Razumevanje, uteha, podrška

[AnaK]

Nisam ništa pametnija posle ovog teksta, ali bar vidim da nisam sama što se ponekad osetim kao slon u staklarskoj radnji 

http://www.jelenapantic.com/6-tipova-ljudi-kojima-nije-dobro-pokazivati-svoju-ranjivost/

Meni uvek bolje 'radi' prodrmavanje. Ne sećam se da mi je ikada bilo bolje od samo zagrljaja i ćutanja  Sad razmišljam kako da izoštrim prepoznavanje šta kad kome treba.

[Zumbulica]

Ne znam, meni licno je uvek veca podrska prodrmavanje nego mudrovanje, ja mudrovanje volim sama da obavim 
A ja kad sam u ulozi podrske  odlicna sam u slusanju i neosudjivanju, cuvanju tajni ... nekome to prija. Mada se nalazim i medju ovim tipovima od kojih ne treba traziti podrsku  Ne znam, mislim da sam cesto odlican prijatelj, a cesto i katastrofa.

[kalimero]

ovo je kljucno, po mom misljenju:

Da tražite podršku za sebe, jer svima nam je potrebna. Ali, da vodite računa od koga je tražite, ko može da vam je pruži na način koji će vama prijati i odgovarati.

[AnaK]

odlicna sam u slusanju i neosudjivanju, cuvanju tajni ...

Ja mislim da nisam dobra u slušanju  Moj mozak odmah ide u mod 'pomoć'. Mislim da mogu da samo slušam s razumevanjem, bez poriva da pomažem, samo u situacijama gde nemam predlog - bolest ili baš situacija u kojoj se ni ja ni neko blizak nismo našli. Ne osuđujem i čuvam tajne, ali def treba da probam da navežbam slušanje bez predlaganja.

[monochrome]

Ja mislim da nisam dobra u slušanju  Moj mozak odmah ide u mod 'pomoć'. Mislim da mogu da samo slušam s razumevanjem, bez poriva da pomažem, samo u situacijama gde nemam predlog - bolest ili baš situacija u kojoj se ni ja ni neko blizak nismo našli. Ne osuđujem i čuvam tajne, ali def treba da probam da navežbam slušanje bez predlaganja.

ja ovo mogu da potpisem...
moj partner je u ovome savrsen...ali savrsen...i to jako prija...ljudi mu se brzinom svetlosti obracaju za pomoc...zele nekog da ih slusa...
ja isto...momentalno idem u mod pomoc...primetila sam da ljudima to nekad/cesto ne prija...ali uopste...posle mi bude krivo, jer sam zaista, istinski, od srca htela da pomognem...ja cak toliko crpim tudju patnju, da mi se desavalo i da povratim...da, bukvalno...
i ja bih volila da ponekad samo slusam, jer to je vrlo cesto ono sto ljudi zele...nekog, da ih SAMO slusa

[senka]

da, i meni je tesko da samo slusam, odmah osecam potrebu/obavezu da ponudim resenje

kad sam ja u pitanju volim prodrmavanje i racionalizaciju probema
ne volim kad neko umanjuje, nipodastava vaznost/velicinu/realnost problema, osetim se kao kreten

[monochrome]

kad sam ja u pitanju, iskreno...volim iskrenost...volim da osetim iskrenost od te osobe, ma kakva bila, ma kako zvucalo...znaci, ako sam vec odlucila da se nekom otvorim, neka me saspe poverenje koje toj osobi poklanjam...

[monochrome]

ne razgolicavam se cesto, a ponekad se razgolicim i ne toliko bliskoj osobi, ako osetim potrebu...

[bubi]

meni je bitan nacin i ton kad me neko tesi.
ista recenica recena razlicitim tonalitetom kod mene nema isto vrednovanje.

volim da me razdrmaju ali na prijatan nacin u obrnutom slucaju samo se razbesnim na osobu koja me savetuje i njen savet automatski nema nikakve koristi.

znam da slusam i cesto idem u mod "pomoc".

[Unabebili]

da, i meni je tesko da samo slusam, odmah osecam potrebu/obavezu da ponudim resenje

sve redje i redje nudim resenja, sem ako mi ih ne traze izricito

ponekad sebi dopustim predlog i to uz ogradu 'mozda da razmislis i o ovome'


mogu da slusam o problemima,
ali samo ako vidim da ce neko da pokusa da se potrudi da nadje resenje,
pa je to kukanje na probleme limitiranog karaktera

sta hocu da kazem....vise sebi ne dopustam da mi neko godinama kuka na iste stvari,
a ne nalazi da je nepristojno kukati , a biti lenj da se pomeris sa mrtve tacke i ignorisati sve pametne predloge koje ti je neko puna srca dao....

a nekako....ja kad se zalim i kad iznosim svoj problem,
cini mi se da to ne zvuci kao kukanje,
nego kao iznosenje trenutnog stanja...

opomenite me ako vam se ucini da nije tako i slobodno me prodrmajte

recimo, ja potpuno razumem cinjenicu da svako trci svojim tempom u resavanju problema,
ali ne mogu da razumem da tapka u mestu bez volje da bar pokusa da nesto promeni

takodje razumem da sako svoje probleme dozivljava kao najvece

ja volim brate, konkretnu pomoc, ako me kapirate i ne libim se da je dam,
na sve nacine, u po dana ili po noci

a najvise me nerviraju ljudi koji su u stanju da ti mesecima i godinama kukaju ,
a da se nikad ne sete da pitaju kako si ti ili da prepoznaju tenutak kad je tebi mozda tesko

i volim ljude koji meni ponude konkretnu pomoc , savet, resenje...
nista nemoj da me cmaces i grlis, ajde da resavamo problem....kod mene to najvise fercera

i kategorizujem probleme na ozbiljne, manje ozbiljne i kratkorocne ( u mom zivotu, ne u tudjem)

[Plava Baklava]

Jao, kakva tema . pročtala sam tekst.

