Vaspitavanje

[martina]

stajaznam... kao i vojka mislim da samim tim sto postojimo - vaspitavamo ih
sto se ocekivanja tice - sve to tako djeluje biti-ili-ne-biti kad imaju dvije godine, al kasnije skontas da i nije bas tako
ja nekako skoro uopste ne vjerujem da ih vaspitavamo time sto im govorimo, nego postupcima

i ne vjerujem u neke velike taktike, mislim da svako od nas samo treba da se potrudi da bude sto autenticniji u ponasanju i da se portudi da ih ocuva zivima.... jer, i da je neko dosad nasao najbolju metodu za odgajanje, ako je ona potpuno suprotna onome sto ti osjecas - nikakve vajde

ja nisam bas bila posebno dosljedna, trudila sam se koliko sam mogla, ali, kad sad pogledam - nisam. da ne kazem da smo mm i ja imali razlicite stavove na neke teme koje nikad nismo slozili... i sad kad pogledam -  pa ok su - sad-zasad...

[linga]

nisu vam nikad govorili "necu"?

ma zaboravile ste  sto posto, davno bilo 

Mislim da moje trećenče ništa drugo ni ne zna da kaže.

Popizdela je što je mm stalno pita ko te je rodio, na kraju mu je juče rekla: Niko 

[Elanor]

ja sam zaboravila kako je bilo kad su bili tako mali

@praslin i kali: milenu su u skoli ucili kako da odbije kad joj nesto nije po volji, izuzetno kulturno ali odsecno. to joj je bio projekat jedne godine, da nauci da kaze ne drugaricama. ali, ona je kod kuce znala da se suprotstavi, u skoli je uvek popustala.

[Urbana]

Ovde cini mi se ni ne postoji rec "necu" nego je kod njih "ne svidja mi se" i to uvek prolazi bez uvrede na svim nivoima.

Sto se vaspitavanja tice, ma sve moze, ali sto ja ne volim kad dete od 2-3 godine pita mama .... hocemo li da idemo napolje ili na -10 hoces rukavice....e sto ne volim tu vrstu vaspitavanja.

[Blue]

urbana, nije mi bas jasno sta si tacno htela da kazes. ako imas vremena, elaboriraj malo na tu temu.

meni bas zvuci lepo da mama pita dete da li je raspolozeno da ide napolje. zamisli da tebe neko seta kada god mu padne napamet. 

[Saska]

i ja sam pristalica ovog mišljenja da se deca vaspitavaju čim se rode, jer sve što radiš i govoriš, a da oni vide je neki vid vaspitavanja. Naravno, posle se prilagođava uzrastu, prilikama u porodici...

Naš stan je generalno prilagođen deci već 16 godina, imamo i uslovni refleks sklanjanja noževa, vrele kafe, drški od šerpi da ne vire sa šporeta, ne ostavljaju se otvoreni prozori bez nadzora, jer je ispod svakog nešto na šta bi deca mogla da se popnu... ali npr nijednu utičnicu nismo prekrili sad kad se Mihajlo rodio, nemam pojma zašto, on nešto nije preterano bio zainteresovan za njih.

[kalimero]

urbana, slazem se sa rukavice da je besmisleno, a za ovo sto moze da se podvede pod pitanje raspolozenja ja sam pre za opciono "hoces u setnju pre ili posle jela?" ili " hoces da za setnju obucemo zutu jaknu ili mantil?"

mislim, da ne dajem dete izbor da li ce da se seta ili ne, nego da naizgled ima izbor, ali oko meni ne bas toliko bitnih pitanja 

[monochrome]

ja nekako po ovom pitanju razumem urbanu
nekako se manje vise generalno slazem

[Urbana]

ja nekako po ovom pitanju razumem urbanu
nekako se manje vise generalno slazem

ko bi reko 

Pa sad koju jaknu ces da obuces  to jos i mogu da pitam , mada cak ni to nisam jel kod nas je bila jakna za valjanje u pesku i jakna za izlaske po sezoni....a kod nas je bilo uvek ... idemo napolje .... upalo mi u oci kad sam to sve cesce pocela da primecujem, da to pitaju mame ciji trogodisnjaci uglavnom sede za kompom.

