Danas, posle nekih kracih neslaganja u prici sa mojoj merkom otkrih da me laze
ne znam da li sam pobesnela ili pala u totalno razocaranje :girl_cray:
Dakle, nije mi rekla istinu povodom nekog dogadjaja, nakon cega sam ja pocela da istrazujem dalje verujuci njoj, izbegavala je dalji razgovor, kao ide joj se u vc, pa mora da radi domaci, nakon cega sam naravno otkila sta je uradila, a rekla je da nije ona, e tada je briznula u plac i priznala.
Mrzim laganje, skrivanje istine, razumem ali mrzim, >:(, pa me ovo bas pogodilo.
Rekla sam joj da sam se naljutila, i da treba uvek istinu da mi kaze bez obzira na sve, jer i ako je grdim ja je volim najvise na svetu.
Osecam sada kakojoj je zao, vise moi se obraca ,mace moje, ali ljuta sam.
do koje mere insistirati na istini i ne lomiti ih, joj , tako brzo rastu :girl_cray:
Ja insistiram i mislim da je dobro sto si 'istrazivala'. A normalno je da pokusaju :innocent: :kiss1:
Ja laganje stvarno smatram prirodnom fazom, i ujedno jednom od najvažnijih oblasti u kojoj mnogo zavisi kako se postavimo, i to dosledno.
Mi imamo neka dva osnovna pravila: moram da znam istinu i ne smeš da povređuješ sebe i druge. I za ta dva prekršaja su kazne visoke, i više od kazni za sve ostalo.
Za sada nam to prilično uspeva :pljucka:
Konkretno, blaže prekršaje za koje saznam od njega (a teško bih saznala od drugih, realno) ne kaznim - kažem šta bi u normalnim okolnostima bila kazna za to, ali da ga neću kazniti jer mi je rekao istinu. Ako nešto prećuti, pa saznam, onda ga kaznim duplo od onoga što bih inače. I to i naglasim, uz kratku prigodnu priču zašto i da li bi, i koliko bio kažnjen da mi je rekao istinu.
Trudim se da ne poludim dok mi nešto priznaje (a verujte mi da mi je to ponekad teško :crycry:) i da ne reagujem ishitreno.
Za sada taj pristup deluje. :pljucka:
da, da taj princip je dobar, kada priznas, manja kazna,
nego Kaja do sada nije pravila takve ispade, bila je vrlo pouyzdana, pa jos nisam pripremljena,
Dule je druga prica, sa njim vec postoje razni dogovori.
Ma super si prošla, gledaj to tako :kiss1: za vas dve.
SAmo nastavi da je podrzavas i pricaj s njom koliko god mozes. Moja sestra sa cerkom ima takav odnos, ona je bila prva koja je saznala i za decka i sta je bilo u skoli i ko je propusio i zasto.
Najvaznije je da se ne postavis kao policajac, vec kao neko ko ume da saslusa i da shvati ozbiljno svaki njen problem. (a posle da se jedes u sebi, ofkors).
Nemoj da si razocarana, ona sad polako ulazi u pubertet, koji pocinje u devetoj godini, ma koliko mi mislili da krece kasnije. I ponovo ispituje svoje i tvoje granice. :flower:
Bice toga jos, ali nije strasno.
I ja se držim toga da sve mora da se kaže i da su kazne blaže ako se prizna.Kad obećam da neću da se naljutim trudim se da ne reagujem burno zbog priznanja.
Da potpisem cici i AnuK, ko prizna pola prastam. Sve cesce se desi da sami dodju i kazu: mama, nemoj da se ljutis ako ti kazem nesto...
Bolje je tako jer onda imamo uvid u to što rade a i stiče se poverenje, obostrano naravno.Kad kažem da se neću ljutiti onda se toga stvarno držim ali naglasim da to što se dogodilo da ne bih volela da bude ponovo ili već nešto slično u zavisnosti od situacije.
Slicno kao vi, kad provalim da ne govori istinu.
