Moja Mansarda

Kako reaugujete u stresnim situacijama?
Znate ono, lom, ušivanje ili tem. 40?

Ja sam u tim situacijama u nekoj vrsti šoka, adrenalin piči, ali sam na visini zadatka da se odradi sve što treba dok se stanje ne dovede u normalu. E onda nastupa "hlađenje" kad mi postaje loše (tresem se ili plačem ili popijem nešto za smirenje).
I mm je takav.
Dok su njegovi roditelji klasični paničari koji u takvim situacijama samo smetaju.
Ilustracija: Mateja beba od par meseci, debeo i halapljiv zgrcne se svaki put kad sisa. Jednoj takvoj (bezazlenoj) sceni prisustvuje moj svekar i dok ja lagano lupkam dete po leđima on se baca na kolena, hvata za grudi i presamićuje sve kukajući "jao mene majko" - opis je bez ikakvog preterivanja.

I do skoro sam dolazila u situacije da JA roditelj tešim druge što MOJE dete ima visoku temp. ili slomljenu ruku. 

Dok frka traje, neverovatno sam smirena, logicna, operativna - jednom recju savrsena ( bez preterivanja)

Onog casa kad frka prodje, padam. Bukvalno! Rusim se fizicki na pod.   :wall:

Ove   'jao mene majko'  pridjem i osamarim, kad je frka ako je potrebno.
Opis mog delovanja je bez ikakvog preterivanja kad su takvi u pitanju.  :rofl:

slicno kao ti
hladna kao spricer, odradim sve sto je u mojoj moci, vodim kod lekara, savrseno prisebna, kad se sve zavrsi lakne mi, nisam u fazonu da tad pocnem da prebiram po glavi sta se desilo, ali verujem da mi se to negde talozi...samo cekam da ispliva  :crazy:


desilo mi se da ex svekrva pre Aleksine operacije kile zove na pola sata, u panici, rida i place i satro mene smiruje,sa sve klasicnom recenicom: u redu je da se plasis isl  :crazy: a u sustini ja ladna smirujem nju, po principu: nisam uznemirena, bice sve u redu...
Dete takodje ucim da ne panici ni histerise...

Pa isto. Efikasna kad treba, čim to prođe krpa.

Mislim prilično prisebna, htela-ne htela uz ovoliko dece to je imperativ. Pravo "vatreno krštenje" bilo je kad je mm odfikario sebi kažiprst na ruci preciznim, hiruškim, rezom sekirom...sve pre i posle toga, mačiji kašalj...

U frci hladna i usredsredjena na resavanje problema, posle toga mi treba podosta nege.

QQ, Neno  :o

Quote from: Glitter on February 12, 2011, 10:34:47 PM
slicno kao ti
hladna kao spricer, odradim sve sto je u mojoj moci, vodim kod lekara, savrseno prisebna, kad se sve zavrsi lakne mi, nisam u fazonu da tad pocnem da prebiram po glavi sta se desilo, ali verujem da mi se to negde talozi...samo cekam da ispliva  :crazy:

Ovako :diva:

Quote from: NenaS on February 12, 2011, 11:16:59 PM
Mislim prilično prisebna, htela-ne htela uz ovoliko dece to je imperativ. Pravo "vatreno krštenje" bilo je kad je mm odfikario sebi kažiprst na ruci preciznim, hiruškim, rezom sekirom...sve pre i posle toga, mačiji kašalj...

Neno, kraljice!!!  :bighug:

Kad je moj otac ostao  bez kaziprsta (izgubio na poslu) , javio je kuci mirnim glasom sta se desilo, moja keva je pala u nesvest.
Doslovce  :girl_cray:

ja procitala> da li ste parnicar  :rofl: uh, zagazila sam suvise u pprava

Quote from: Unabebili on February 12, 2011, 10:33:45 PM
Dok frka traje, neverovatno sam smirena, logicna, operativna - jednom recju savrsena ( bez preterivanja)

Onog casa kad frka prodje, padam. Bukvalno! Rusim se fizicki na pod.   :wall:

