Gluposti poslodavaca, i osecanja u vezi s tim

[linga]

Znam tačno o kakvim se izjavama radi, ali - i to su pojedinci/primitivci, kojih je mnogo. U mojoj školi je atmosfera po tom pitanju bila baš grozna, a prednjačile su žene. Još mi je muka kad se setim nekih zezanja.

No, ja i dalje to sve zaista maksimalno racionalizujem. I mnogo me više pogađaju neke druge stvari (kao što je objektivno premalo sati koje nam sa decom ostaje). Odbijam da me pogađaju tuđi stavovi i primitivizam.

Sve sto s irekla, stoji. Tako i ja radim, uglavnom, kada su u pitanju kolege. Ali kada su u pitanju ljudi koji direktno odlucuju o mom polozaju u firmi(i smatraju mi za velikuuu manu dvoje dece), o mojoj plati, statusu...

[AnaK]

Znam... Ali, uglavnom su u većini. I uglavnom su stigli tu gde jesu jer sami nemaju mnogo porodičnih obaveza, a ni sentimenta. 
Davno sam čitala članak o 10 najuspešnijih žena u USA. 9 je bilo single, jedna udata ali muž u drugom gradu. Nula dece.
To je realnost, sve koje su uspele da se uspešno iskombinuju su, nažalost, samo izuzeci.

[kalimero]

meni je takav stav baš jeziv..... pa nisi dovela decu na 8 časovno radno vreme, neko nisi imala alternativu....
kod nas je kao kod maripoze.... moja direktorka se prva obraduje kad joj dovedemo klince, stavimo ih za komp da crtaju, skrabaju, damo im pečate, flomastere..... i zezamo se kako kad neko sa strane udje delujemo kao da imamo "youth" biro mladi naraštaj arhitekata....

pa Bata je pre 2-3 nedelje bio na par sati kod mene (a baš voli da dodje) i čak je i utrčao direktorki na sastanak, niko problem nije pravio....

i svaki dan nam neko od dece dodje, baš smo "family" firma, kad primamo paketiće, nas je 150 u firmi a imamo preko 100 dece

[Dada]

Posto mi je tata novinar vodio me u sve redakcije u kojima je radio i mogu da potvrdim da nijedna od njih nije mjesto na kojem bi dijete moglo pretjerano da smeta, pogotovo ako je covjeku nuzda jer nema gdje sa djetetom. Dok npr kod majke na posao sam isla samo kad me zaboli zub i to je jedva cekala da me isprati iako joj ordinacija nije bila u Domu zdravlja nego pri Agrokombinatu i nije imala nadredjenih ali joj je jednostavno to smetalo. Ja moju djecu nikad nisam odvela na posao jer sam radila u drzavnoj instituciji i nije bilo primjereno da ih uvodim, nikad mi to i nije palo na pamet 
Hocu da kazem da ima raznih poslova tj radnih mjesta i ne moze se generalizovati da ni na jednom radnom mjestu roditelja djeci nije mjesto uz predpostavku da se to desava samo u slucaju nuzde ne iz sporta

Novinarski posao nema fixno radno vrijeme, pogotovo u dnevnim novinama, te se i ta cinjenica treba uzeti u obzir kad se donose tako rigorozne mjere kao sto je bio slucaj u Linginoj redakciji.
Emancipaciju zene debelo placaju, po mom skromnom misljenju. Nismo sve od tog stofa...

[maripoza]

Ja shvatam da je boravak dece na radnom mestu roditelja suvisan i da moze da stvori probleme, mada to dosta zavisi i od vrste posla kojom se roditelji bave, ali ja sam u ovom slucaju reagovala na glupost zabrane zeni koja je na porodiljskom da udje sa bebom da bi uzela novac za prevoz. To je bas ekstreman slucaj.

Plus sto nemam nista protiv da se dete povremeno dovede na kratko ukoliko ne postoji drugo resenje (Lingin prethodni slucaj).