Ja sam par puta imala problem, ( oko sitnica, stvarno sitnica, tipa da li je ili nije spavala, nakon sat i vise provedenih u sobi) da utvrdim da li govori ili ne govori istinu. Kaze spavala je, a smije joj se brk, a kad je pritisnem da kaze istinu, onda brizne u plac da je spavala. Takvih par situacija mi je do dana danasnjeg ostalo nejasno, a nisam htjela da previse insistiram da ne napravim gore.
Za krupne stvari obicno kaze, mada i A i M imaju obicaj da pokusaju da svale jedno na drugo, tipa he/she made me do it.
U potpunosti se slazem sa AnomK, pokusavali su - nije da nisu, uglavnom ovo troje mladjih, princip je isti - ako me slazes i ja to saznam (a uglavnom saznam) - onda je kazna jako stroga, ako priznas sam/sama kazna je blaza ili prodju samo sa grdnjom. Ako sakriju losu ocenu - pa saznam, dobiju kaznu, ako kazu da su dobili losu ocenu izgrdim ih, naravno i moraju da je poprave, ali ne budu kaznjeni...Koliko vidim sve vise shvataju da se vise isplati biti iskren...
I ja ne reagujem eksplozivno kad naglasim da zelim da znam istinu i da se necu ljutiti, da cemo samo razgovarati.
Ali T puno laze. :( Nekad je u stanju da mi isprica tri verzije jednog istog dogadjaja u pet minuta, gde ni po izrazu lica, ni po cemu ne mogu da provalim sta je istina.
Na zalost, i ovo joj je jedna genetska crta od mene kao i sve ostalo sto je pokupila (i +, i -), ja sam strasno puno lagala kao dete. :-[ Moja mama je sve to nekako filozofski dozivljavala i govorila da sam ja dete sa jako razvijenom mastom i da su moje lazi bile pre fantaziranja nego lazi i potreba da se bude interesantan pricanjem uzbudljivih prica. Ja nisam tako siroka kao moja mama, i nekako nisam sigurna da su to teodorini motivi. :crycry:
Gasho, čini mi se da si dobro postupila ( bez obzira na šok ). Pričajte puno, istraži motive u samom događaju pa onda i u razlozima da ti ne kaže istinu. Normalno je da deca pokušaju da lažu, ali sigurna sam da umeju da "cene" kada shvate da ne mogu tako lako da se provuku i da ih uvek držimo na oku.
Princip koji važi kod nas - najgora istina se bolje prihvata od najmanjeg pokušaja laži .
Iskrenost/iistinu kod dece ne kažnjavam nikada, ali i najmanji pokušaj laži satirem nemilosrdno (moja ljutnja i "pritisak" su nesnoni :D )....... inače mislim da će moja deca biti od onih "bolje da nas je bila nego što nam je pričala" :lol:
Quote from: Margarita on May 13, 2010, 07:45:52 PM
Sve cesce se desi da sami dodju i kazu: mama, nemoj da se ljutis ako ti kazem nesto...
isto je i kod nas
ima ljudi (pa stoga pretpostavljam i dece), koji po karakteru imaju potrebu da nesto vecito muljaju i plasiraju neke benigne lazi. imam utisak da se od toga ne moze izleciti, to jest, da je to ugradjeno u karakter. ali sve dok je bezazleno, nije kraj sveta.
Ja sam joj dok je bila manja plasirala pricu da mame uvek znaju kada ih deca lazu, tj da uvek znaju istinu. Tako da je bezveze da deca uopste lazu kad majke odmah znaju da oni lazu, tako nekako. :lol:
Ona je dosta dugo u to verovala, i prihvatila kao neki zakon ('pa kako to znaju?" "nema kako, jednostavno znaju, to je pravilo)
Ne znam kada je prestala da veruje. :(
ja sam se kao mala uvek druzila s devojcicama koje su lagale najstrasnije (tj imale su bujnu mastu i hiljadu nekih prica). prosto, bile su mi strasno zanimljive.
