a sta kada lazu?

[gasha]

Danas, posle nekih kracih neslaganja u prici sa mojoj merkom otkrih da me laze
ne znam da li sam pobesnela ili pala u totalno razocaranje

Dakle, nije mi rekla istinu povodom nekog dogadjaja, nakon cega sam  ja pocela da istrazujem dalje verujuci njoj, izbegavala je dalji razgovor, kao ide joj se u vc, pa mora da radi domaci, nakon cega sam naravno otkila sta je uradila, a rekla je da nije ona, e tada je briznula u plac i priznala.

Mrzim laganje, skrivanje istine, razumem ali mrzim, , pa me ovo bas pogodilo.
Rekla sam joj da sam se naljutila, i da treba uvek istinu da mi kaze bez obzira na sve, jer i ako je grdim ja je volim najvise na svetu.
Osecam sada kakojoj je zao, vise moi se obraca ,mace moje, ali ljuta sam.

do koje mere insistirati na istini i ne lomiti ih, joj , tako brzo rastu

[MissL]

Ja insistiram i mislim da je dobro sto si 'istrazivala'. A normalno je da pokusaju

[AnaK]

Ja laganje stvarno smatram prirodnom fazom, i ujedno jednom od najvažnijih oblasti u kojoj mnogo zavisi kako se postavimo, i  to dosledno.

Mi imamo neka dva osnovna pravila: moram da znam istinu i ne smeš da povređuješ sebe i druge. I za ta dva prekršaja su kazne visoke, i više od kazni za sve ostalo.

Za sada nam to prilično uspeva

Konkretno, blaže prekršaje za koje saznam od njega (a teško bih saznala od drugih, realno) ne kaznim - kažem šta bi u normalnim okolnostima bila kazna za to, ali da ga neću kazniti jer mi je rekao istinu. Ako nešto prećuti, pa saznam, onda ga kaznim duplo od onoga što bih inače. I to i naglasim, uz kratku prigodnu priču zašto i da li bi, i koliko bio kažnjen da mi je rekao istinu.

Trudim se da ne poludim dok mi nešto priznaje (a verujte mi da mi je to ponekad teško  ) i da ne reagujem ishitreno.

Za sada taj pristup deluje.

[gasha]

da, da taj princip je dobar, kada priznas, manja kazna,


nego Kaja do sada nije pravila takve ispade, bila je vrlo pouyzdana, pa jos nisam pripremljena,
Dule je druga prica, sa njim vec postoje razni dogovori.

[AnaK]

Ma super si prošla, gledaj to tako  za vas dve.

[Xe]

SAmo nastavi da je podrzavas i pricaj s njom koliko god mozes. Moja sestra sa cerkom ima takav odnos, ona je bila prva koja je saznala i za decka i sta je bilo u skoli i ko je propusio i zasto.
Najvaznije je da se ne postavis kao policajac, vec kao neko ko ume da saslusa i da shvati ozbiljno svaki njen problem. (a posle da se jedes u sebi, ofkors).
Nemoj da si razocarana, ona sad polako ulazi u pubertet, koji pocinje u devetoj godini, ma koliko mi mislili da krece kasnije. I ponovo ispituje svoje i tvoje granice. 
Bice toga jos, ali nije strasno.

[cici]

I ja se držim toga da sve mora da se kaže i da su kazne blaže ako se prizna.Kad obećam da neću da se naljutim trudim se da ne reagujem burno zbog priznanja.

[Margarita]

Da potpisem cici i AnuK, ko prizna pola prastam. Sve cesce se desi da sami dodju i kazu: mama, nemoj da se ljutis ako ti kazem nesto...

[cici]

Bolje je tako jer onda imamo uvid u to što rade a i stiče se poverenje, obostrano naravno.Kad kažem da se neću ljutiti onda se toga stvarno držim ali naglasim da to što se dogodilo da ne bih volela da bude ponovo ili već nešto slično u zavisnosti od situacije.

