Lisabon i Porto i još svašta nešto lepo

[Lani]

Trudiću se da ne davim mnogo a opet da napišem neke bitne stvari da bi neko ko želi jednom da ode, dobio i poneku korisnu informaciju iz svega ovoga. Izvinjavam se na ,,Ratu i miru"  ali i meni je nekako ovo dobro došlo da sredim sopstvene utiske, ovako kad sve stavim na papir tj. ekran.

Do Lisabona nažalost nema direktan let, pa uz presedanje put zna da se oduži. Mi smo išli preko Minhena, let BGD-Minhen traje 1 sat i 15 minuta a let Minhen-Lisabon tačno 3 sata.

Prvi dan je bio rezervisan za šetnju po centru grada prvenstveno Alfami a posle Baixi, Chiadu i Bairro Altu. Ta četiri dela predstavljaju to staro jezgro grada, s tim da je od njih Chiado najmoderniji, sa ponekom modernom staklenom zgradom, fensi prodavnicama i hotelima i slično. Alfama je jedan od najstarijih delova grada, odatle su sve one slike Lisabona koje viđate po internetu, sa strmim kaldrmisanim uličicama i malim tramvajima koji se probijaju tim uličicama. Prepuna je slatkih (i ponekad oronulih) kućica, antikvarnica, preslatkih restorana i barova, veoma romantična i posebna.  U tom delu grada nalaze se Katedrala Se i Zamak Sv. Đorđa (nešto kao lisabonski Kalemegdan). To smo sve obišli, šetali se do iznemoglosti, vozili tramvajem br. 28 koji prolazi tim najlepšim starim delom centra. Dan smo završili u jednom divnom kafiću na jednom od najpoznatijih vidikovaca u gradu (ima ih inače dosta i treba videti makar jedan). Ovaj se zove Miradouro Sao Pedro de Alcantara i nalazi se u Bairro Altu. Bairro Alto je inače poznat i po velikom broju barova i noćnih klubova tako da svakako jedna noć u Lisabonu treba da se odvoji i za to, obavezno. Ima dosta i gej barova, da se ne iznenadite ako nekad odete, u jednom smo i bili. 



Drugi dan smo takođe ceo proveli u Lisabonu. Prvi deo dana u delu grada koji je sušta suprotnost onome od prethodnog dana, zove se Park naroda. Tu su sve zgrade moderne, u staklu, uglavnom poslovne zgrade a tu se nalazi i Akvarijum, tj. kako ga oni zovu Okeanarijum, 2. po veličini na svetu. Postoji ogroman centralni bazen, gde su sve ribe i mnoštvo manjih bazena i prolaza sa ostalim živuljkama a svi ti prolazi vode ka tom glavnom bazenu. Preko puta Okeanarijuma je početna ,,stanica" uspinjače, koja vodi sa jednog kraja Parka naroda na drugi i pruža pogled na most Vasko da Gama, najduži u Evropi. Ja sam se prestravila i proklinjala sebe što sam uopšte kročila u nju, na prilično velikoj visini vozi  dok je mm uživao.



Popodne drugog dana smo išli u Gulbekijanov muzej, jedan od najpoznatijih u Lisabonu. To je zapravo skup vrednih predmeta (od nameštaja, persijskih tepiha i Ming vaza do slika impresionista) iz kolekcije jednog lokalnog bogataša koji je posle svoje smrti ostavio celu kolekciju gradu. On je na Trip advisoru veoma popularan, konstantno je broj 1 na listi koja se zove – Things to do in Lisbon. I to u opasnoj konkurenciji. Meni je to prevagnulo kad sam birala koji muzej da obiđemo a i na 5 minuta peške nam je bio od hotela, šta ću, površna sam. 

http://www.tripadvisor.co.uk/Attraction_Review-g189158-d195106-Reviews-Museu_da_Fundacao_Calouste_Gulbenkian-Lisbon_Lisbon_District_Central_Portugal.html

[Lani]

Moj rođendan i godišnjicu smo proveli u Sintri. Sintra je u brdima pored Lisabona, gde se nalaze neke od najlepših i najpoznatijih palata u zemlji. Celokupan predeo je pod zaštitom Uneska. U Sintri ima toliko toga da se obiđe, da mislim da ni tri dana ne bi bila dovoljna, zato je potrebno da se napravi selekcija. Mi smo obišli Palatu Pena, koja je dugo bila rezidencija kraljevske porodice. U Penu nismo ulazili, iskreno mene smara razgledanje kraljevskih budoara i trpezarija, još sve to u neopisivoj gužvi. Tako da smo se tu samo prošetali dvorištem i parkom i islikali ispred, iz svih mogućih uglova i u svim mogućim pozama. 