milena izmislja, puno. i nemam pojma kada da joj verujem, a kada ne. narocito kada posle neke price/objasnjenja doda 'salila sam se'. meni je iskreno veci problem to sto ona retko sta isprica, tako da bi mi bilo drago i kad bi me vise lagala :girl_haha:
istina, ona nikad ne laze kad nesto pogresi/zabrlja. to mi uvek kaze, pre ili kasnije (jos uvek je mala).
ja imam jedno dete koje ne ume da laze i jedno koje laze cim zine :-[
Naravno, Mina izmislja i sto kaze rafa ume da isprica nekoliko verzija dogadjaja u kratkom vremenu. Prvo sam se nervirala, jer nisam navikla, a posle sam naucila da sve sto kaze primam s rezervom, i nekako funkcionisemo, a nekad se osecam k'o islednik.
edit: vise ce me ubiti u pojam kad me Jova bude nekad slagao, jer to ne ocekujem
Quote from: Blue on May 14, 2010, 12:29:22 AM
ima ljudi (pa stoga pretpostavljam i dece), koji po karakteru imaju potrebu da nesto vecito muljaju i plasiraju neke benigne lazi. imam utisak da se od toga ne moze izleciti, to jest, da je to ugradjeno u karakter. ali sve dok je bezazleno, nije kraj sveta.
Znam par takvih. ;D
Kod dece je to uglavnom samo faza, testiranje tvojih i njihovih granica... Kao što će kasnije hteti da probaju neke stvari, tako će pre ili kasnije probati da slažu.
Samo treba biti pažljiv i ne reagovati burno u toj prvoj situaciji kada uhvatiš dete u laži, mislim da od toga dosta zavisi.
motiv mi je jasan, isterali smo do kraja.
Uvece smo ozbiljno popricale, sa naglaskom da roditeljima treba SVe reci, bez obzira koliko je lose, jer mi jedini mozemo da je uvek razumemo i pomognemo i da je mnogo volimo.
Nisam insistirala da bas nikada ne treba lagati, mislim sigurno nije lose ponekad precutati nesto, i ja sam kao klinka izmisljala razne price, ali to sam pricala vrsnjacima, a ne odraslima :D
a sto kaze Blue, ima takvih ljudi, i uopste mi nisu jasni, ponekad me sramota kada slusam nekog koliko laze. Kao da nisu neproveljive stvari u pitanju.
ja smatram da je ok i ljudski da probaju da izbjegnu kaznu laganjem
to ti, ako nista, jasno govori da im je jasno da je to sto su uradili neprihvatljivo na nama je da im objasnimo da laganje nije nacin da se stvari rjesavaju. neka djeca o shvate i prihvate prije ili kasnije, al vecina shvate kad-tad. vazno je samo biti dosljedan
onda kasnije moras nekako i da im objasnim da ne moraju bas sve sto znaju da kazu... pa postane zapetljano
mene nikad nije posebno potresalo sto lazu, i ja sam kao dijete lagala da se izvucem iz skripaca, nekad mi je uspijevalo a nekad ne.
isto bih preporucila da ne pokazujete djeci da vas to previse pogadja ( ako vas pogadja), posto mislim da moze da napravi i kontra-efekat i da se dijete osjeca lose sto uopste ima poriv da laze... samo mirno i bez panike, nije niko postao razbojnik sto je nekad pokusao da zabasuri istinu
druga vrsta lagana je izmisljanje prica. meni je to simpaticno. umalo se nisam upisala od smijeha kad sam pricitala u autobiografiji!!!! mog sina ( to mu bio projekat u skoli) kako sam se ja za vrijeme rata kod nas skrivala u tavanu moje kuce ( inace sam zivjela u stanu)od ljudi koji su dosli da me ubiju. mislim, otkud mu to, pojma nemam. nisam bas cak ni sigurna da on nije neku od mojih prica o ratu pogresno shvatio ( mada sam se ja uvijek trudila da se prica svodi samo na odgovore na njihova konkretna pitanja, bez pretjeranog unosenja u detalje) i da u stvari i ne konta da je izmislio.