Jako često upadam u mod spašavanja i smišljanja rešenja, mada nastojm da to korigujem. I psiholog me je zezala da je trebalo da budem socijalni radnik, šta više reći 

Lično ne volim samo prodrmavanje, verovatno zato što niko ne ume da bude prema men toliko strog u tome koliko to umem sama. Kad mi je najteže bilo jako, jako mi je nedostajalo da me, umesto svih prodrmavanja, neko samo zagrli  kaže: znam da je teško, ne umem da ti pomognem al verujem da će biti sve dobro  da me pusti da se isplačem, konačno slaba. Nešto mi je pun kufer bio toga "budi jaka" .  Nisam to imala, pregurala sam, ali je ostalo da nedostaje.

Zato kad mi se neko obrati s problemom, nekako gledam da kombinujem i taj zagrljaj i priznavanje prava na slabost, i predlaganje rešenja i prodrmavanje nekako dozirano. Nemam pojma koliko uspevam. Lčno sam uvek zahvalna za svaku toplu reč, jer mi ona ipak olakša i dopun snagu na putu do rešenja.

[anelore]

Ja da se slozim sa Baklavom, ja ne volim odmah prodrmavanje, ono ume da mi proizvede potpuno negativnu reakciju, kad mi je bas lose, prvo mi treba podrska i razumevanje, pa onda konstruktivna pomoc.
Sa druge strane, ranije sam bila sklonija da se odmah ubacim u mod pomoc, sada sam sa time opreznija, duze cekam da se pomoc zatrazi, i da ja sagledam sve aspekte nekog problema i moguca resenja, umesto da izbrbljam ono koje mi prvo padne na pamet.

[kalimero]

а ја se slozim sa Anelore..... prodrmavanje, ono najdirektnije, me zatvori i odgurne.... tako da bih potpisala ovaj deo za podrsku i razumevanje pa konstruktivne predloge resenja.

ne volim ni relativizovanje problema (ä kako je tamo nekome jos teze, gladna deca u africi, bolesni od neizlecivih bolesti, vremenske nepogode i katastrofe....) ....naravno da postoji gradacija tezine problema, ali svakome je njegov problem u tom momentu veliki i svaki problem je vredan paznje.... narocito me uzasava recenica "cuti, moglo je i gore" 

a posebno sam (ja licno) alergicna na "drzi se" , sto je bila jedna od najcescih recenica posto je tata umro, valjda sam tad ispunila maximum tolerancije za taj izraz 

ja sam slusac, grljac, rame za plakanje, pre nego resavac problema i predlagac akcija 

tako da....kome treba  eto me 

[kalimero]

e, da.... i kod mene problemi i resavanje istih ide po principu otpustanja pritiska....znaci, prvo izbacim iz stres i saspem kompletan problem u etar a onda kad otpustim bes pocinjem sa mentalnim razgibavanjem mogucih resenja  par puta sam se zahebala pa sam bez izbacivanja pokusala da resim problem i napravila jos veca sranjca bas zbog tog izostanka "pauze"

[Glitter]

sve redje i redje nudim resenja, sem ako mi ih ne traze izricito

ponekad sebi dopustim predlog i to uz ogradu 'mozda da razmislis i o ovome'


mogu da slusam o problemima,
ali samo ako vidim da ce neko da pokusa da se potrudi da nadje resenje,
pa je to kukanje na probleme limitiranog karaktera

sta hocu da kazem....vise sebi ne dopustam da mi neko godinama kuka na iste stvari,
a ne nalazi da je nepristojno kukati , a biti lenj da se pomeris sa mrtve tacke i ignorisati sve pametne predloge koje ti je neko puna srca dao....

a nekako....ja kad se zalim i kad iznosim svoj problem,
cini mi se da to ne zvuci kao kukanje,
nego kao iznosenje trenutnog stanja...

opomenite me ako vam se ucini da nije tako i slobodno me prodrmajte

recimo, ja potpuno razumem cinjenicu da svako trci svojim tempom u resavanju problema,
ali ne mogu da razumem da tapka u mestu bez volje da bar pokusa da nesto promeni

takodje razumem da sako svoje probleme dozivljava kao najvece

ja volim brate, konkretnu pomoc, ako me kapirate i ne libim se da je dam,
na sve nacine, u po dana ili po noci

a najvise me nerviraju ljudi koji su u stanju da ti mesecima i godinama kukaju ,
a da se nikad ne sete da pitaju kako si ti ili da prepoznaju tenutak kad je tebi mozda tesko

i volim ljude koji meni ponude konkretnu pomoc , savet, resenje...
nista nemoj da me cmaces i grlis, ajde da resavamo problem....kod mene to najvise fercera

i kategorizujem probleme na ozbiljne, manje ozbiljne i kratkorocne ( u mom zivotu, ne u tudjem)

potpis
i da dodam da predlog/savet od mene moze da bude samo iz mog licnog iskustva, ili iz iskustva nekog meni jako bliskog.
i meni isto radi prodrmavanje, jer mi je to znak da, ovo sto una gore kaze, predugo kukam , a ne pomeram se s mrtve tacke. Tesenje i ostalo, mi nekeko ne radi jer u fazi kada zatrazim pomoc vec sam dovoljno istesila samu sebe i prosla kroz fazu samosazaljenja te osecam da mi to nije potrebno u tom trenutku.