Gluposti poslodavaca, i osecanja u vezi s tim

[linga]

Malo, malo pa ovih dana kukamo na poslodavce...
Ja sam ogorcena, mada vise na odnos ljudi nego na samu krizu kao takvu, bilo bi mi mnogo draze da je kriza ucinila da se ojaca duh zajednistva, da  se svi skupimo da bi odrzali firmu...
No, na temi Janavi o blogu spomenuh moju situaciju, kada me je obezbedjenje ispratilo iz rodjene firme 
I mada je proslo  dosta vremena, bes me jos uvek drzi te cu vam je prepricati:

U stvari prica ima i predistoriju, jer kada mi je Jana imala oko 1,5 godinu, bila sam nekoliko puta prinudjena da oko 17 h odem po nju u vrtic(a vodila sma je citavih godiinu dana busom do vrtica u centru jer je samo tu bilo mesta) i da se s njom vratim u redakciju da nesto zavrsim. Uvek ima dokonih pricuvaju dete, ja sve zavrsim.
ALI, to je zasmetalo mom sefu, toliko da se o tome brujalo sledeci dan na kolegijumu, kako je to, eto bljak i kako nije redakcija vrtic 

Posle nekih godinu dana, ja na porodiljskom i dolazim u svoju firmu po pare za prevoz. Pritom, nemam nikom da ostavim Aleksu, i u grad dolazim iskljucivo kad mi je Jana u vrticu.
Odem do redakcije, da se javim ljudima s kojima 6. godina vec radim(iako sam to izbegavala i mnogi me "kritikovali" sto nisu videli Aleksu).
Samo sto sam usla, u hodniku, prilazi mi tip uiz obezbedjenja i tiho kaze:
- Gospodjo, ne mozete ovde da budete sa bebom.
Ja zabezeknuta, ali se saberem, reko mozda me covek zaboravio, ipak ne radim i kazem mu
- Ali ja radim ovde, zar me se ne secate?
On kaze, znam!
I ljubazno me zamoli da izadjem, tj sprovede do izlaza...
Jedva sam cekala da izadjem napolje, da se isplacem ko covek 
Osetila sam se kao poslednje g...., iako sam znala da su u mojoj firmi ljudi s decom niza vrsta, negde u ravni sa zglavkarima na evolucijskoj tabeli 


Eto, verujem da nisam usamljen slucaj, ali me stvarno kao coveka pogodi dokle smo stigli....

[maripoza]

Ne znam sta da kazem osim da se  . Tuga.
Kod mene se deca od kolega i koleginica jure po kancelariji i igraju za kompjuterom cak i dok im roditelji rade (o svracanju sa decom u kancelariju van radnog vremena da i ne govorim). I nikom ne smeta.

[Xe]

Kod nas u redakciji decu docekuju rasirenih ruku, a obicaj je da zaredjaju s njima po kancelarijama, da ih svi vidimo
I obavezno nesto crtaju, jer flomastera i papira uvek ima

Zao mi je sto ste imali takvo grozno iskustvo, ja bih ozbiljnu frku napravila da mi se tako nesto desi. 

[gasha]

Linga, ovo je strasno
Ja do sad nisam imala ovakvih slucajeva, ima ljudi koji ne vole kada neko dovede decu, ali su bar onako uvijeno ljubazni, a posle pricaju svasta. To je razlog sto ja moju decu vodim samo kada treba da dobiju paketic.
A moj posao je rad sa decom.

[Despina]

Strasno

[Lani]

Jbt ne verujem 

[linga]

Ma 
Necu ovde pisati sta sam ja cula iz usta menadzmenta i sta je doslo do mene da su rekli, o deci, o pravljenju dece, o tome sto neke koleginice imaju troje... a pri tom uredno vodaju za ruku svoju decu ili unuke...
No, rekoh nisam usamljena. Moja drugarica u jednoj renomiranoj reklamnoj i PR agenciji nije smela da kaze da je trudna 

[AnaK]

Linga, ne znam šta da ti kažem.
Ja to ne doživljavam baš tako. Tj. ne doživljavam kao diskriminaciju, niti da su mame niža vrsta. Više kao stav firme da deca ometaju radnu atmosferu, da većina ima decu, i da bi stvarno bio haos kad bi svi dovodili dete.
Kod mene na poslu isto nema dece. Niko to nije eksplicitno rekao, ali ja sa nekima radim 2 godine i decu sam im videla samo na slikama. Kao i one Janka. Došao je kod mene na posao, pre par meseci, prvi put na 5 minuta - strašno je želeo, u vrtiću su pričali o roditeljskim zanimanjima i mnogo mu je značilo.
Uvela sam ga prečicom u svoju kancelariju, i isto tako izvela. Nisam se osećala prijatno, i jedva sam čekala da ode 
On je prvo dete iz kancelarije koje je svratilo, i koleginice su bile baš OK, ali svoju decu nikada nisu dovele. To je znak šta o tome misle.
A nije da ne razumem. Ni ja ne bih volela da nam svako malo gostuje neko dete - uključujući i moje sopstveno. A ako to postane normalno, teško je povući granicu. Znaš i sama, ljudi su različiti. Neki bi to koristili baš kad moraju ili žele, neki mnogo češće. U većim kolektivima, to naprosto mora nekako da se reguliše.
Meni je žao što je ta scena bila tako ružna, i što si se potresla. Ali najiskrenije mislim da nemaš razloga za ličnu povređenost. 