Dopao mi se ovaj tekst, posebno saveti za roditelje :)
Laž je znak da je dete nesigurno
Објављено: 14.05.2011
Ako vaš mališan laže s tri godine, nemate razloga za brigu, to je sasvim normalan deo odrastanja. Ali ako to čini sa sedam, vreme je da se zabrinete.
Laž je znak da je dete nesigurno
Svi roditelji uče decu da je laganje pogrešno, pa koliko god to delovalo čudno, ovaj moralni zločin počinjavamo skoro svakodnevno. A ponekad ovaj čin i odobravamo. Svi mi dobro znamo takozvane bele laži. Zašto i kako se razvija potreba za laganjem i kako šta treba da uradite da biste je sprečili, objašnjava Gordana Ačić, psiholog.
Od druge do četvrte može da se toleriše
Između druge i četvrte godine deca lažu da bi izbegla kažnjavanje. Ali ona tada nisu u tome vešta. Međutim, onda se nešto kod dece, oko četvrte godine, promeni. Naime, psiholozi su tokom istraživanja došli do podatka koji pokazuje da između tri i po i četiri i po godine, deca nauče kako da lažu s mnogo više entuzijazma i veštine. Pritom, treba imati na umu da laganje nije nimalo lagan posao. Dete koje laže mora da bude sposobno i da razazna šta je istina, da zamisli alternativu te istine, da složi lažnu ali koherentnu priču svoje verzije istine i da iznad svega veoma dobro žonglira ovim dvema pričama u svojoj glavi dok nekom ,,prodaje" alternativu istini i pritom ima na umu šta ta druga osoba može da oseća i misli. Složićete se da je potpuno neverovatno da dete od četiri godine uspe da uradi sve ovo. Pa zato, ako uhvatite svog trogodišnjaka da to radi, imate svaki razlog da budete zaista impresionirani, ali ne i da mu čestitate.
Skoro sva deca lažu instiktivno, ali ima i par profesionalaca
Skoro sva deca lažu instinktivno, ali ima i par profesionalaca. Ukoliko dete i nakon što krene u školu nastavi da laže uporno, to je veoma očit znak nekog problema i nesigurnosti. A ako to detetu pređe u naviku i nakon sedme godine, ono će to nastaviti da radi i u odraslom dobu. Zato je veoma bitno da dete sprečite da laže pre nego što napuni osam godina.
Laž kao vežba
Deca uzrasta od četiri godine često mogu da koriste laž kako bi uspeli da uvežbaju svoje novootkrivene moći, da isprobaju granice, vide reakcije ljudi oko sebe i da procene šta kod koga može da prođe. Ova pojava, ipak, opada s polaskom u prvi razred osnovne škole, kada dete počinje da dobija povratne informacije iz sredine na svoju laž. Tek tada ono počinje da shvata da korišćenje laži kako bi nešto ostvarilo može da ima veoma visoku i veoma tešku cenu. Njemu u svest tek tada dolazi činjenica da, ako mnogo laže, drugari i učitelj gube poverenje u njega.
Kako naučiti dete da ne laže
E, ovo je zaista poduhvat, pa i veština. Najveći broj dece laže kako bi uspeo da se izvuče iz nevolje ili da izbegne grdnju. Oni ne žele da manipulišu, već samo da izbegnu neprijatnost. Zato roditelji treba da budu pažljivi i da ne provociraju laži svojim rigidnim ponašanjem i odnosom prema detetu. Pa, ukoliko uđete u sobu i zateknete svog mališana da je prosuo mleko, i pitate ga da li je on to uradio, vi ga na taj način provocirate da laže jer će on sigurno reći da nije. Umesto toga, bolje se nasmešite i recite mu: ,,A, vidi, prosuo si mleko, ajde da mi to počistimo zajedno". Na taj način dete neće lagati, a sem toga, shvatiće da, i kada uradi nešto loše, nema razloga za strah od kazne i vike. Vi ćete ga razumeti i voleti šta god da uradi.
