Uzrast dece, putovanja

[AnaK]

Nešto sam danas razmišljala, šta mislite od kog uzrasta deci počnu da znače putovanja, u smislu da bi greota bila ostaviti ih kod kuće. U smislu uživanja u nekoj evropskoj prestonici, recimo. Konkretan povod je što me je mnogo obradovalo pojeftinjenje aranžmana za Lisabon, pa sam počela da maštam da bismo možda, nekako, u narednom periodu... mogli da se nategnemo. Za dvoje. Onda je počela da me grize savest zbog dece, i zajedničkog i  njegovog. I tako, mic po mic, dođoh do toga da razmišljam o uzrastu kad to počinje da 'znači'. Da će se lepo provesti u bilo kom uzrastu, ne sumnjam, već to - da počnu da pamte.
Ja nisam ni sa roditeljima putovala tog tipa, pa nemam lično iskustvo.

[Glitter]

Nekako mislim da zavisi od deteta. Ja bih rekla oko sedme. Bar je to nase iskustvo.

[anelore]

Ja mislim da je Janko vec dovoljno veliki da bi mu znacilo. Meni se cini da je Vida jos uvek premala da bi joj to zaista znacilo, zato za sada i ne razmatram organizovanje takvih akcija.
Sa druge strane, ozbiljno razmatram - ali zbog finansija stalno odlazem - put za sebe i MM i Rim. I to bih uradila bez grize savesti, samo da mi finansije dozvoljavaju. 

[Lani]

Jao baš sam skoro o ovome razmišljala. Možda tako oko 7-8. godine...
Mm i ja smo već počeli da pregovaramo gde bismo mogli za 10. godišnjicu braka (sledeće godine). Hteli smo neki evropski grad u kom ni on ni ja nismo bili, eto recimo možda baš Lisabon. Ali ja imam u principu grižu savesti zbog Ive jer mislim da u ovom uzrastu dosta toga može da razume i da ceni (ne u materijalnom smislu). A opet, valjda smo i nas dvoje zaslužili da sami odemo negde posle toliko vremena, posebno što nismo imali ni medeni mesec jer se meni nešto u trudnoći zakomplikovalo i morali smo da otkažemo bukvalno par dana pred put. Osim jednog odlaska u Budimpeštu kad je Iva imala 2 godine uvek smo svuda vukli nju, a sad i Unu.
Tako da, mislim da ću na kraju teška srca prelomiti da idemo sami ali znajući sebe, gledaću da isto to putovanje ponovimo i sa decom čim se ponovo ukaže prilika. 

[Plava Baklava]

Kad sam svojevremeno razmatrala temu putovanja sa psihologom, rekla mi je da su sva nova iskustva sjajan podsticaj dečjeg razvoja. Nema veze što ne pamte na svesnom nivou. Ovaj njihov uzrast je meni već odličan, ali zavisi, naravno od deteta. Ovo moje uživa u svemu. Mada ja i putovanja prilagodjavam njegovom uzrastu, u smislu sadržaja. Proguram nešto i što mene zanima, ali je na prvom mestu da njemu bude zabavno. Sad smo već jako približili interesovanja, Beč je bio sjajno iskustvo na tu temu, gde ga je zaista sve zanimalo. Koristimo metode uporedjivanja (koji grad ima kakav metro, gradski prevoz, hranu itd) i ne forsiram znamenitosti po svaku cenu nego nekako pokušavam da stvorim atmosferu kuliranja, pa šta obidjemo-obidjemo.

Sećanja im se najviše zadržavaju na onome što se ponavlja. I na nekom jakom utisku, doživljaju.

Meni su sva putovanja s mojima puno značila i jako sam im se radovala. Nismo puno toga obišli, ali je bilo učestalo. Inače pamtim neka putovanja na koja su me vodili sa 5 i sa 6.

[linga]

Verujem da već od 8,9 godina im znači, što opet zavisi i od deteta. Ali, kao i Lani, mislim da i roditelji imaju dušu i da treba i moraju da sebi nekad priušte neko putovanje sami.
Ja o tome maštam, isto nismo išli na medeni mesec i jedino što me sprečava je što su deca još mala da bi ih bez glavobolje ostavila bilo kome (i što ih je mnogo da bi ih ostavila jednoj osobi, ali to je drugi problem  ).
Mislim da su u tvom slučaju dovoljno veliki da sednete kao porodica i dogovorite se, pa štekate za vaše, i za neka njihova pojedinačna putovanja.