[maxic]

Slicno kao vi, kad provalim da ne govori istinu.
Ja sam par puta imala problem, ( oko sitnica, stvarno sitnica, tipa da li je ili nije spavala, nakon sat i vise provedenih u sobi) da utvrdim da li govori ili ne govori istinu. Kaze spavala je, a smije joj se brk, a kad je pritisnem da kaze istinu, onda brizne u plac da je spavala. Takvih par situacija mi je do dana danasnjeg ostalo nejasno, a nisam htjela da previse insistiram da ne napravim gore.
Za krupne stvari obicno kaze, mada i A i M imaju obicaj da pokusaju da svale jedno na drugo, tipa he/she made me do it.

[NenaS]

U potpunosti se slazem sa AnomK, pokusavali su - nije da nisu, uglavnom ovo troje mladjih, princip je isti - ako me slazes i ja to saznam (a uglavnom saznam) - onda je kazna jako stroga, ako priznas sam/sama kazna je blaza ili prodju samo sa grdnjom. Ako sakriju losu ocenu - pa saznam, dobiju kaznu, ako kazu da su dobili losu ocenu izgrdim ih, naravno i moraju da je poprave, ali ne budu kaznjeni...Koliko vidim sve vise shvataju da se vise isplati biti iskren...

[rafa]

I ja ne reagujem eksplozivno kad naglasim da zelim da znam istinu i da se necu ljutiti, da cemo samo razgovarati.
Ali T puno laze.  Nekad je u stanju da mi isprica tri verzije jednog istog dogadjaja u pet minuta, gde ni po izrazu lica, ni po cemu ne mogu da provalim sta je istina.
Na zalost, i ovo joj je jedna genetska crta od mene kao i sve ostalo sto je pokupila (i +, i -), ja sam strasno puno lagala kao dete.  Moja mama je sve to nekako filozofski dozivljavala i govorila da sam ja dete sa jako razvijenom mastom i da su moje lazi bile pre fantaziranja nego lazi i potreba da se bude interesantan pricanjem  uzbudljivih prica. Ja nisam tako siroka kao moja mama, i nekako nisam sigurna da su to teodorini motivi. 

[Finalina]

Gasho, čini mi se da si dobro postupila ( bez obzira na šok ). Pričajte puno, istraži motive u samom događaju pa onda i u razlozima da ti ne kaže istinu. Normalno je da deca pokušaju da lažu, ali sigurna sam da umeju da "cene" kada shvate da ne mogu tako lako da se provuku i da ih uvek držimo na oku.

Princip koji važi kod nas - najgora istina se bolje prihvata od najmanjeg pokušaja laži .
Iskrenost/iistinu kod dece ne kažnjavam nikada, ali i najmanji pokušaj laži satirem nemilosrdno (moja ljutnja i "pritisak" su nesnoni )....... inače mislim da će moja deca biti od onih "bolje da nas je bila nego što nam je pričala"

Sve cesce se desi da sami dodju i kazu: mama, nemoj da se ljutis ako ti kazem nesto...

isto je i kod nas

[Blue]

ima ljudi (pa stoga pretpostavljam i dece), koji po karakteru imaju potrebu da nesto vecito muljaju i plasiraju neke benigne lazi. imam utisak da se od toga ne moze izleciti, to jest, da je to ugradjeno u karakter. ali sve dok je bezazleno, nije kraj sveta.

[rafa]

Ja sam joj dok je bila manja plasirala pricu da mame uvek znaju kada ih deca lazu, tj da uvek znaju istinu. Tako da je bezveze da deca uopste lazu kad majke odmah znaju da oni lazu, tako nekako. 
Ona je dosta dugo u to verovala, i prihvatila kao neki zakon ('pa kako to znaju?" "nema kako, jednostavno znaju, to je pravilo)
Ne znam kada je prestala da veruje.