Main Menu

Razumevanje, uteha, podrška

Started by AnaK, May 26, 2015, 12:55:38 PM

Previous topic - Next topic

Lani

Da potpišem i ja Unu a i Glitt u ovom delu oko nuđenja saveta, trudim se da to bude nešto sa čim mogu da se identifikujem ili sa čim i sama imam iskustva i gde mogu nečim konkretnim da doprinesem.
Naravno, to nije uvek moguće, pa i tu gde ne mogu nekim konkretnim savetom (ili delom) da pomognem, onda barem mogu da budem rame za plakanje. Za to sam uvek spremna ali pogodi me ponekad kada se oni kojima sam ja dežurno rame silno iznenade kad čuju za neki moj problem ili brigu i sl. A za moje probleme ne znaju ili zato što me ne pitaju uopšte ili od silne svoje kuknjave jedva da stignu da pitaju kako sam ja, onako usput, kao da me pitaju koju ću kafu da naručim kad sedimo u kafiću. Ili ono, ako pričamo telefonom, pre nego što završi razgovor kad ti kaže: E da, a šta ima kod tebe? Ja onda obično već budem toliko emotivno iscrpljena od njihove priče da samo odmahnem rukom i kažem, ma dobro sam. Jedina osoba koja u svakom trenutku zna sve o meni i kako mi je je mm ali prija ponekad izjadati se i nekom sa strane.

Isto tako, moram priznati da kad primetim da neko uporno priča jednu priču, ja uporno nudim mišljenje i rešenja a on po tom pitanju ništa baš ne preduzima, posle nekog vremena dignem ruke i čekam da se sam dozove pameti pa da onda ponovo zajedno prođemo kroz sve. Nekad ne treba siliti, treba ljude pustiti da sami osete da su spremni da prihvate tuđu pomoć i savet.

Kali :friends: mene izluđuje isto to drži se, a posebno posebno me nervira kada imam neki problem, dliemu, šta god... a odgovor mi bude: Ne znam šta da ti kažem, često propraćeno sleganjem ramena. Pa onda ćuti majku mu ako ne znaš šta da kažeš.  :wall:

martina

ja dobijem slom zivaca kad ljudi krenu da mi pomazu iste sekunde

cak i u banalnim stvarima, oko posla, pitam nekog za pomoc, a on/a pocne sa baznim pitanjima, ko da sam kreten
sad cesto pripremim pricu, da znaju sta sam sve uradila
mada, razumije, tesko je pomagati iz sredine

kad nisam u stanju da se identifikujem s problemom, onda lako slusam...
kad sam imala vec slican problem... onda mi je skoro nemoguce da ne "pomazem", a jos ako taj neko radi nesto potpuno naopako, za moj pojam... zlo mi dodje
kad kazem naopako, ne mislim naopako za mene, nego za njih...
u svemu tome, mislim da covjek treba da nauci prije svega da je najvaznije imati neku empatiju... vecina problema koje imamo nisu tako teski kako nama izgledaju... ali ne mozes to tako reci ljudima... nije uvijek problem u problemu, nego u "frame of mind"

ja sam naucila, a i posao mi je takav, da postavljam pitanja... nekako ljudi kad ispricaju sve naglas imaju tendenciju da stvari vide jasnije
tiana 97
martin 99
luka 99
Dezulovic:
Nije, jebiga, problem kad neobrazovana budala ima nerealnu ambiciju, već kad ima realnu mogućnost

kalimero

Quote from: martina on May 27, 2015, 04:48:43 PM

ja sam naucila, a i posao mi je takav, da postavljam pitanja... nekako ljudi kad ispricaju sve naglas imaju tendenciju da stvari vide jasnije

:good:

ovo je sjajna stvar.....ih, koliko puta mi samo treba slusalac kako bih ja sabrala svoje misli i cula ih kako treba  :girl_sigh:
Bata 18.01.2004.
Moca 17.11.2014.
 

Xe

Ja sam nekako s godinama uspela da naučim da kažem kad mi treba samo slušalac, a kad mi treba konkretan savet. Kod muškaraca je ovo drugo prosto pravilo, oni odmah prelaze na moguća rešenja. Zato unapred upozorim da pričam samo da olakšam dušu ili da "brejnstormujem" naglas, i da mi treba grlilac i klimač glave.
Sa ženama je drugačije, one obično pođu od sopstvenog ili primera iz okoline i sklone su da "brejnstormuju" u grupi. To često radim, dođemo do zanimljivih rešenja.
Spadam u one koji bi odmah da ponude rešenje, do te mere da nekad nemam vremena ni da sačekam da mi osoba izloži problem - samo da bih shvatila da sam 1. nepristojna jer upadam u reč. 2. toj osobi treba rame za plakanje a ne konkretna pomoć.
Sad sve češće samo slušam i tek kad me pitaju, odgovorim ako imam šta. Strpljenja imam za sve, ali ograničenog, jedino je za najbljiže beskrajno, i to ću uvek slušati koliko god treba  :innocent:
http://mojetvoko.wordpress.com/
moram ovo da loliram by MissL

Unabebili

Nadovezala bih se na temu,
a u poslednje vreme mnogo mislim o tome:

- a umete li da trazite podrsku, razumevanje i utehu od drugih ili samo ocekujete da ljudi to sami prepoznaju kao vasu trenutku potrebu?  :think:
Don't follow me, I'm not leading. Don't lead me, I'm not following.

Bracno stanje nije kontraindikacija za svalerisanje. Pa, kad logično razmisliš, ne samo da nije kontraindikacija, već je neophodan uslov . by Vojka&AnaK





http://bebili.blog.rs/

Xe

Ja bogami tražim, nemam vremena da čekam da se neko seti  :rofl:
Kratak je život i greota je trošiti ga na držanje neke žuči u sebi, i plus još za eventualna nerealna očekivanja od bliskih da prepoznaju kad nam treba podrška.
http://mojetvoko.wordpress.com/
moram ovo da loliram by MissL