Ove   'jao mene majko'  pridjem i osamarim, kad je frka ako je potrebno.
Opis mog delovanja je bez ikakvog preterivanja kad su takvi u pitanju.  :rofl:

potpis

NenoS  :bighug:  :clap:

Quote from: Unabebili on February 13, 2011, 12:36:15 AM
Neno, kraljice!!!  :bighug:

Kad je moj otac ostao  bez kaziprsta (izgubio na poslu) , javio je kuci mirnim glasom sta se desilo, moja keva je pala u nesvest.
Doslovce  :girl_cray:

Našla sam mu led, pozvala hitnu, spakovali prst na led, otišla s njime do hirurgije, sačekala da ga pogledaju i ispratila za Beograd. Ma ima tome par godina, navikao se, a i leva je ruka u pitanju.

ne znam da sam ikad bila u panici
a ni posle se ne rušim baš na pod što neko reče, ili nisam imala TAKVIH situacija

iskreno, to paničenje uvek doživljavam kao pokušaj da se taj koji paniči stavi u centar pažnje, obično samo izignorišem

moja keva ima običaj da dramatizuje stvari previše, pa u svemu i najglupljem vidi katastrofalan ishod, mislim da ranije nije bila takva, nego od kad se V rodila, pojma nemam šta joj je, umem da se 'brecnem' na nju zbog toga, onda ona kao povređena posle ::)

Upravo kako ste opisale: dok je frka, funkcionisem kao precizni mehanizam. Krah dolazi kasnije, ili ne dodje, nego ostane da vreba u zasedi  :crazy: .

Neno, svaka cast na pribranosti  :good:.

U stvari, panicim kad dozvolim d a mi kroz glavu prodju svi moguci grozomorni scenariji, ali to je kad lagano besposlena pustim mastu da radi, ne u kriticnim momentima  :nokti2:.

Najgora situacija: one gadne 2006 u Francuskoj, ne ponovilo se nikad nista slicno  :girl_cray: .

EDIT: Panicare se trudim da uklonim u datim kriticnim momentima, da ne prave haos.

Nisam paničar ni dok traje, ni kad prodje. Možda se stvarno bilježi sve to negdje, ali za sad nemam svijest o tome.
Jednostavno, kad frka prodje meni lakne. Iako sam i dok je trajala frka bila prisebna.

e pa ja jesam panicar
ali ja ne vristim, ne blokiram se , nego samo padnem psihicki, radim sta mi se kaze ali nemam inicijativu.
panicim i unapred, ako neko dobije temperatutu od dece, sto je normalno, ja ceo dan povracam, cutim, i trudim se da ne remetim situaciju u kuci svojim osecanjem.
Panika me hvata u liftu, i u autobusu ako ne vidim prozor,
u lift ne ulazim, a u busu u takvoj situaciji izlazim, izlazim i kad izgleda da ce biti guzva u autobusu

Quote from: Glitter on February 12, 2011, 10:34:47 PM
slicno kao ti
hladna kao spricer, odradim sve sto je u mojoj moci, vodim kod lekara, savrseno prisebna, kad se sve zavrsi lakne mi, nisam u fazonu da tad pocnem da prebiram po glavi sta se desilo, ali verujem da mi se to negde talozi...samo cekam da ispliva  :crazy:

Ovako nekako.

Quote from: gasha on February 13, 2011, 10:01:50 AM
a u busu u takvoj situaciji izlazim, izlazim i kad izgleda da ce biti guzva u autobusu

Ovako i moja drugarica, isla je taksijem ili peske na posao. Onda je krenula kod psihijatra, trajalo je dok nije nasla nekog ko joj odgovara, i uz homeopatu i lekic sad je drugi covek, vozi se busom, moze da potpisuje papire (imala je taj problem), nista je ne sputava i ogranicava  :innocent:

Sto rece jana, mozda nisam imala takvih situacija. Jedna od gorih je bila kad je Jova imao fras kad je imao 15 meseci i prvu temp. u zivotu. Uzela sam ga, zvala komsiju, koji je taman stigao s posla i seo da ruca i rekla vozi me u bolnicu. Inace mi je jako tesko da trazim pomoc od bilo koga, tad me bilo bas briga. Bila sam super dok nije dosao mm da nas vidi u bolnici, kako sam ga videla pocela sam da placem. Nisam imala pojma sta su febrilne konvulzije i mislila sam da ce se dogoditi najgore.
Drugo-porodjaj sa Minom. Tad sam isto bila kul i nekako sam osecala da ce sve biti ok, mada je bilo razloga za paniku.
Trece, kad je Mina pala sa fotelje i rascopala glavu i povracala-vozila je u urgentni i pridrzavala jednom rukom.
To su onako upecatljivi dogadjaji, ostalo ne brojim.
Kad prodje bole me noge, onako kao upala misica.

Ja sam zapaljiva iskljucivo na sitnice, zbog neke gluposti padam u trans, dok se kod vecih stvari odlicno drzim i trudim da odradim sve sto treba. Satima posle samo mi koljena podrhrtavaju. Inace  cesto imamo takv ituacije, mm radi takav posao, da redovno posjecuje hirurga. A inace svi oko mene su panicari, tako da u nekim situacijama vezanim za djecu, ako ja nijesam prisebna, ne znam sta bi radili.  ;)

Quote from: Xe on February 13, 2011, 02:03:38 PM
Ovako i moja drugarica, isla je taksijem ili peske na posao. Onda je krenula kod psihijatra, trajalo je dok nije nasla nekog ko joj odgovara, i uz homeopatu i lekic sad je drugi covek, vozi se busom, moze da potpisuje papire (imala je taj problem), nista je ne sputava i ogranicava  :innocent:

i ja idem na posao peske, tako je slucajno ispalo da mogu,
inace vozim se autobusom, i javnim prevozom, uglavnom nije guzva i kad jeste cekam, jer nigde ne zurim
ali ako pocene da me ometa idem kod dr obavezno,

Potpis za unu

Quote from: gasha on February 13, 2011, 05:42:02 PM
i ja idem na posao peske, tako je slucajno ispalo da mogu,
inace vozim se autobusom, i javnim prevozom, uglavnom nije guzva i kad jeste cekam, jer nigde ne zurim
ali ako pocene da me ometa idem kod dr obavezno,

Ona je zbog drugih stvari isla kod psihijatra, ovo sto sam napisala bioje samo jedan od simptoma anksiozne depresije koju ona ima. Tako da, ne sekiraj se mnogo i prati, ako pocne da ti smeta, olaksaj sebi, ako ne... pa, svi mi imamo svoja mala ogranicenja.  :bighug:

Generalno ne paničim. Bitno je i da li mogu na nekog da se oslonim ili ne, pa sam nekad čvršća, a nekad padnem.
Shvatila sam da sam celu Kostinu operaciju, gde ja sedim u pripremi i čekam da mi dovedu dete, provela tako što sam tešila nepoznatu ženu od recimo 45, 50 godina, koja se plašila operacije (operisao je isti doktor kao i Kostu, dakle nakon njega su nju odvezli u salu).

Sa druge strane, letos sam imala situaciju da mi je otac doživeo moždani udar i minut nakon što su mi javili da su ga smestili u bolnicu, me zovu iz vrtića i kažu da treba da dodjem po dete jer ga je udario neki deo koji se odbio od kosilice  :o (gledali sa terase, uplela se neka grana, odbila se i udarila ga u grudi). Kako sam spustila slušalicu počela sam da se tresem i plačem, imala sam samo snage da objasnim mm-u da treba da ode po Kostu, ali da nije mnogo strašno.
Da mm nije bio kući verovatno bih strpala Todora u kola i otišla sama po Kostu, a plakala i tresla se posle

 :bighug:

Uh, Mirka  :bighug: :kiss1:

Nisam panicar. Dok traje frka prisebna sam, kad prodje samo mi malo brze lupa srce, ali nema potrebe za nekim smirivanjem...
Bilo je i nekih situacija u kojima bi drugi panicili, ali meni bilo smijesno :D
Npr. kad je Balsa zaglavio glavu izmedju sipki na ogradi balkona - podsjetilo me na situaciju kad je moj brat zaglavio glavu u ogradi mosta (bili smo mali, setali sa roditeljima i pogledali kako je presusila Ribnica). Balsa je plakao, a ja sam ga sa osmjehom nazvala ujkovim djetetom i polako mu pomogla da vrati glavu. Nije mi bila frka, jer sam znala da ako glava prodje tamo, mora proci i nazad, samo sto usi smetaju... A plakala sam kad je brat zaglavio  :girl_haha:

mislim da nisam panicar, sudeci po po onome cega se secam ( od mladjeg brata pa do ove moje dece) ... kada prodje frka bude mi malo lose, ali sve to sto motam po glavi ne delim previse sa okolinom, posebno ako su panicari :D

nisam panicar ali imam reakciju nakon sto sve prodje
moja reakcija je povracanje, uzasan osecaj zaista
kad je tesa razbila glavu (rasekla se po sred cela kad je pala u stanu, tata i ja sedeli i rucali, ona zavrsila i igrala se) gleda nas dete a krv siklja an sve strane
nismo je ni vodili kod doktora, ocistili ranu, dezinfikovali i pratili je
sve proslo ok
kad je ona uvece zaspala ja pocela da povracam i zavrsila sledeci dan

generalno na jak stres tako reagujem

Više nisam paničar otkako je moj tata posekao prste, i dotrčao u kuću, gde sam bila sama, i morala da uvežem ruku, pozovem komšiju da ga odveze u hitnu, a onda
Otada vrlo efikasno reagujem u teškim situacijama, a kada sve prođe, samo se osećam kao izduvani balon.

U teškim situacijama sam jaka kao stena, ali me posle slomi...

Ja sam srecna sto nisam povukla na kevu.

Ona je bila merna jedinica za paniku.

Jedne godine kad sam umesto u 23h dosla u 03h kuci (ja sam bila od onih koja je imala limite  :rofl: i koja ih je postovala, manje vise) , ona je vec pozvala:
- sve bolnice u gradu
- miliciju
- i mrtvacnicu ( tu joj se valjda niko nije javio  :hm:)

I kad sam se na kraju pojavila, cale je drzao i zaustavljao, posto je krenula ka meni iskezena:
- Stani, bre, ubices je, prerano smo pozvali bolnicu  :lol:

Una, i ja za ovakve stvari panicim, pogotovu kad su deca malo porasla i nisu 24 sata pod mojim nadzorom. Ako mi se ne jave na mob. u stanju sam momentalno da pocnem da zamisljam najgore moguce scenarije. Al to nam je valjda u opisu posla.

U momentu kad se nesto desava ja sam pribrana i delam.
Ali sto mrzim kad mi se ne javljaju  :shout: (za sad mm i otac ) . Umireeem . Samo mi ne trba davati mnogo vremena  :wall:
Stvarno se ponekad divim sebi kako uspem sve da izreziram  :hm:
Kad sam bila mala -ode moj otac u Nis da prodaje auto, tad nisu bile auto pijace svuda, i ja taj dan preplacem. Zamisljam- otisao je , prodace kola a nema kako da se vrati  :crycry:. Da dsam bar nekom htela da ispricam pa da mi pomogne, a ja sedim pored prozora ...placem krisom....
Ode majka na sastanak u Sokobanju , ako ne dodje do nekog vremena kad sam ja zacrtala , ne znam kako zivim - kao riba se borim za vazduh.
Onda sam porasla i sacekivala sestru iz grada a ona nesrecnica poslednja iz zgrade se vrati kuci  :wall:, koliko ona kljuc u bravu-toliko ja glavu na jastuk.
Scenu sa mm sam imala u subotu, jer je on covek potpuno neopterecen telefonom, stavi ga u gepek, baterija mu prazna danima, a najcesce ga i ne nosi.
Otac mi svako malo pravi scene  :lol: , a jos malo pa ce i deca  :shout: :nokti2:

ja nisam panicar, ne blokiram se, ne histerisem izuzev da nekog nateram na delovanje, ali nisam sigurna ni da bih u stani-pani situaciji odregovala najbolje moguce - verovatno ne bih.