Zato je Google poslodavac iz snova: ima obezbedjene prostorije za boravak ne samo dece, nego i kucnih ljubimaca.

A ovo ostalo o cemu ste pricale (generalni odnos nekih poslodavaca i kolega prema ljudima koji imaju porodicu) je vec malo ozbiljnija tema.

[Elanor]

mogla bih ja linginu sutuaciju da racionalizujem do prekosutra, ali to ne bi promenilo ono o cemu se tu radi. bezobrazluk je bezobrazluk, a primitivizam je primitivizam, prosto.
i nema sve to mnogo veze s emancipacijom, vec samo s bezosecajnoscu debelokozaca. takvih je nazalost puno. jedino sam ja imala srecu da ne radim s takvima (ni za takve).

kod mene na sadasnji posao deca ne mogu. ali ne moze ni bilo ko drugi, cak i posetioce (sluzbene) moramo da prijavimo dan ranije, s imenom i prezimenom. takav je posao a kolege (klinci bez dece) me stalno nagovaraju da ih dovedem (da se igraju u direktorovoj kancelariji ).

[chokoladica]

Kod nas nije praksa da se deca dovode , ali se meni desilo da nemam kome da ostavim F, a moram nesto da uradim, i naravno.. niko oko toga nije pravio problem, pa ni obezbedjenje. Ne znam sta da ti kazem

[Glitter]

otkad imam malca on je bio vise nego dobrodosao na mestima na kojima sam radila/radim. Naravno nikad nije odlazio tamo da bi boravio, nego upravo lingin slucaj, obaveza koja nije mogla da saceka. Na linginom mestu bih samo odreagovala kao iz prostog razloga sto su oni sebi primitivci i bezobraznici ceo zivot, a meni kao zaposlenom relativno ogranicen vremenski period.

[AnaK]

Ja se nadam da nije zvučalo kao da mislim da je OK što je lingu obezbeđenje ispratilo  Samo, moj generalni princip je da uglavnom ne dopuštam da me stvari nerviraju & bole dugo, ako ne mogu da ih promenim. Racionalizujem, probam da sagledam sa druge strane, uglavnom i posle toga mislim da su kretenske i nefer i - prihvatim da je tako. To je moj sistem samoodbrane. 

[Glitter]

Ja se nadam da nije zvučalo kao da mislim da je OK što je lingu obezbeđenje ispratilo  Samo, moj generalni princip je da uglavnom ne dopuštam da me stvari nerviraju & bole dugo, ako ne mogu da ih promenim. Racionalizujem, probam da sagledam sa druge strane, uglavnom i posle toga mislim da su kretenske i nefer i - prihvatim da je tako. To je moj sistem samoodbrane. 

ja sam tvoj post ovako i shvatila...ipak su oni ti koji odredjuju pravila i biraju princip tretiranja radnika

[hypolina]

Ih sta bih ja sve imala da kazem na ou temu, ali stvarno nemam vise snage ni da mislim o tome. 

Evo samo par stvari: "Trudnice su grozne jer prde i podriguju." "Ne mozes da ides na sastanke sa direktorima kompanija jer je prostacki da imas stomak, onda svi znaju sta si radila". "Ocekujem posle porodjaja za 40 dana da se vratis na posao. Ne interesuje me one gluposti dojenje, temperatura (decije bolesti) i ostalo".

U pitanju je privatna menadzment konsalting firma. Stranac je direktor. Klijenti neki od nasih najvecih kompanija.

Epilog cele drame je otkaz koji sam potpisala proslog meseca jer mi je bilo muka da se vise ganjam. Ponudjen mi je aneks ugovora koji sam morala da potpisem u kome stoji da se premestam na mesto kafe kuvarice sa platom- minimalac.  Malo pre toga su i vestaci tj. neka inspekcija bili kod nase Dr u domu zdravlja jer mi je dala bolovanje. Cela poenta je da su trudnice grozne, deca i obaveze koje oni donose jos gori i da s obzirom na cinjenicu da nisam najavila trudnocu i time izdala firmu postadoh neprijatelj br.1 .

