam vikala samo mi bude krivo što nisam bila smirenija da ne vide da su me toliko iznervirali.

Identicno se ponasam!

[linga]

Anelore, to sa inteligencijom i jeste kvaka 22, oni jesu pametni ali ne mogu jos uvek svet oko sebe da emotivno svare bez obzira sto ga dozivljavaju kognitivno. Tu se mnogi od nas pecaju, kad se setim, ja Janu od 1.5 godine tretiram i dozivljavam kao "odraslu"... Secam se kad je imala oko 2 godine, pocela je odjednom da govori ne cujem, kad joj pricamo. I mi poludeli, kako bre ne cuje, kad znamo da cuje. Ispostavilo se (kasnije smo provalili) da ona u stvari nije razumela reci neke koje smo joj, mi zaneti roditelji govorili 

[Elanor]

jesam li ja sanjala jedan tekst iz cini mi se proslog zivota, gde se kao osnove vaspitanja postavljaju ljubav i 'blaga oskudica'?

btw, ja se vise uopste ne sekiram sto sam nedosledna i sto na isti input u razlicitim trenucima razlicito reagujem

[Beatrix Kiddo]

Mene rijetko kad grize savjest kad sam stroga. Jedino sto bih promijenila je to da nadjem nacin da reagujem bez (preglasnog ) vikanja (zato sto ponekad viknem tako da me zeludac zaboli   )
U zadnje vrijeme im opisujem koliko su me naljutili, da se bojim da je to surovo (kad kazem toliko si me naljutio/la da bih skakala po tebi  i sl.  ) Posle toga pomislim da oni mozda to shvate bukvalno - da bih jednog dana mogla tako da reagujem
Izvadim se, pa na kraju uporedim sa nekim skakanjem iz crtanog filma

[cici]

Mm se cesto pita kako me deca gotive a koliko sam stroga:).

Deca vole stroge nastavnike i vole da imaju postavljene granice ma kako to nekad izgledalo da nije tako.

Mene rijetko kad grize savjest kad sam stroga. Jedino sto bih promijenila je to da nadjem nacin da reagujem bez (preglasnog ) vikanja (zato sto ponekad viknem tako da me zeludac zaboli   )
U zadnje vrijeme im opisujem koliko su me naljutili, da se bojim da je to surovo (kad kazem toliko si me naljutio/la da bih skakala po tebi  i sl.  ) Posle toga pomislim da oni mozda to shvate bukvalno - da bih jednog dana mogla tako da reagujem
Izvadim se, pa na kraju uporedim sa nekim skakanjem iz crtanog filma

Jao Bea 

[aleks]

nisam uopste dosledna i to me ubi.
Ni ja ne mogu da provalim da li je on dobar, a mi preterujemo ili smo ga totalno raspustili.  Kad vidim drugu decu, mislim da preterujemo. A kad smo kod kuce i kad pobesni onda mi dodje da se ubijem kako je razmazen...
I ja sam mislila da odemo kod nekog psihologa...nadam se da cu uspeti do njegove 10. godine 

[aleks]

i lakse mi je kad vidim da nije usamljeni slucaj.
dodjem ovde, procitam vasa iskustva, bude mi lakse. posvadjamo se, odlepim, mislim da ja nedge gresim...dodjem ovde..i tako u krug. nikako da se smislim sta i kako