jao dedo :bighug: stvarno preterujes, pa pusti ljude de zive ... sta ce biti kada deca poodrastu, pa ciknućeš sa takvim nerviranjem

Dedo, nemoj to da radiš sebi  :bighug:
ja sam 10 godina živela sa ekstremnim paničarima najšireg spektra

 :rofl: (to je histerican smeh)
Mislis da ja ne znam da sam nemoguca  :crycry:
A najgore stvari su se desavale uvek kad sam bila opustena

Kad deca odu na igranje kod drugarice, ja u neko doba zovem komsiju da proverim a on mi odgovara :"Stanje redovno, pola kuce gori , oruzane bande u drugoj "
Bas je bezobrazan  :-\

 :lol:
pa provalio te covek  :rofl1:

Nisam, ladna kao boza i smirena. Valjda sto nisam fatalista i nemam uvek najgore scenarije u glavi.
Iliti 'working great under pressure".  :lol:

Iz ovoga izuzimam situacije koje su povezane sa fobijama - visina, avion, gubitak kontrole i sl, tu mi panicara nema ravnog.  :-[

Ice cold. (dok mi se zeludac prevrce ). Uopste nisam panicar. Poslednja situacije koje se secam... Prosle godine.. Filip je razvalio bravu na vratima od nase spavace sobe.. pa je to nesto bilo sklepano. Ja spremam rucak u kuhinji, on nesto pocinje da divlja, ja pocinjem da se ljutim, on odlazi u tu sobu, i zalupi vrata, ja za njim (mislim se, meni ces ti da lupas vratima  :lol: ). Ulazim, i kako sam i ja sama jace zatvorila vrata, ispadne kvaka sa druge strane. Ne bi bio problem da ova sa unutranje ne ide na klip koji je na toj spoljasnoj. Dakle..rucak na sporetu, mi zarobljeni u sobi. Ja vec vidim kako se stan zapalio i kako cemo polako da skoncamo tu ..boze me sacuvaj. On pocinje da place, i da histerise, mene pocinje da hvata panika jer u spavacoj sobi nemam apsolutno nikakav alat!!  Kazem mu' tise bre, razmisljam" a sebi govorim " misli milice, misli jebo te!!  :lol: "

I otvorila sam vrata. uz pomoc malih makazica... u roku od pet minuta. Prvo sam pogledala po sobi sta bi moglo da mi posluzi...i eto. Ponosna sam na sebe  :rofl:

Bravo, Čoko  :clap: :clap: :clap:

Makazice :nesvest:
Ja bih vristala eventualno izgorela  :lol:

Naravoucenije - u svaku sobu smjestiti neku prvu pomoc ;D

ja se ne sjecam bas da sam nesto imala neku strasnu situaciju da budem u panici. mislim, bili smo mi u hitnoj vise puta, ove zime triput za martina, pa i meca je imao zeznutu situaciju ljetos na triatlonu, gdje ga je hitna odvezla u bolnicu, pa on mene zvao da mu  idem po biciklo i auto... ali tad je najstrasnije bilo proslo, ziv covjek, oko cega da panicim. sutra, kad je izasao iz bolnice i kad mi je ispricao sta je bilo, skontala sam da je bilo gutavo, ali proslo vec. cak ni on nije kontao sta mu je, al je bio dovoljno pametan da ode do ovih iz prve pomoci da im kaze: ej, meni se cini da mi srce malo prebrzo kuca

ovo sto smo ove godine triput za martina isli u hitnu - ne mislim da je bilo mjesta panici, pao udario se, ziva glava, treba da se vidi sta je bilo tacno.