Posle Pene smo otišli u Mavarski zamak, oni su srećom blizu. Inače postoji turistički bus koji funkcioniše po hop on-hop off principu. Prvi put kad ulaziš platiš 5 eur, čuvaš tu kartu i onda svaki put kad ga vidiš da prolazi, možeš da uskočiš da te odveze do nekog drugog mesta ili druge palate. Može to i peške ali obično je stiska sa vremenom a sve je naravno uzbrdo i nizbrdo pa bi se ta šetnja brzo pretvorila u agoniju. Mavarski zamak kad vidiš bude ti jasno kako je onaj Zamak Sv. Đorđa u centru Lisabona zapravo minijaturan, ovo je ludilo od bedema, kula... mesta za istraživanje. Sve palate u Sintri imaju zaista divne i uređene bašte i parkove, samo u cunjanju po parkovima možeš da provedeš ceo dan.



U Sintri se nalazi najlepše mesto na svetu  , zove se Quinta Da Regaleira. Nekada je bila privatna palata jednog ekscentričnog bogataša i alhemičara, sada je kulturna institucija/park.



Park tj. bašta je bila vlasnikovo lično igralište a pošto je imao neograničen budžet kada ju je osmišljavao (i očigledno neobuzdanu i nesputanu maštu), to izgleda kao da ste upali usred neke bajke ili začarane šume. Bašta je prepuna tajnih prolaza, lavirinata sa pećinama (bezbedno je, nema slepih miševa  ), vodopada, potočića koji prolaze kroz pećine, rečica koje možeš da pređeš preskačući sa kamena na kamen. Najpoznatija struktura u bašti je nezavršeni bunar, možda ste nekad videli slike na netu. Dubok je 27 metara a kad se dođe do dna, svi prolazi vode u nove podzemne lavirinte i pećine. Naravno, baterijske lampe su neophodne pošto je u nekim delovima mrkli mrak. Deo koji se nalazi iznad tj. park je krcat egzotičnim biljkama i drvećem, skulpturama, tornjevima i sličnim divotama. Sama palata je dosta mala, barem taj deo koji je otvoren za javnost, ali tamo se i ne ide zbog palate već zbog parka.



Za Sintru je potreban ceo dan i to ako ćeš da odabereš samo par stvari da obiđeš i da pritom malo požuriš. Do tamo se ide vozom, od centra Lisabona do Sintre voz ide oko 40 minuta.

[Lani]

Četvrti dan, još jedan obavezan izlet za sve koji idu u Lisabon – Cascais i Cabo da Roca. Mnogi spajaju Sintru, Cabo i Cascais, ali je to po mom mišljenju mission impossible. I do Cascaisa se ide vozom, vožnja kao i do Sintre traje 40 minuta. Vozovi idu svaki čas, karte nisu skupe, zaista nije problem da se stigne.
Cascais je slatko i tipično pomorsko mesto, male ulice, kaldrma, marina, plaža... Iz njega se autobusom ide do Cabo da Roca, rta koji je najzapadnija tačka kontinentalne Evrope. Zaista je impresivno, pogled puca na pučinu, dole strmoglave litice, jak vetar sa okeana, ali turisti i selfi stikovi na sve strane of kors. Tamo konkretno nema mnogo toga da se radi, islikaš se na par mesta, prošetaš duž litice i to je to.





Nama je važnija destinacija na kojoj smo planirali da se zadržimo par sati bila plaža koja je na oko 2 km od Caba. Zove se Praia da Ursa ili samo Ursa, postoji mali znak na putu do Cabo da Roce, tu se skrene na zemljani put pa se ide prvo 1 km po ravnom a onda kreću strme kozje stazice, takođe 1 km otprilike. Veoma je strmo, nije baš da se hoda duž litice ali blizu litice da. Konačno, kad se stigne dole, sledi nagrada... Plaža je ogromna, na njoj desetak ljudi, ako i toliko, voda suviše nemirna i hladna za kupanje ali zato mir, mir, tišina, jedini zvukovi su talasi i galebovi. Tamo smo proveli par sati i onda nazad onim vrletima ali uzbrdo. Okačila sam i sliku boljeg dela "staze". 