S druge strane, ne treba biti ni preterano popustljiv, pogotovo ako vidite da je dete sklono da često koristi laži da bi postiglo neki cilj, jer deci je neophodno da osete ograničenja, pri čemu je veoma važno da ista budu razumna.
Loše reakcije na neistine
Roditelji određene navike treba da promene, pa tako nikada ne treba ovako da reaguju na laži:
1. Ne očekujte nerealno od deteta, to ih podstiče na izmišljanje da bi dobili vaše priznanje
2. Ne obećavajte detetu da ga nećete kazniti ukoliko vam prizna grešku ako planirate da ga kaznite pošto vam se poveri.
3. Ne podležite ,,bezazlenim" lažima. Kada vas zove prijateljica, ne podmećite dete da za vas laže kako niste kod kuće.
4. Ne podmećite. Ako znate da je dete svesku sa zadatkom zaboravilo kod kuće, ne pitajte ga kako se učiteljici svideo njegov zadatak.
Izvor: Blic
http://www.mojedete.rs/1015-Laz-je-znak-da-je-dete-nesigurno.html (http://www.mojedete.rs/1015-Laz-je-znak-da-je-dete-nesigurno.html)
gledam sta sam pisala na ovoj temi, e sad imam novu situaciju: pavle je poceo da laze za gluposti :hm:
prosle nedelje smo mu dali 100 din. za dzeparac
u petak (posto ih, naravno, nije potrosio) izvucem ih dzepa kad sam stavljala pantalone na pranje
sinoc pricamo nesto oko para, treba da ponesu u skolu, i mm bezveze pita pavla: gde ti je onih 100 din. od prosle nedelje? a on, k'o iz topa: potrosio sam
mrtav 'ladan :blink: ni trepnuo nije
niti bi ga ko grdio da je rekao da su mu u dzepi, da nije potrosio, da je izgubio...
i tako sam ga na jos par sitnica provalila da zlaze bez imalo razmisljanja, za neke banalne stvari, za koje ni inace ne bio dobio nikakvu kaznu, grdnju, prekor...
a i mm kaze da je primetio, 2-3 puta je i njega slagao
pa citam ovaj tekst sto je AnaK ostavila, i ne znam sta da mislim :ces:
sinoc sam probala da pricam sa njim, ali slaba vajda
dogovorili smo se, na kraju, da malo razmisli o tome, pa da popricamo danas- sutra
:think: Ne znam, kod obe se desilo par puta da slazu tako, identicno "mrtve ladne, ni da trepnu", takodje za neke bezazlene sitnice. Zavisi od toga koliko me laz pogodi i koliko je bitna. Ako su izdale moje poverenje onda reagujem ostro i pricam ono sto stvarno mislim, kako se poverenje tesko stice, a lako gubi, kako se laz pre ili kasnije otkrije .....
Nekako su sposobni da osete tu nasu granicu tolerancije na laz (opet, ne treba biti po svaku cenu nepopustljiv, jer ni mi nismo nepogresivi).