[Tchi]

 

[dmi]

uzas
imam srecu pa godinama vec radim za strance, a kod njih su deca na prvom mestu (makar u mojim bivsim i sadasnjoj firmi)
nikada nisam imala proble da izadjem iz kancelarije u pola radnog vremena jer mi se tesa razbolela ili da ostanem i radim od kuce
(mada sam svesna milion posto da to u inostranstvu ne f-nise tako, bas me briga koristim dok mogu )
zao mi je sto radis sa kompletnim kretenima i nadam se da ce ti u skorije vreme iskrsnuti neki drugi poslic

[Lani]

Pa strogo uzev i u mojoj bivšoj firmi se podrazumevalo da se deca ne dovode ali kad bi neko dete i došlo sigurno ga ne bi sproveli iz zgrade redari iz obezbeđenja. Ipak je to, za moj pojam, drastično.

[linga]

Znam da sad to tebi tako izgleda, ali stvarno nije stvar u mojoj licnoj uvredjenosti, vec upravo stavu prema roditeljima. Ovo je samo jedan primer, jer dovodjenje dece nije uobicajeno, ali je uvek praceno pozitivnom reakcijom kolega.
U prvoj situaciji sam mogla da biram, da ne uradim posao koji sam morala da uradim, ili da dovedem dete. Pritom, neki od njih su itekako dovodili svoju decu, unuke pa im to tada nije smetalo...
I slazme se sa tobom da posao nije primarno mesto gde treba praviti cirkus. Ali, ko je nekada bio u redakciji, zna kako to izgleda i da deca nikako ne mogu da ometaju bilo sta, jer je u redakciji veoma zivo, bucno, gomila ljudi cirkulise...
Pritom, imamo kafic na kraju redakcija koji je namenjen bas za to, da ljudi naprave pauzu, popiju kafu, tu nam cesto dolaze sagovornici.. Dakle, atmosfera je daaaleko od zagrobne tisine ili neke akademske uzvisenosti.

Rekoh, nije za pisanje na forumu kako se karakterisu zene koje prime za stalno, pa se usude da rode dete...
I nije samo moje osecanje takvo, ali sam svesna da to ne mogu da promenim, nego samo da ignorisem.

[linga]

I da dodam, redakcija u kojoj sada radim(dakle ne dnevne novine) je drugacija, normalni ljudi, nas  malo i ne bi bio problem da dodjemo, jer u stvari problem ni ne prave kolege, vec menadzment.

[Xe]

Znam da sad to tebi tako izgleda, ali stvarno nije stvar u mojoj licnoj uvredjenosti, vec upravo stavu prema roditeljima. Ovo je samo jedan primer, jer dovodjenje dece nije uobicajeno, ali je uvek praceno pozitivnom reakcijom kolega.
U prvoj situaciji sam mogla da biram, da ne uradim posao koji sam morala da uradim, ili da dovedem dete. Pritom, neki od njih su itekako dovodili svoju decu, unuke pa im to tada nije smetalo...
I slazme se sa tobom da posao nije primarno mesto gde treba praviti cirkus. Ali, ko je nekada bio u redakciji, zna kako to izgleda i da deca nikako ne mogu da ometaju bilo sta, jer je u redakciji veoma zivo, bucno, gomila ljudi cirkulise...
Pritom, imamo kafic na kraju redakcija koji je namenjen bas za to, da ljudi naprave pauzu, popiju kafu, tu nam cesto dolaze sagovornici.. Dakle, atmosfera je daaaleko od zagrobne tisine ili neke akademske uzvisenosti.

Rekoh, nije za pisanje na forumu kako se karakterisu zene koje prime za stalno, pa se usude da rode dete...
I nije samo moje osecanje takvo, ali sam svesna da to ne mogu da promenim, nego samo da ignorisem.

Ovo sam htela da kazem, atmosfera u redakciji je takva da je jedno dete sigurno nece narusiti. Tim je postupak kretenoidnih glavonja odvratniji 

[AnaK]

Rekoh, nije za pisanje na forumu kako se karakterisu zene koje prime za stalno, pa se usude da rode dete...

Znam tačno o kakvim se izjavama radi, ali - i to su pojedinci/primitivci, kojih je mnogo. U mojoj školi je atmosfera po tom pitanju bila baš grozna, a prednjačile su žene. Još mi je muka kad se setim nekih zezanja.

No, ja i dalje to sve zaista maksimalno racionalizujem. I mnogo me više pogađaju neke druge stvari (kao što je objektivno premalo sati koje nam sa decom ostaje). Odbijam da me pogađaju tuđi stavovi i primitivizam.