Peti dan je bio rezervisan za Sesimbru, to je malo turističko mesto, na oko pola sata od Lisabona. Mesto ima dve velike plaže, koje se nastavljaju jedna na drugu, ova na kojoj smo mi bili se zove Praia da California. Veoma su lepe, peščane, sa iznenađujuće mirnom i čistom vodom. Voda je naravno ledena, mm se kupao, ja nisam. Razlog zbog koga smo išli baš tamo nisu bile plaže već Cabo Espichel koji se nalazi u blizini, još jedan rt, manje poznat ali ništa manje cool od Cabo da Roca rta. U okviru kompleksa se nalazi mala crkva i napušteni manastir.

[Lani]

Šesti dan – Porto. Porto je prelep, nemam reči. Manji je od Lisabona značajno a podjednako lep sa podjednako nestvarnom arhitekturom. Za Porto smo imali samo jedan dan (sada vidim da je to bila greška, ali znam za sledeći put...), krenuli smo najranijim vozom iz Lisabona u 6 ujutru a vratili se poslednjim iz Porta, koji kreće oko 21h i u Lisabonu si malo pre ponoći. Voz je neki super brzi, vozi i do 200 na sat i samo tako i vredi ići u Porto, dalek je put pa čak i tom super brzom vozu treba 2.5 sata da stigne. U Portu sam nas dve nedelje pred put prijavila za tzv. free walking tour. Vodiči su volonteri a walking tour traje 3-4 sata, provedu te po svim važnijim punktovima u centru, preporuče na koja od viđenih mesta posle da se vratiš i detaljnije ih obiđeš. Zove se free walking tour zato što vodiču ne moraš ništa da platiš ako ne budeš zadovoljan uslugom a i ako platiš, daješ isključivo po svom nahođenju koliko misliš da treba.



Porto je najpoznatiji po vinima (posebno portu) i vinarijama, ima ih 36. Da živim tamo, mislim da se ne bih smirila dok ne isprobam i ne posetim svih 36. Da ne pominjem da wine barova ima bukvalno na svakom koraku. Mm je rekao da je to idealan grad za nas... vino, sir, reka, kuliranje pored reke, kud ćeš bolje. Lisabon je lepši i nekako umiveniji ali Porto više odgovara mom karakteru i afinitetima. Obišli smo dve vinarije, u principu dve među onim najpoznatijima, nismo ni imali vremena za više ali vodič nam je rekla da ima mnogo i sasvim malih koje takođe vredi obići. To možda jednog dana, kad se ponovo vratim u te krajeve. Kupila sam dva vina, jedan porto i jedno kako ga oni zovu zeleno vino (vinho verde). Nije zeleno već belo, samo što je blago gazirano. I oba su preživela put do kuće, ušuškana među stvarima u koferu. 

https://en.wikipedia.org/wiki/Vinho_Verde



U Portu se nalazi i jedna od najlepših i najpoznatijih knjižara na svetu, Lello & Irmao, imate slike kod mene u albumu. To je jedna od glavnih turističkih atrakcija u gradu, gužve su velike, ulaz se naplaćuje 3 evra po osobi, ali ako kupiš nešto, taj iznos ti se odbije od računa, što je OK. Mi smo srećom naišli u doba dana kad je bilo malo ljudi tako da smo i odmah ušli i na miru razgledali, bez previše tiskanja sa drugima. U nju je volela da dolazi J. K. Rowling dok je živela u Portu a ljudi iz Porta tvrde da je tu dobila inspiraciju za to kako će da izgleda Hogwarts.



Za poslednji dan smo ostavili Belem, deo grada u kom se nalaze Belem toranj, simbol grada, Jeronimitski manastir, Pomorski muzej, Arheološki muzej, spomenik istraživačima, itd. Crkva pored ulaza u manastir se renovira tako da nemam lepe slike odande. Unutrašnjost je impresivna a između ostalog u njoj se nalazi i grobnica Vaska da Game, koji jadan nema mira od silnih turista koji se selfaju pored njega i sa njim.



