Milorad Cavic - iz gastarbajterskog ugla

[Elanor]

Ponovo je aktuelno. Ponosna sam na decka, jako, kao da je moj
Medjutim, posto sam roditelj koji odgaja decu u inostranstvu, prica o Miloradu Cavicu za mene ima posebnu tezinu. O, kako bih bila srecna i ponosna da moja deca izaberu moju zemlju ispred zemlje u kojoj su odrasla, kao sto je Cavic to uradio. I kako bih bila duboko nesrecna istovremeno, jer bi to znacilo da sam se strasno ogresila o rodjenu decu i da su ona odrasla s osecanjem nepripadanja.

Da li samo mene muce ovakva pitanja?

[Xe]

Kada je Cavic u pitanju, trebalo bi da razmisljas i na ovaj nacin: on je rodjen i odrastao u SAD, uz sve prednosti koje takav polozaj nosi. Studirao je na Berkliju, uz sportsku stipendiju, clan je americkog plivackog kluba. Odabrao je Srbiju kao zemlju za koju ce se takmiciti ne samo iz patriotizma, vec i zbog toga sto mu je na osnovu rezultata reprezentacija zagarantovana, za razliku od SAD, gde pre svakog kruga takmicenja postoje trajalsi, na kojima se od gomile sjajnih plivaca izabere najboljih pet-sest.
Mnogi sportisti upravo iz tih razloga biraju da se takmice za manje zemlje. Kada se SSSR raspao, mnogi ruski sportisti presli su u reprezentacije drugih drzava - Turkmenistan, Uzbekistan i slicno, bas iz ovog razloga.
Sve ovo sto pisem nikako ne umanjuje Cavicev doprinos promociji nase drzave, naprotiv!

[itacka]

cisto sumnjam da ne bi uspeo da se kvalifikuje na trajalsima obzirom kako pliva,verujem da je odabrao Srbiju cisto iz patriotskih razloga,jbt kao prica covek srpski ne bi u zivotu rekao da je ceo zivot proveo u SAD

[Xe]

Mnogi ne uspeju svake godine. I to nema veze sa patriotizmom. Covek nam drzi zescu lekciju svaki put kad izadje na plivaliste 

[veki]

i ne samo na plivaliste, nacin na koji promovise sebe ne vredjajuci nikada protivnike
i ne busajuci se u grudi ja pa ja, mu daje dodatno na svemu.
Nemoj da posmatras da decu uskracujes za bilo sta, gledaj na to kao da
si pokusala da im pruzis mnogo, uostalom da li bi nasa drzava ista uradila za Milorada
kao potencijalno dobrog sportistu, i kakvi bi mu bili uslovi studiranja, i da li bi uspeo da ostvari ovakve rezultate.

[maripoza]

Ja takodje ne mislim da to ima toliko veze sa patriotizmom, koliko se mozda cini.
Sport je posao kao i svaki drugi i uglavnom se ljudi odlucuju za zastavu pod kojom ce igrati iz nekih vrlo prakticnih razloga (tj. odlucuju njihove porodice, menadzeri itd. jer su oni sami uglavnom premladi u momentu kada pocnu da briljiraju u nekom sportu, pa bas i nisu sposobni da sagledaju situaciju iz svih uglova). Patrotizam je mozda samo dodatni tas na vagi na kojoj je zemlja porekla vec pretegla nad nekom drugom zemljom.
Koliko je samo sportista (i to ne samo nasih) bilo primorano da igra za druge zemlje, inace ili ne bi mogli uopste da igraju, ili ne bi postigli neki poseban uspeh. A to nikakve veze nema sa njihovim emocijama.

I ovo sto Xe kaze za Cavica je tacno. On sada jeste veliki sportista, ali je pitanje da li bi bio da je kao pocetnik izabrao da se takmici za USA (u smislu da je pitanje da li bi dobio priliku da se usavrsava i da napreduje tako brzo jer nije izvesno da bi ucestvovao na tolikom broju velikih takmicenja na kojima je, plivajuci za Srbiju, mogao da ucestvuje).

[itacka]

kako bre jbt brzo,on je ucestvovao u sidneju na olimpijadi pre DEVET godina,kakvo crno brzo napredovanje,a broj takmicenja pa tamo bi ih imao vise obzirom da bi ucestvovao na njihovim trajalsima da ne spominem njihova drzavna prvenstva i koledz takmicenja,sto se njega tice ja bas mislim da je odlucio iz cisto patriotskih razloga,ako je tamo zavrsio koledz na osnovu stipendije,ne verujem da mu nisu nudili da pliva za njuihovu reprezentaciju,oni prate takve talente od malih nogu,nisu oni naivni uopste

[maripoza]

Brzo u smislu koliko bi (i kad bi) dosao do izrazaja medju svim onim americkim odlicnim plivacima.
Naravno da svako moze da veruje u sta hoce, samo sto sport i patriotizam odavno ne idu ruku pod ruku onoliko koliko mnogi od nas to misle. Bez interesa skoro nista vise ne funkcionise. A nama treba da je drago sto je on video interes u tome da se takmici za Srbiju. Sad vec moze da bira i da ga boli uvo za sve.

[Xe]

Ne znam da li je iz interesa ili iz ciste ljubavi, nadam se da je iz oba razloga, ali veceras su mu oci bile pune suza. 
Mada ne mogu da odolim a da ne prokomentarisem kako je zauzeo stratesku poziciju tik pored Nadje, dok su oni naivni vaterpolisti odmahivali devojcurcima u publici.
Majstor covek 

[Sorciere]

Slazem se da sport i patriotizam odavno ne idu zajedno.