[monochrome]

Zlatna reč je doslednost. Minimalizovati broj zabrana, prema trenutnom prioritetu (u skladu s razvojnom fazom) ali ih se dosledno pridržavati. Kad je bio mali milion puta smo imali situaciju da plače jer se sudario moj zahtev s njegovim otporom, ja ga lepo uzmem u krilo, s rečima: "slobodno se ti dušo isplači, razumem ja da te to ljuti, ali prosto je NE" . S druge strane, pošto sam se često suočavala sa situacijama kad ništa niej dopiralo do njega, meni se kao najbolji recept pokazalo da čučnem ili kleknem, zagrlim ga ) dobrovoljno ili prinudno) i smirim tako, a onda umirenog ponovo usmerim ka problematičnoj situaciji, da je rešimo.

stajaznam... kao i vojka mislim da samim tim sto postojimo - vaspitavamo ih
sto se ocekivanja tice - sve to tako djeluje biti-ili-ne-biti kad imaju dvije godine, al kasnije skontas da i nije bas tako
ja nekako skoro uopste ne vjerujem da ih vaspitavamo time sto im govorimo, nego postupcima

i ne vjerujem u neke velike taktike, mislim da svako od nas samo treba da se potrudi da bude sto autenticniji u ponasanju i da se portudi da ih ocuva zivima.... jer, i da je neko dosad nasao najbolju metodu za odgajanje, ako je ona potpuno suprotna onome sto ti osjecas - nikakve vajde

ja nisam bas bila posebno dosljedna, trudila sam se koliko sam mogla, ali, kad sad pogledam - nisam. da ne kazem da smo mm i ja imali razlicite stavove na neke teme koje nikad nismo slozili... i sad kad pogledam -  pa ok su - sad-zasad...

[monochrome]

ko bi reko 

Pa sad koju jaknu ces da obuces  to jos i mogu da pitam , mada cak ni to nisam jel kod nas je bila jakna za valjanje u pesku i jakna za izlaske po sezoni....a kod nas je bilo uvek ... idemo napolje .... upalo mi u oci kad sam to sve cesce pocela da primecujem, da to pitaju mame ciji trogodisnjaci uglavnom sede za kompom.

pa verovala ti ili ne i sa ovim se postom slazem

[monochrome]

ja bih to ovako sazela...bebu integriramo u vec postojecu zajednicu/porodicu, a ne obratno pa samim tim pocinje i vaspitavanje 

[anelore]

Pa ja ne bih, jer se i ta zajednica menja dolaskom bebe na svet, menjaju se neka unutrasnja pravila funkcionisanja, rezim zivota se uskladjuje sa nekim potrebama bebe i malog deteta, nije bas to sasvim jednosmerna ulica 

[monochrome]

Pa ja ne bih, jer se i ta zajednica menja dolaskom bebe na svet, menjaju se neka unutrasnja pravila funkcionisanja, rezim zivota se uskladjuje sa nekim potrebama bebe i malog deteta, nije bas to sasvim jednosmerna ulica 

nisi me razumela...naravno da se mnoge stvari menjaju, ali mi kontrolisemo...da nije tako, bebe ne bi imale roditelje/odrasle da o njima brinu tj. vaspitavaju...ja sam veliki pobornik onoga "kako ih naucimo", ali vecinom postupcima...nacinom zivota...

[martina]

ne znam, ja posmatram narod oko sebe... moji rodjaci, su, na primjer, vaspitavani, za moje pojmove, naopako

recimo, kad su roditelji htjeli da nesto ne rade, plasili su ih smecarom, komsijom, ciganima... meni to sumanuto, ja sam im roditelj, ja im ne dam, jer to nije dobro za njih... bla, bla, bla... ali eto, na kraju, ti moji rodjaci su ispali super ljudi, nista im ne fali...sasvim pristojno vaspitani... s tim da kad su imali po pet godina - trebalo im je sto cuvara cisto da prezive...
tako da ja nekako naprosto moram da mislim da nije to sto pricamo presudno

recimo, l&m nisu skoro nikad govorili necu, oni su naprosto ignorisali sve sto njima nije islo u prilog... ali ja opet nekako nikad nisam imala problem da ih dovedem kuci iz parka... kad kazem idemo - idemo. jesam imala neke taktike, prema uzrastu, jesam pokusala da ih razumijem... ali to je vise bilo da ja sebi olaksam to sve, nego da njih vaspitam... kad pogledam unazad... tako mi se cini

tako da mislim da je u stvari bitno da ne foliras, da radis ono u sta vjerujes i kako vjerujes... i da uopste nije presudna bas odredjena taktika... ili nacin...

kao sto rekoh - tonu puta sam vidjela da ljudi rade stvari koje su meni sumanute ( kao bas to pitanje za misljenje djeteta od 2 godine za stvari za koje misljenje tog djeteta nije mjerodavno), i opet djeci ne fali ama bas nista

jedino kad se stvrno covjek mora zamisliti je kad to tvoje prirodno - ne radi... onda je na roditelju da tu komunikaciju nekako ostvari... i opet mislim da nije stvar u tome tacno sta radis, nego da se trudis. to je najvise sto mozes