meni je najveci problem precutkivanje jer to tretiram kao laz, ali za sada nisam imala neka vece iskustva ili teske primere da lazu ( bilo je pokusaja da izvrdaju kada ja nesto isledjujem :D , ali sve se ok zavrsilo)
Islednik :rofl:
ti ćuti :lol:
Fina, na koju foru si uspela da objasniš deci da je prećutkivanje isto što i laž kad recimo ni ja ovako matora ne mogu da ukapiram kako je to dvoje isto. Pitam ozbiljno. :)
Quote from: Lani on October 03, 2011, 11:57:23 AM
Fina, na koju foru si uspela da objasniš deci da je prećutkivanje isto što i laž kad recimo ni ja ovako matora ne mogu da ukapiram kako je to dvoje isto. Pitam ozbiljno. :)
Ne znam da li sam uspela da objasnim, ali povremeno im pricam nesto na tu temu. Pokusacu da ti odgovorim, ukratko, ali kada se jednom vidimo mozemo da popricamo o tome jer je tako ipak lakse objasniti . :) ... sve u svemu : "ako uradite nesto za sta niste sigurni da li ste pogresili ili misite da je nesto lose u pitanju i to precutite (meni/tati/uciteljici) to je onda jako opasno jer je to isto sto i laz .... kada ne kazete sta ste uradili, a neko vas pita, znaci da nesto krijete i da hocete da slazete .... " to mi je polaz :D .... mislim da decu treba nauciti da ne budu muljatori jer onda svakako lako postanu i lazovi, a dok su mali lakse kapiraju razlike kada padaju u iskusenja da probaju nesto sa cime se mi kao roditelji ne slazemo (pod uslovom da imamo neke ispravne kriterijume o iskrenosti tj postenju ).
Quote from: Margarita on October 03, 2011, 10:02:06 AM
gledam sta sam pisala na ovoj temi, e sad imam novu situaciju: pavle je poceo da laze za gluposti :hm:
prosle nedelje smo mu dali 100 din. za dzeparac
u petak (posto ih, naravno, nije potrosio) izvucem ih dzepa kad sam stavljala pantalone na pranje
sinoc pricamo nesto oko para, treba da ponesu u skolu, i mm bezveze pita pavla: gde ti je onih 100 din. od prosle nedelje? a on, k'o iz topa: potrosio sam
mrtav 'ladan :blink: ni trepnuo nije
niti bi ga ko grdio da je rekao da su mu u dzepi, da nije potrosio, da je izgubio...
i tako sam ga na jos par sitnica provalila da zlaze bez imalo razmisljanja, za neke banalne stvari, za koje ni inace ne bio dobio nikakvu kaznu, grdnju, prekor...
a i mm kaze da je primetio, 2-3 puta je i njega slagao
pa citam ovaj tekst sto je AnaK ostavila, i ne znam sta da mislim :ces:
sinoc sam probala da pricam sa njim, ali slaba vajda
dogovorili smo se, na kraju, da malo razmisli o tome, pa da popricamo danas- sutra
prvo - da li si sigirna da svesno laze, tj da mozda misli da je stvarno tako
drugo - mozda je mislio da cete da mu uzmete pare ili da nece da dobije nove... nije bitno zasto, djeca malo drugacije razmisljaju od nas ( procitati malog princa -- da li su to sve lazi?)
djeca lako nauce da ne lazu - tako sto ih uhvatimo. ne treba se oko toga posebno uzbudjivati. moji su probavali da lazu, ne kazu... dok nisu shvatili da ja saznam. a kad saznam, ne kaznjavam, nego: pricam, pricam, pricam.... skontali su da je bezbolnije da mi ispricaju sta imaju. tako sad saznam svaki put kad se pobiju u skoli, bez obzira da li me zovu iz skole ili ne, jer kad zovu, a ja ne znam, onda ih 4 dana ne popustam... oni su samo lagali da izbjegnu kaznu, inace su vrlo otvoreni i pricljivi i saznam i vise nego sto me interesuje.
mislim, isto, da s djecom treba pricati i ono svakodnevno, i to ne samo ispitivati sta nas interesuje, ngo slusati sta pricaju onako sami od sebe.... svasta se tu cuje
joj, ne znam
on dzeparac nije ni hteo da nosi, ni da kupuje bilo sta u skoli, dok mladji nije poceo da trazi za sebe
onda je stariji zatrazio da damo i njemu, da bi se 'poravnao' sa bratom, a ne zato sto zaista zeli
a za kaznu najcesce i primenjujem tu metodu - pricam do besvesti :D
ko zna sta mu se sve vrzma po glavi
cak je i 2-3 veceri trazio da spava sa nama, sto opet ne lici na njega
moracu da obratim malo vise paznje
Quote from: martina on October 03, 2011, 01:46:19 PM
mislim, isto, da s djecom treba pricati i ono svakodnevno, i to ne samo ispitivati sta nas interesuje, ngo slusati sta pricaju onako sami od sebe.... svasta se tu cuje
Upravo ovako, bitna je celokupnost kroz koju procenjujemo njihovo vidjenje sveta, "postenje", kako gledaju na razne vrste muljaze .... sa odredjene distance i mudro.