MM prati fudbal i pored njega sam u toku. Uglavnom, u CH ima dosta nasih fudbalera a medju  njima ima par koji su odbili poziv svajcarske reprezentacije i prihvatili poziv nase i sad igraju za Srbiju. Mislim da ako su ponude tu negde, neku ulogu i moze da odigra patriotizam... inace sve je cista poslovna kalkulacija.

@Elanor, i ja sam cesto u slicnim razmisljanjima i razumem sta se pitas. Mislim da su tu Belgija i Svajcarska veoma slicne. Obe su zemlje sa puuuno stranaca a pri tom one same nisu jednonacionalne zemlje. Obe su primeri da multikulturalnost teretski zvuci savrseno a da je realnost ipak malo dzombava.
Ja se trudim i trudicu se da moje dete zna i oseca ko je i odakle je. A da pri tom bude otvoreno i za druge kulture (namerno koristim mnozinu jer ovde je nemoguce sresti se samo sa jednom kulturom, jezikom i nacinom zivota). A, ako primetim da je moje dete duboko nesrecno i da ne moze da se izbori sa problemom identiteta, tada cu da resavam taj problem. Za sada sam zadovoljna kako se stvari odvijaju.

[rafa]

Na zalost, mislim da moja deca nece imati te dileme (ako sve ostane kako je danas). 

Teodora zna kako da me odobrovolji i na sta se ja pecam, pa tvrdi da obe zemlje voli isto(nije nego), a kad je bas iskrena kaze da samo maaalo malkice vise voli KIpar, sto ne znaci da ne voli Srbiju. Sirota, kako mora da se shlihta u strahy od reakcije. 

Aleksu je sve za sada 'ova zemlja' i 'ona zemlja', 'nas jezik' i 'engleski'. 
Nema pojma gde se nalazi, niti ga zanima, sve dok mu je lepo.

[Masha]

Nadovezacu se na rafin post. Nije mi jasno da li deca koja su rodjena u inostranstvu grade svoj nacionalni identitet vestacki, kroz posete babama i dedama, ucenje jezika, citanje knjiga, slusanje prica svojih roditelja ili je to istinska ljubav prema zemlji svojih predaka. Za sebe mislim da nisam od onih kojima zadrhti srce kada neki sportista pobedi i sl, pa mi se cini da bi mi bilo zao jedino da deca ne mogu da pricaju sa svojim rodjacima na istom jeziku.
A cini mi se da ta osecanja i razmiljanja o poreklu dolaze sa adolescencijom, pa mi je i razumljivo sto rafina deca ovako razmisljaju.

[Elanor]

hvala vam

da, verovatno ste u pravu za sport i patriotizam, ali...

na kraju, nema veze, nece mi deca biti vrhunski sportisti, sigurno a za identitet, posto ce rasti u zemlji bez identiteta, lici mi da ce ih u skoli (koju smo izabrali) uciti evropskom identitetu. nije to lose, za sada, samo se plasim da ne bude kao samnom i jugoslovenstvom.

@sorciere
i ja tako, uglavnom, dok me ne uhvati da se preispitujem i filozofiram. ovog puta u beogradu (i pancevu, bas dok je nadja plivala finale), u euforiji oko plivackih i vaterpolo medalja.

@rafa
milena jos uvek ne razlikuje 'zemlje', vec jezike (da li se u jagodini govori srpski  i slicna pitanja). i jos uvek u startu blagu prednost imaju oni koji govore srpski. a od septembra pocinju holandski u skolici...

[Elanor]

Nadovezacu se na rafin post. Nije mi jasno da li deca koja su rodjena u inostranstvu grade svoj nacionalni identitet vestacki, kroz posete babama i dedama, ucenje jezika, citanje knjiga, slusanje prica svojih roditelja ili je to istinska ljubav prema zemlji svojih predaka. Za sebe mislim da nisam od onih kojima zadrhti srce kada neki sportista pobedi i sl, pa mi se cini da bi mi bilo zao jedino da deca ne mogu da pricaju sa svojim rodjacima na istom jeziku.
A cini mi se da ta osecanja i razmiljanja o poreklu dolaze sa adolescencijom, pa mi je i razumljivo sto rafina deca ovako razmisljaju.

masho, ja sam mesana i imala sam problema da u adolescenciji odredim ko sam i sta sam, narocito u ono nezdravo vreme, iako su svi moji ziveli u krugu od 50tak kilometara.

[Sorciere]

I ja "razmisljam" o tome uvek kada sam u Srbiji. I uvek me prodje jeza kad pomislim kako ce Nina da gleda na svet. Da li ce uvek biti podela: nas i njen svet, srpski i francuski jezik, kucni i spoljasnji zivot - navike?
Za sada je podela ovakva: francuski se prica u obdanistu (gde su najbolja drugarica i simpatija) a kuci i u Nisu se prica srpski. I tu se otprilike zavrsava njeno poimanje sveta.

Mislim da mesana deca imaju vise problema u tom smislu jer su bukvalno mesavina dva naroda.

Bile smo skoro na vrtickom rodjendanu gde od nekih 15-ak klinaca nije bilo uopste monolingvalne dece!?! U novom vrticu Nina ce da bude jedino srpce medju 33 druge nacije... Meni je Svajcarska u tom smislu fantasticno interesantna zemlja! Vreme ce da pokaze kako i da li moze sve to zajedno da funkcionise.
Mislim da se mi Srbi mozda i najvise isticemo nacionalnim identitetom i borbom za njegovo ocuvanje i da naj taj nacin sami miniramo sopstvenu decu u mogucnosti da budu istinski globalisti (u pozitivnom smislu).