Linga, nemoj se nervirati. Meni je sad sve to smesno. Takvih poslodavaca ce biti uvek, samo treba bolje proceniti i zaobici ih. 

[Elanor]

Ja se nadam da nije zvučalo kao da mislim da je OK što je lingu obezbeđenje ispratilo  Samo, moj generalni princip je da uglavnom ne dopuštam da me stvari nerviraju & bole dugo, ako ne mogu da ih promenim. Racionalizujem, probam da sagledam sa druge strane, uglavnom i posle toga mislim da su kretenske i nefer i - prihvatim da je tako. To je moj sistem samoodbrane. 

ma naravno
samo sto je ovo jedan od onih slucajeva gde po meni i posle racionalizacije ostane samo - kreteni su . nekad (najcesce) je lakse s racionalizacijom i stavljanjem u tudje cipele, ali nekad valja stvari nazvati pravim imenom, barem znas sta da ocekujes.

[Unabebili]

Jedna rec  za ovo sa obezbedjenjem - mizerija!
Kao i mnogo drugih pojava na poslu, po kancelarijama, sa kolegama, sa nadredjenima, sa podredjenima, sa pravima zaposlenih...

Ja kapiram sta AnaK hoce da kaze potpuno,
a  je ne umem tako da racionalizujem , a volela bih da umem i mogu.
Olaksala bi i sebi i drugima

[maripoza]

AnaK je u pravu sto se tice te "samoodbrane". I to treba nauciti, zbog sebe.
Takodje je u pravu po pitanju zloupotreba. Verovatno bismo svi voleli neku zlatnu sredinu, ali to je tesko ostvarljivo. Ipak, neke stvari bas prelaze sve granice ljudskosti (kao ovo sa obezbedjenjem).

[linga]

Ja se nadam da nije zvučalo kao da mislim da je OK što je lingu obezbeđenje ispratilo  Samo, moj generalni princip je da uglavnom ne dopuštam da me stvari nerviraju & bole dugo, ako ne mogu da ih promenim. Racionalizujem, probam da sagledam sa druge strane, uglavnom i posle toga mislim da su kretenske i nefer i - prihvatim da je tako. To je moj sistem samoodbrane. 

Da se razumemo, ja sam to davno prezalila, kao i kompletan njihovo odnos. Jesam se saj tan osecala bljak bljak, a ovu sma temu pokrenula jer me je Nikki pitala, i jer mislim da ima materijala za nju.
I ja sam pravilno shvatila AnuK, ali stvarno ne mogu nicim da opravdam njihovo ponasanje. No, to je manir, bave se nabitnim stvarima umesto da rade ono zbog cega su tu...
Ali generalno, moj osecaj posle 7 godina u toj firmi JESTE da si manje vredan ako si mama sa decom, to su pokazali recima u lic,e pricama iza ledja i na kraju krajeva postpucima - ja sam zavrsila na novinarski mnogo losijem radnom  mestu zbog toga.
Ali to je moj, izbor ja sam ga pravila, i ako ikada dodjem u situaciju da biram, znam sta bih izabrala....

A o nekoj drugoj firmi sam razmisljala u jednom momentu.
Odem na razgovor po preporuci, reklamna agencija, ja bih radila PR. Osim sto ipak nemam dovoljno referenci, presudno da ne dobijem posao bila je cinjenica da imam dvoje dece. Direktorka je 10 minuta lamentirala nad tim "kad sam stigla sa 30 godina da dobijem dvoje".
No, to je zivot, i stvarno se trudim da zivim u skladu sa onim sto AnaK rece - primim, da sto manje odbolujem, preradim i izbacim iz sistema.