Inkluzija - svete gde smo?

[maripoza]

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Osmoletke-nespremne-za-djake-sa-smetnjama-u-razvoju.sr.html

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Zamorcici-modernizovanog-sistema-obrazovanja.sr.html

Dobri su tekstovi, ukazuju na konkretne probleme (koliko li ih je samo kad je u pitanju opremljenost skola ). Dado, procitaj, pise i za ovo sto si pitala. Ovo je valjda sustina:

Али много већи проблем учитељици и њеним колегама широм Србије представља то што није дефинисано како треба оцењивати ђаке са сметњама у развоју у одељењу редовне школе. Министарство је на сва звона брујало о томе да деца очуваних интелектуалних способности, али са неким оштећењима у развоју од ове школске године могу да упишу редовне осмолетке. А још није проследило правилник о оцењивању тих ђака. Довело их је у куће знања готово уопште неприпремљене за овај озбиљан задатак. Школска здања нису уређена тако да олакшају кретање, боравак и рад ђака са инвалидитетом, неким обликом аутизма, поремећајем вида, слуха...

– Мора да постоји категоризација, да се тачно зна које дете може а које не може да иде у редовну основну школу. А нису сви родитељи спремни за сарадњу и нису ни сви учитељи за инклузију, а то ни са чим није регулисано – коментарише Данијела Ардолић, учитељица која процењују родитељи даје угледан пример увођења инклузивног образовања.


A prica o devojcici koja se izborila za drugara me dotukla.

[AnaK]

I mene 

[Gost51]

I treca ako racunas izostanak velikog V 

htjedoh da kazem, no znala sam da ima i strucnijih

[Finalina]

sinoc sam napisala post koji je nestao, nema sanse da ponovim

[maripoza]

Potrudi se.

[jel]

evo i mene!

iz ugla roditelja deteta sa pp

Zoja ima cerebralnu paralizu i ne moze samostalno da hoda, niti da stoji, mentalno je ok
Ima 3.5godine
I verovatno je preambiciozno od mene-roditelja da insistiram da se ukljuci u redovnu vrticku grupu,
Ali meni je to skroz bio logican sled stvari> ta vrsnjacka stimulacija njenog razvoja sa jedne strane, a sa druge sto ranije ukljucivanje u drustvo... 
Svaki dan posmatram ljude sa posebnim potrebama, uglavnom cerebralce, korisnike jednog dnevnog boravka gde Zoju vodim na vezbe. To je jedna uglavnom vesela i sarolika druzina, tako sklonjena sa strane, pomerena iz svakodnevnog zivota.    Zatvorenici sopstenih kuca cekaju tu svetlu tacku dana kada prevoz dodje po njih odvede ih na par sati do 'dnevnog boravka' i posle ih vrati kuci. Kako se osecaju ti ljudi? Na sta se njihov zivot svodi? I sve to je enorman uspeh! Toliko njih ni ne izadje iz kuce... jer kako ce? Treba se osloniti na roditelja, brata, sestru, zavisiti od necije pomoci? 
Ima i izuzetaka, boraca ciji se odlazak na neku aktivnost ili posao svrstava u herojstvo! A to je deo zivota koji svi mi 'normalni' svaki dan i ne primetimo, samo se strcimo niz stepenice... za neke te stepenice su citava planina...
Zasto vam sve ovo pricam? Zar nije ljudski ukljuciti te ljude u drustvo od detinjstva –prilagodjenjem okruzenja, inkluzijom predskolskih i skolskih ustanova?

Naravno da je mnogo tesko! Naravno da je meni 500x lakse da sedim sa zojom kod kuce i ...igram se, kuckam po netu, umesto sto jurimo svaki dan na vezbe, umesto sto sam pored nje dok je u vrticu... na kraju i karijera koju sam pomerila u drugi plan...
Postoje putevi koji su laksi i putevi  koji su po meni jedini pravi...


krenula sam nasiroko, al moram sad da jurcam, nastavicu kasnije 

[MissL]

Samo nastavi nasiroko

[maripoza]

Zar nije ljudski ukljuciti te ljude u drustvo od detinjstva –prilagodjenjem okruzenja, inkluzijom predskolskih i skolskih ustanova?

Apsolutno. Zato su i potrebni asistenti koji ce pomagati deci da obavljaju one radnje koje ne mogu samostalno.

Ja sam vec pomenula slucaj iz moje skole (skole u koju sam ja isla), slucaj devojcice koja se skolovala u redovnim skolama (ukljucujuci i fakultet), ali samo zahvaljujuci velikom angazovanju roditelja, pomoci zene koju su roditelji placali da brine o detetu van kuce (dovozenje i odvozenje, prisustvo u nekim aktivnostima) i zdravom odnosu njenih drugara iz razreda, koji su je, u kolicima, sami nosili uz stepenice i spustali niz iste. Isla je i na ekskurzije. A to nije nesto sto treba bas 100% prepustiti roditeljima, nastavnom osoblju i drugarima. Mora postojati neki sistem koji ce svakom detetu pruzati mogucnost da se nesmetano skoluje i bude ukljuceno u drustveni zivot, a da to ne zavisi samo od finansijskih i drugih mogucnosti roditelja i od dobre volje okruzenja. Jer, koliko god okruzenje bilo voljno da maksimalno pomogne, to nije uvek izvodljivo - kad su u pitanju raspolozivo vreme, kompetencija itd.

[lilit_depp]

Sorry but you are not allowed to view spoiler contents.

[janavi]

Sorry but you are not allowed to view spoiler contents.

Sorry but you are not allowed to view spoiler contents.

[AnaK]

Sorry but you are not allowed to view spoiler contents.

[Xe]

I mi smo imali druga u skoli koji je ostao nepokretan kad je nezgodno pao prilikom skoka u vodu. Njega su drugovi nosili uz stepenice, niko nije pravio nikakav problem. Sad, kod nas su stanove dobijali i zaposleni u DES-u (firma koja je zaposljavala iskljucivo osobe s invaliditetom) pa nam nije bilo neobicno sto Elizabetini roditelji ne cuju, na primer. I jesu roditelji najvise odgovorni za teskoce s inkluzijom, jer dozvole sebi da im se predrasude kao zli zmajevi razmahnu u glavama, pa sve izliju na decu.

[Summer]

Jel, samo nastavi,  ja mislim da je bas znacajno da se cuje kako sve to izgleda iz ugla roditelja deteta koje ima neke teskoce u razvoju.

[Gost51]

jel, samo ti pisi
meni je mnogo lakse sa vama

[Deda]

Sorry but you are not allowed to view spoiler contents.

Ni jedno ni drugo, samo ocekivano