Pre odlaska do tornja svratili smo do Pomorskog muzeja. Tad mi je već bilo dosta svega i svaka koščica u telu me je bolela ali znam da mi štreber u meni ne bi dao mira i da mi nikad ne bi oprostio to što sam bila u Portugalu, a nisam videla njihov pomorski muzej. On je naravno ogroman ogroman, da se zavrti u glavi od informacija, maketa brodova, barki u prirodnoj veličini i ostalog. Potpuno obeshrabrujuće, u smislu da bi hteo sve da vidiš i pipneš a opet mozak može da primi samo određenu količinu informacija u datom trenutku. Ali, vredelo je videti ga.

Kad si turista, šetnja Belemom se tradicionalno završava kolačima u poslastičarnici Pasteis de Belem, najpoznatijoj u gradu, koja je prva počela da pravi i koja jedina pravi po originalnom receptu tradicionalni portugalski slatkiš – pasteis de Belem (ili pasteis de Nata, kako se zovu na drugim mestima). To su korpice od lisnatog testa punjene kremom od jaja i vanile (koji podseća na krem za krempite). Mislila sam da će biti bezveze jer su gužve jezive ali u poslastičarnici imaju super razrađen sistem raspodele stolova, brzo ga dobiješ a i niko ti ne stoji nad glavom i ne cupka kad ćeš da završiš, jer je taj red za čekanje slobodnih stolova sa strane, na dovoljnoj udaljenosti od dela za sedenje.

[Lani]

Potrebno je pripremiti se unapred. Ima toliko toga da se vidi a koliko god vremena da se ostaje, nekako nije dovoljno. Tako da je bolje otići sa unapred spremljenim planom šta obići i naravno sve od karata kupiti online pre puta. Ja sam sve što je moglo kupila tako, vozne karte za Porto koje su recimo online duplo jeftinije nego da ih kupuješ na licu mesta na stanici, sve moguće ulaznice koje sam mogla, itd.

Što se cena tiče, jeftino nije ali nije ni udaranje po ušima kao po nekim drugim evropskim metropolama. Silne pare smo dali na prevoz i ulaznice za kojekuda ali na to sam i računala... Npr. dnevna karta za gradski prevoz je 6 eur, tu spada neograničen broj vožnji metroom, busevima, liftovima i ona se zaista isplati. Dok je pojedinačna karta za metro 1,4 eur, karte za bus su po 2-3 eur jedna vožnja, karte za liftove od 3,5 do 5 eur, itd. Cene po kafićima su kao kod nas a po restoranima večera ili ručak za dvoje bude oko 30-40 eur u proseku (to sa nekim alkoholom tipa čaša vina, pivo i slično). Naravno, ima i za duplo više od toga ali ovo je prosek. Ono što je jeftinije nego kod nas je taksi, možeš s kraja na kraj grada da se provozaš za 10 eur. Cene po prodavnicama (odeće, igračaka i sl.) su kao kod nas.

Sam grad je bezbedan, čak i kasno noću. Naiđe poneki mutan lik pa ti promrmlja: hašiš, marihuana? Jedan mi je čak i kokain nudio (valjda sam mu delovala kao da volim nešto jače  ) ali osim toga, ništa specijalno.

Ako nekog zanima još nešto, pitajte. 

[Dacko]

Kakva avantura! Obožavam takve putopise: u tekstu gomila korisnih informacija, a umesto opisa - slike.

[kalimero]

jao, kakav putopis, kakvo uzivanje 

[Dawn]

Divota!!!

[gasha]

Uh Lani , divno
uzivala sam citajuci
bas mi je drago da ste se tako lepo proveli i nauzivali

[maripoza]

Divno, divno! 

Valjda se nekad i uputim tamo, pa da te cimam za dodatne informacije. 

[Zumbulica]

Odlicno 
Citala sam sa uzivanjem 
I mnogo mi je drago zbog vas 

[Deda]

Uzivala sa tobom 

[emge]

Jeste li bili na veceri u onaj restorancic?

[Lani]

Jesmo, poslednje večeri.

Thanks girls. 

[emge]

Jesu li ispunili ocekivanja

I putopis ti je divan