[maripoza]

Ja sam na takvu vrstu putovanja prvi put isla sa 11 godina. 15 dana, iskljucivo obilasci. Svega se secam, super mi je bilo i sve me je interesovalo. Ali cenim da uzrasna granica, generalno posmatrano, zavisi i od pojedinacnog deteta. Mislim i da roditelji ponekad treba otputuju sami, ali takodje razumem dilemu kad nismo u situaciji da putujemo previse cesto i zao nam je da deci ne priustimo isto zadovoljstvo. U svakom slucaju, mislim da u njegovom uzrastu, ako voli da putuje, sigurno nije rano i ostace mu u secanju.

[Unabebili]

Mi smo s omladincem prvi put otisli na letovanje sa 5,5 g, on se toga seca do detalja   
Sledece godine je isao za Tunis s mamom , i toga se seca do detalja 

ali mislim da je to zavisi od deteta do deteta

Ja  nekako mislim dabi J. uzivao i upamtio Lisabon odlicno 

[Margarita]

ja mislim da su nasi decaci sad vec u pravom uzrastu za takve stvari
ali sa mojima ne verujem da bih krenula na takav put
njih to manje-vise smara setnje, obilasci I sl.
ako moze u nedu divljinu I po kozjim stazama, to je OK
zato mi je I bilo lako da najzad prelomim I dogovorim odlazak solo sa mm u budimpestu

pominjala sam u par navrata onu turu busom do barselone npr. oduvali me sva trojica a bas mi je zelja da odemo na neko takvo putovanje

[kalimero]

anak, on je vec veliki i putovanja sa vama ce mu ostati u secanju.....a opet, i vi imate i dusu i normalno zeljju da sebi omogucite i da odete i da vidite ono sto vama prija i na nacin na koji vama odgovara.....
Ja bih kombinovala, ne bih po svaku cenu organizovala samo zabavna putovanja za dete, vec bismo (i vec cemo) na neka ici zajedno svi a na neka mi sami (da bude u nasem ritmu) kao sto cemo sve vise puatati i slati njena samog sa njegovim uzrastom (kao sto je ovaj kamp gde je bio)..... To naravno iziskuje ozbiljno planiranje finansija i drugaciju organizaciju.....
Ovaj moj stav moze sa batom, a ovaj mali ce morati da se prilagodi.....tamo gde idemo svi ide i on (bez obzira na to da l mu znaci) a kad isplaniramo put samo za nas dvoje ostajace sa bakom, sta da mu radim....  

[Blue]

tu negde sa 9-10-ak godina su destinacije putovanja bas pocele da mi budu bas bitne, znam da sam jaaako zelela da odem u trst (mada sam da putujem volela oduvek)...ali ono sto nikako nisam volela je putovanje vozom na relaziji beograd-bar...koji uzas i mucenje...

inace, ako je tesko finansijski ispratiti put cele porodice, naravno da je i tada bolje da roditelji odu sami (nego da niko ne ide) a da kao kompenzaciju detetu donesu neki poklon moji su otisli par puta bez mene kada sam bila mala i nisam im zamerila. poklone koje sam dobila jos pamtim!

[Glitter]

Ja uopste nemam grizu savesti da ostavim malca sa mojima i da propusti nesto
U Pariz smo isli sami
Sve je nekako stvar procene. Ako nam je to jedino planoramo putavnje u godini ne bih volela da propusti ako je jedno od mislim i da moze, ali ne zato sto to mozda za njega ne bi inalo vrednost ili bilo prilagodjeno uzrastu nego prosto jer i mi cigani imamo dusu

[Lani]

Blue, u pravu si, treba se vratiti sa nekim super poklonom. 
A i treba im osmisliti vreme dok su ovde tako da nemaju osećaj da su uskraćeni za nešto bitno.

[kalimero]

bas ovako kako glitt kaze.....moji su u pariz isli sami kad sam ja imala oko 10 godina, oni uzivali a i ja sa bakom i dedom i posle u poklonima......a u isti taj pariz smo isli i svi zajedno kad sam imala 20 i sigurno mi je tad bilo em zanimljivije em sam ja njih forsirala sta da vidimo, gde da idemo sve

[emge]

Ja planiram sa mm da odemo u neki evropski grad, solo u septembru. I baš se radujem ja sam imala obrnut problem, ranije su mi bili mali da ih ostavim

Mislim da je skroz OK da vi odete solo u Lisabon, i vi imate dušu.

Mi ove naše vodimo svuda sa sobom i za divno čudo, izgleda mi da Marku više znače putovanja On stalno ponavlja gdje mu je bilo lijepo, pita kad ćemo opet tamo... ako smo dva-tri mjeseca u Bg, krećé da krizira i pita kad ćemo na put. Spreman je da šeta satima, da ne kuka da ga bole noge, da mu je dosadno... sestra mu nije takav putnik ni sad

E da.. pošto uglavnom putujemo sa djecom, skoro sve je i prilagodjeno njima, sadržaji, destinacije i vrsta provoda.