Mardz, ja mislim da je on zaboravio gde je te pare stavio (sasvim sigurno), mozda je uopste zaboravio da ima dzeparac kod sebe ako je nenaviknut da trosi, ili ih je trazio pa pomislio da je izgubio - i najlakse je bilo da kaze da je potrosio. :girl_cray:
Da je rekao da je izgubio mozda bi se vi ljutili, a ovako je potrosio ono sto mu je bilo namenjeno i cao. :innocent:
Ja bih probala nekom izokola pricom, u fazonu ovog teksta sto je AnaK postavila - ma jesi siguran da si ih potrosio, zamisli sta sam nasla u dzepu pantalona, jupi, nisu izgubljene, imaces vise ove nedelje - ili vec nesto slicno.
Da budes korak ispred i pokusas da provalis cega se to uplasio (grdnje, kazne zbog izgubljenog novca) ili je bilo laganje zarad laganja, ili iz nehata, rasejanosti... :kiss1:
Ne verujem, u stvari tesko mi je da poverujem da tako mali lazu zarad laganja samo.Verovatnije mi zvuci da je zaboravio na novac.
I ja to isto mislim.
Quote from: Margarita on October 03, 2011, 01:51:14 PM
ko zna sta mu se sve vrzma po glavi
cak je i 2-3 veceri trazio da spava sa nama, sto opet ne lici na njega
moracu da obratim malo vise paznje
ma samo opusteno. vazno je da primijetis, obratis paznju.... sitinice su to.... meni se nekad tek nakon nekog vremena sloze kockice. nekad ni oni ne znaju sta je. a nekad uvrte sebi u glavu kojesta iz raznoraznih razloga....
ja ih ucim da ne lazu najvise zato sto ( a ovo vazi i za odrasleljude)
1. laganje je komplikovano. ako hoces da lazes, moras mnogo da pamtis. ja sam par puta kao srednjoskolka masterfully odradila par lazi, al me je to morilo pola zivota. a nisam bogznakako profitirala. poslije me mrzilo da lazem, pa i zaboravim, i tako nekad provalim sestru, ne htijuci, mami, sestra da me udavi... doduse, bilo je nekih tema o kojima smo mama i tata i ja imali don't ask don't tell policy :)
2. ako si u problemu, najlakse je problem rijesiti dok je mali ( ispocetka). dakle, sto prije priznas da ima problem, manje posljedice
3. kad te ljudi par puta uhvate u lazi, poslije ti ne vjeruju. to povjerenje se tesko vrati, i mnogo je veci gubitak od onog sto eventualno dobijes laganjem
svi mi nekad nesto slazemo, i ja zato stvarno ne pokusavam da dam laganju bas neku veliku moralnu tezinu. licno - ne cijenim tzv "istinu" previse. istina ima svoje vrijeme i mjesto, a isto tako i lazi... svi nekad osjecamo da je laz bolja opcija od istine, ili barem precutkivanje...
ja jesdnostavno pokusavam da im pokazem da laganje nema smisla u nekim situacijama u koje onii trenutno dolaze, jer ja, kao roditelj, naprosto takve stvari moram da saznam prije ili kasnije.
al isto tako moram da ih ucim da ne moraju teti na kasi da kazu: ti mora da si mnogo stara, iako to jeste istina ( s nase tacke gledista)
pod 1, 2, i 3 se slazem sa martinom, ali sasvim :)