prijasnji odlasci u hitnu su mahom bili: razbijena glava, zaguravanje kojecega u usi... mislim - nema mjesta panici. jedino mi je islo na zivce sto sam stalno morala da smirujem svekrvu sto je moje dijete razbilo glavu ( a ja ga dovedem do kuce pjeske iz parka, a on zavija ko pivara, ko da mu crijeva ispadaju)

e sad, u ratu me je bilo jako strah. nije bila panika da ne znam kuda udaram, ali me je bilo jako strah. najmanje me je bilo strah kad se desni nesto od cega sam relno mogla da nastradam. nekako skontas - uh, prodje ovo... i lakse ti


zimus smo isto bili u nevelikoj saobracajnoj nesreci - ne sjecam se da smo panicili, cak ni djeca. martin malo, jer se bas na njega sasulo staklo od prozora... ali smirili smo ga. ja sam, doduse vrisnula, jer sam sekund prije udarca vidjela da ce tip da nas udari. ali to je neka nedobrovoljna reakcija

elem, nisam sigurna da sam bas bila u nekoj situaciji gdje treba da se panici, tj gdje sam bespomocna u tom trenutku da rijesim problem. nisam sigurna kako bih reagovala
jednom kad su luka i martin bili mozda godinu i po stari, meca je bio na putu. martin je bio dobio visoku temperaturu. ja inace nisam pristalica vozanja u hitnu po noci, jer iz svih primjera koje sam vidjela mi se cini da je u pitanju panika i maltretiranje djeteta, kojemu je ipak najbolje u njegovom kravetu. medjutim, martin je bio poceo da se stresa, i ja sam skoro htjela da zovem hitnu, i pocela sam da razmisljam sta sa ovo dvoje da radim... i u tom njemu spadne temperatura. poslije mi je stric, koji je pedijatar, rekao da je to stresanje u stvari znak da mu je spala temperatura ( a ja sam se bila prepala da je fras). onda sam ga legla sa mnom u krevet i cijelu noc gledala u njega, ali mislim da je ti bilo sasvim razumno ponasanje nakon sto se tako prepadnes. nista mu nije bilo, ujutro je bio kao nov. a ja isla na posao

Quote from: Beatrix Kiddo on April 04, 2011, 02:36:24 PM
Naravoucenije - u svaku sobu smjestiti neku prvu pomoc ;D

Pa ..imam u spavacoj tu neku kutijicu sa makazicama, nekim kremicama i tako..  Bitno je da nadjes nesto sto moze da se iskoristi.. Posrecilo mi se.. hvala svevisnjem  :D

Panika dolazi iz straha, ali cak i ljudi koji nisu panicari imaju strah. Verovatno je stvar hendlovanja istog.. Ja samo znam da meni ovo odgovara... Ali, cenim da ta pribranost u stresnim situacijama, uzme svoj danak vec negde..na nekoj krivini..

Choko, identicna stvar nam se dogodila za vreme bombardovanja  :lol:
Negde sam pisala tu dogodovstinu, samo sto nisam bila zatvorena sa detetom,nego sa muzem ( citaj- gora opcija  :rofl:) i nista nije bilo na sporetu  i isto otvorila vrata sa makazama, ali ne malim, nego velikim, gurnula jedan krak makaza.  :lol: :lol:

Muz je imao pametan predlog da otvorimo vrata pletacom iglom  :hm:

hahahahaha..pametnjakovici...ali dobro, pazi, da nisi imala makaze, ko zna..mozda bi igla posluzila..mozda bi noga posluzila..  :crazy:

S iglom - tesko, nogom - izvesno  :lol:

jbte, kako se moj ex tad upanicio, imala sam poriv da mu zveknem samarcinu  :shout:

Da...to su oni momenti kad ih pogledas i pomislis "jbt za koga sam se ja udala...  :fool:

vec sam bila u fazi da pomislim:
od ovog cu se sigurno razvesti  :rofl:

(https://www.mojamansarda.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi701.photobucket.com%2Falbums%2Fww13%2FSpalata%2Fimage001.jpg&hash=2a28dbd6a17b846ce43c6211ad5eed36b1434d09)

ahahahahhahahahahahahaha, kako je dobraaaaaaaaaaa  :lol:

maznula sam ti je i stavila na fb ..isuvise mi se dopada  :rofl:

Sad ću ja da je šerujem  :rofl: