Moja Mansarda

Ajde da kazem da malo trpim pritisak "sa strane". Naime, vec sam pisala da Filip na svaku nepravdu, ili bolje reci , kad nije onako kako je on zamislio, reaguje placem. Ja sam to prihvatila kao jednu od vise mogucih reakcija detea, i iako mi je tesko da se borim sa tim, stalno mu pricam, pricam i samo pricam. (za sad vajde nema). Moja baba je prisustvovala jednoj "sceni" pa mi je rekla da ga vodim kod psihologa. Ja sam to naravno izignorisala, jer ko sljivi babu od 82 godine  :lol:
Medjutim, kad mi ga je tata pre neki dan doveo, rekao mi je isto , i u fazonu " ipak on ima 5 godina i ne treba tako da reaguje. Odvedi ga pa vidi hoce li ti reci da je to ok ili ne"
Nemam pojma sta da radim.

Najiskrenije, mislim da Fićko provodi premalo vremena u društvu vršnjaka bez tvog prisustva. Ja ne mislim da je to 'poremećaj' i ne mislim da je to razlog da se posećuje psiholog. Ipak, ako ćeš se ti bolje osećati - zašto da ne.

Quote from: AnaK on August 27, 2009, 10:46:56 PM
Najiskrenije, mislim da Fićko provodi premalo vremena u društvu vršnjaka bez tvog prisustva. Ja ne mislim da je to 'poremećaj' i ne mislim da je to razlog da se posećuje psiholog. Ipak, ako ćeš se ti bolje osećati - zašto da ne.

Moguce. Istina da je vise van vrtica nego u njemu. Do sad mi vaspitacice nisu rekle da je imao takve akcije, ne znam da li se u vrticu ponasa drugacije. Da li mislis da place za svaku sitnicu jer ima zastitu? Nije on takav samo u drustvu, on je takav i sa mnom. Dovoljno je da povisim ton i on ce da brizne u plac. (osim ako nije raspolozen za svadju :hm: ).
Da li cu se osecati bolje ako ga odvedem? Ne. Osecacu se gore.

mislim da dete koje preemotivno reaguje nije za psihologa...ali bih  definitivno procackala po familiji, ko  je kakav bio...onako reda radi  ;)
i ako ti pomislis da ne umes vise da se nosis sa tim ili budes dobijala preceste primedbe iz vrtica ona te nisat ne kosta da odes sa njim kod nekog

Pih pa i ja placem za svaku sitnicu a imam 30  godina. Ja placem i kad sam besna to je jednostavno tako. Mozda on tako reaguje i to je to.

Quote from: Glitter on August 27, 2009, 10:49:48 PM
mislim da dete koje preemotivno reaguje nije za psihologa...ali bih  definitivno procackala po familiji, ko  je kakav bio...onako reda radi  ;)
i ako ti pomislis da ne umes vise da se nosis sa tim ili budes dobijala preceste primedbe iz vrtica ona te nisat ne kosta da odes sa njim kod nekog

Pa znas da je za to prckanje po familiji malo teze :) Mislim, on jeste emotivac, nevezano za ovo. Takav je. Iz vrtica nisam imala primedbe. Ja nisam emotivac pa ne znam kako da se nosim sa tim( nekad reagujem dosta..ostro, da se tako izrazim). Mislim da je to jos gore, da stvara jos goru situaciju, samo ne uspevam da se kontrolisem. Pre mislim da meni treba psihic koji ce da mi objasni kako se sa detetom postupa u takvim situacijama.
Iz vrtica nisam nikad dobila primedbu, a kamoli jos ceste.

Mislim da je on emotivan, i da ne ume da kanališe osećanja. A da je kolektiv mila majka za 'očeličavanja'. I Janko plače kod kuće. Imali smo par situacija da mi je plakao od trenutka kad smo ušli u kola ispred vrtića, ili zamakli za ugao, ali u vrtiću i pred drugarima - ne. Tačno ga vidim da mu brada podrhtava ali ni najave reke suza. U suštini, kod Janka se to smanjilo. A podrugivanje kojem ih izlože vršnjaci taj proces ubrzava.

Probaj da ne reaguješ burno. Ako misliš da ima razloga za suze - teši ga. Ako misliš da preteruje - ignoriši. Ja obično Janku kažem da nemam ništa protiv da plače, ali da ja smatram da nema razloga i da mi stvarno smeta to da slušam. Te da ode u sobu i tamo plače koliko želi, pa kad završi da dođe. Sve češće prestane odmah.

I njemu su poceli da se rugaju u parku. I meni je bas tesko to da gledam. Recimo danas je usao u igru sa drugovima, i posle minut se izdvojio i poceo da place. Posto niko (pa ni ja) nije reagovao, vratio se. Ali, nakon 5 minuta, opet isto. I onda je dosao do mene i kuka. :hm: A zasto? Evo da me ubijes ako se secam kolika je glupost bila. Valjda neko nije hteo da uradi nesto sto je on smislio. ne znam. Pitala sam ga da li hoce kuci? Nece. Okej. Odemo na posebnu klupu, i ja tamo popricam sa njim. Kazem mu da, ako mu se neka igra ne dopada, ili ako mu se ne svidja sto ga drugi zezaju, onda neka se poigra sam (igracke nosi). I ok, poslusao me je. I otisao je sam da se igra, to ume, stvarno, medjutim, cim su ostali videli igracke,-eto ih.  :hm: Do kraja je bilo dobro, tj nije se vise zaplakao, ali se nije ni igrao sa njima, nego sa jednom devojcicom koja ima cini mi se 9 godina.

koliko vec dugo traje takvo njegovo ponasanje?
da li si i ti to sama primetila kao razliku u odnosu na vršnjake ili ?
slazem se sa AnomK vezano za vrtić ipak njemu trebaju njegovi vršnjaci a ne babe i dede.
a ako mene pitaš ja bih pošla sa njim gde već treba,nisam sigurna da je to psihijatar i tražila napismeno njihivo mišljenje i OKAČILA GA NA VRATA :D

E DA I PUSTILA BIH GA MALO DUŽE U VATRU :pleasantry: NEKA SAM SHVATI ŠTA TREBA DA URADI,A NE DA MU TI KAŽEŠ POŠTO PREDPOSTAVLJAM DA SI MU VEĆ MILION PUTA ISTU PRIČU PRIČALA(mrzi me da ponovo pišem malim slovima :-[)

Verujem da je emotivan i da sa tim ne ume da se nosi.U vrtiću se sigurno kontoriliše maksimalno, možda mu je neprijatno od vaspitačice i drugara.
Ovaj moj nekad plače po ceo dan, za svaku sitnicu.Nekad se baš kontoriliše, vidim da mu brada podrhtavava ali briše oči da mu slučajno ne kapne koja suza.Ako smo u društvu i to se dogodi dodje kod mene dok se ne smiri, obriše suze, uzdahne jako i vrati se.A nekad je dovoljno samo da prokomentarišem da je trebalo da nešto uradi da on ode u sobu i plače.

Quote from: chokoladica on August 27, 2009, 10:56:20 PM
Pa znas da je za to prckanje po familiji malo teze :)

da da kapiram...i 4 godine kasnije ne zna se da li je mm jeo sam ili su ga jurili sa kasikom po dvoristu...odgovor zavisi od toga ko ga prica pricu  :lol:

Quote from: nelly on August 27, 2009, 11:06:40 PM
koliko vec dugo traje takvo njegovo ponasanje?
da li si i ti to sama primetila kao razliku u odnosu na vršnjake ili ?
slazem se sa AnomK vezano za vrtić ipak njemu trebaju njegovi vršnjaci a ne babe i dede.
a ako mene pitaš ja bih pošla sa njim gde već treba,nisam sigurna da je to psihijatar i tražila napismeno njihivo mišljenje i OKAČILA GA NA VRATA :D

Da, mogu da kazem da on jedini place u odnosu na ostale u parku. U tom smislu postoji razlika. Meni to nije nista novo, jer je on oduvek takav, nego se to valjda lakse tolerisalo dok je bio mladji. Jel?  Mogu da vidim sa pedijatrom, ali ne znam ni gde treba da idemo... Prosto nisam pametna da li da to ponasanje pripisem onom "takav je, i proci ce" ili da mislim da je to "nesto" sto treba da se resava. Ja sa njim dosta pricam, ali umem da budem i stroga. Sad sam pocela da mislim da sam mozda previse stroga, (mada mi ne deluje tako) i da ti neki moji zahtevi doprinose takvoj reakciji.Tesko mi je da iskristalisem da li su mi zahtevi u skladu sa uzrastom ? Ja naravno mislim da jesu, inace ih ne bih postavljala, ali je pitanje koliko sam uopste objektivna.

Mislim da mu samo ne bih rekla da ako ga neko zeza ode da se igra sam, nego da pokusa ili  da uzvrati ili da ne obraca paznju. Mozda ovako zvuci glupo, ali ja veruj mi, ne znam da li sam ga ikada odvela u park a da ga neko u nekom trenutku nije zezao, to je prvo pogadjalo i njega i mene, a onda smo od price da ga neko zeza zato sto ne ume nista lepse da kaze, preko price 'ti znas da to nije tako, ne obracaj paznju' dosli do uzvracanja (jbg najgora varijanta sto se mene tice, ali za njega pravo 'otkrovenje'

Juce mi jedna dobra drugarica prica situaciju sa sinom (4 god) , jako fino dete, mirno, nikad nisam videla da pravi sranja, niti da je ne slusa. Uglavnom, prica mi kako je dobio batine, jer ne znam sta je nije odmah poslusao,itd. Onda sam konstatovala da su meni granice pomerene kada ja F u pitanju, jer ako bih ga kaznjavala ili "tukla" za takvu stvar, morala bih to da radim bar 3 puta dnevno, svaki dan :lol: Mene tangira sto nece da poslusa iz prve, ali pruzam drugu i trecu sansu, i ne kaznjavam za takvu stvar niti sprovodim bilo kakvu sankciju. Roditelji su mi inace skrenuli paznju i na to (da to ne radim dobro)  :hm:

Quote from: chokoladica on August 27, 2009, 11:12:00 PM
Da, mogu da kazem da on jedini place u odnosu na ostale u parku. U tom smislu postoji razlika. Meni to nije nista novo, jer je on oduvek takav, nego se to valjda lakse tolerisalo dok je bio mladji. Jel?  Mogu da vidim sa pedijatrom, ali ne znam ni gde treba da idemo... Prosto nisam pametna da li da to ponasanje pripisem onom "takav je, i proci ce" ili da mislim da je to "nesto" sto treba da se resava. Ja sa njim dosta pricam, ali umem da budem i stroga. Sad sam pocela da mislim da sam mozda previse stroga, (mada mi ne deluje tako) i da ti neki moji zahtevi doprinose takvoj reakciji.Tesko mi je da iskristalisem da li su mi zahtevi u skladu sa uzrastom ? Ja naravno mislim da jesu, inace ih ne bih postavljala, ali je pitanje koliko sam uopste objektivna.

E ovo sam sad htela da ti napišem,znači i ja imam Stašu koja plače za svaku sitnicu,u stvari plakala je malo se već kontroliše što ne znači da joj je manje teže i upravo sam ja o ovome što si ti napisala razmišljala DA LI SAM PREVIŠE STROGA PREMA NJOJ?
mislim da jesam i da to makar 30 posto doprinosi njenoj nesigurnosti u sebe

Da si objektivna, ne bi bila mama  :kiss1:
Zahtevi zavise od uzrasta i samog deteta. Neke uzrastne okvire uglavnom daje literatura namenjena nama bez majčinskog instikta   ;D ali ako se već preispituješ potraži neku knjigu sa tom tematikom. Pri DZ postoji nešto što se zove Razvojno savetovalište, pretpostavljam da je to pravo mesto za dileme razne.

Quote from: MissL on August 27, 2009, 11:13:04 PM
Mislim da mu samo ne bih rekla da ako ga neko zeza ode da se igra sam, nego da pokusa ili  da uzvrati ili da ne obraca paznju. Mozda ovako zvuci glupo, ali ja veruj mi, ne znam da li sam ga ikada odvela u park a da ga neko u nekom trenutku nije zezao, to je prvo pogadjalo i njega i mene, a onda smo od price da ga neko zeza zato sto ne ume nista lepse da kaze, preko price 'ti znas da to nije tako, ne obracaj paznju' dosli do uzvracanja (jbg najgora varijanta sto se mene tice, ali za njega pravo 'otkrovenje'

Nisam mu rekla bukvalno da ako ga zezaju da ide da se igra sam, nego ajde da se citiram " da li ti volis da se igras sa nekim ko te zeza?"
"ne"
"Da li mozes da se igras sam?"
"Da".
"Pa onda ih lepo ignorisi, ako vec sam mozes lepo da se igras"
Filip hoce da uzvrati, ali fizickom silom. Na zezanje uzvraca fizickom silom, a to bih da izbegnem.

mislim da smo missL i ja mislile na isto,pusti ga da sam reši da li želi se odvoji ili da ostane,makar u takvoj situaciji koju si opisala...

Hvala vam  :) Videcu da od sutra malo promenim pristup (tj pokusacu) , a i ne bih da zbog moje licnosti ovakve kakva je (znam da sam pomalo naopaka za jednu kevu :lol: ) on izraste u nesigurnog coveka. Ja njega hvalim dosta, i mi se puno puta u toku dana i poljubimo i znate vec..sve sto mame rade  :lol:, ali bojim se da kad sam stroga onda je to  deset puta vece od onog kad nisam. Imam utisak da to ostavlja veci ...utisak na njega, nego podrska i neznost koju dobija od mene.

I ja bih stavljala akcenat 'ako ne voliš da te zezaju, nemoj da plačeš pa te neće zezati'.

Quote from: nelly on August 27, 2009, 11:20:27 PM
mislim da smo missL i ja mislile na isto,pusti ga da sam reši da li želi se odvoji ili da ostane,makar u takvoj situaciji koju si opisala...

Ne mogu da ga pustim da gadja stapom nekog ko ga zeza. Zar ne mislis? Nemam nista protiv da na udarac odgovori udarcem, ali verbalni okrsaj mora da bude to-verbalni okrsaj. Nekako mora da nauci i to.

Quote from: AnaK on August 27, 2009, 11:21:41 PM
I ja bih stavljala akcenat 'ako ne voliš da te zezaju, nemoj da plačeš pa te neće zezati'.

Jesam. Nego, izgleda da cu morati to da ponovim jedno 1675 puta  :lol:

Quote from: chokoladica on August 27, 2009, 11:20:55 PM
Hvala vam  :) Videcu da od sutra malo promenim pristup (tj pokusacu) , a i ne bih da zbog moje licnosti ovakve kakva je (znam da sam pomalo naopaka za jednu kevu :lol: ) on izraste u nesigurnog coveka. Ja njega hvalim dosta, i mi se puno puta u toku dana i poljubimo i znate vec..sve sto mame rade  :lol:, ali bojim se da kad sam stroga onda je to  deset puta vece od onog kad nisam. Imam utisak da to ostavlja veci ...utisak na njega, nego podrska i neznost koju dobija od mene.

e sad si ti meni lepo sročila ono što mene muči :kiss1:

 :) Mislim da mozda puno nas i ima takve dileme.

Quote from: chokoladica on August 27, 2009, 11:22:17 PM
Ne mogu da ga pustim da gadja stapom nekog ko ga zeza. Zar ne mislis? Nemam nista protiv da na udarac odgovori udarcem, ali verbalni okrsaj mora da bude to-verbalni okrsaj. Nekako mora da nauci i to.

naravno da ne možeš nisam na to mislila da ga pustiš,nego da ga pustiš da sam odluči hoće li se vratiti da se igra sa njima ili će se sam igrati :innocent:

Place u tvom prisustvu jer mu pruzas utehu. Kad se jos malo navikne na kolektiv, gde se od decaka trazi da ne placu, prestace. nace, ponasa se sasvim normalno za svoj uzrast  :good:
Pustaj ga malo vise sa drustvom, stani malo dalje, dovoljno blizu da reagujes, dovoljno daleko da te ne uvuce u eventualnu svadju.
Meni je ponekad zao muskaraca jer su vaspitani da ne placu, stvarno ne znam kako nekad ne puknu :(
Ako ti treba savet, mozda je bolje da ga potrazis kod pedagoga?

Quote from: nelly on August 27, 2009, 11:25:00 PM
naravno da ne možeš nisam na to mislila da ga pustiš,nego da ga pustiš da sam odluči hoće li se vratiti da se igra sa njima ili će se sam igrati :innocent:

I onda jovo na novo  :lol: On je tip koji voli drustvo, veruj mi. On voli kad su mu drugari u parku (na stranu sto ja te njegove drugare niti roditelje, babe i dede istih uopste ne volim). I meni je ok da se on igra sa njima, jer fakticki odrastaju zajedno. Medjutim, pokusavam da mu pokazem da je ponekad bolje izbegavati onog ko ti ne prija, a ne da samo zato sto je samo "taj i taj " u parku, igranje sa njim pod moranje. ne znam da li sam objasnila dobro. Ne treba da place zbog svega, ali bih volela da ume da se okrene i ode jer uvek postoji i druga opcija :)

Quote from: chokoladica on August 27, 2009, 11:22:17 PM
Ne mogu da ga pustim da gadja stapom nekog ko ga zeza. Zar ne mislis? Nemam nista protiv da na udarac odgovori udarcem, ali verbalni okrsaj mora da bude to-verbalni okrsaj. Nekako mora da nauci i to.

Pa vežbajte - daj mu prilike da tebi kaže šta bi mogao da kaže nekome ko ga zeza. Ako Pera njemu kaže 'Ti si beba' onda Filip njemu kaže to&to. Dečacima je često neophodno vežbanje verbalnih duela.

Hvala, hvala na predlozima. Pokusacu  .

Quote from: chokoladica on August 27, 2009, 11:17:47 PM
Nisam mu rekla bukvalno da ako ga zezaju da ide da se igra sam, nego ajde da se citiram " da li ti volis da se igras sa nekim ko te zeza?"
"ne"
"Da li mozes da se igras sam?"
"Da".
"Pa onda ih lepo ignorisi, ako vec sam mozes lepo da se igras"
Filip hoce da uzvrati, ali fizickom silom. Na zezanje uzvraca fizickom silom, a to bih da izbegnem.

kod mene i moje sestre je izgledalo ovako
placem/o i dolazim/o kuci, majka zatvara kapiju i mi/ja nastavljamo da se igramo u dvoristu...njene reci: ` ako ne umes/te sa decom igracete se same`

Od mene savjete bolje da ne dobijas :crazy: definitivno sam previse popustiljiva i cesto sam ja ta koju treba izlupati po dupetu  :girl_cray:

Filip je definitivno jako emotivan  :love32: i jos je mali da bi naucio kako to da kontrolise ...bar donekle...

nisam za psihologa...bar ne jos neko vrijeme...mada sigurna sam da ce sve biti mnogo bolje za koju godinu :kiss1:

Quote from: chokoladica on August 27, 2009, 10:56:20 PM
Pa znas da je za to prckanje po familiji malo teze :) Mislim, on jeste emotivac, nevezano za ovo. Takav je. Iz vrtica nisam imala primedbe. Ja nisam emotivac pa ne znam kako da se nosim sa tim( nekad reagujem dosta..ostro, da se tako izrazim). Mislim da je to jos gore, da stvara jos goru situaciju, samo ne uspevam da se kontrolisem. Pre mislim da meni treba psihic koji ce da mi objasni kako se sa detetom postupa u takvim situacijama.
Iz vrtica nisam nikad dobila primedbu, a kamoli jos ceste.

pod 1 : zasto te to uopste navelo da pomislis da bi mozda trebalo da pitas da li treba da ga vodis kod psihologa?
pod 2 : ja mislim da si ti bas emotivna osoba
pod 3: mislim da Filip nije za psihologa, radi konkretnog problema ( posto nema konkretnog problema )
pod 4: slazem se sa opazanjem Anak, da je stvar socijalizacije i reagovanja u vrsnjackom drustvu i sire
pod 5: kod psihologa uvek mozes da odes i da postavis isto ovo pitanje, a ja sam slobodna da procenim da ce te vratiti sa vrata ili ce ti dati nekoliko ideja kako da na sve to gledas

U sledecem postu mogu da ti dajem primere maminog sina, slicnog uzrasta, koji i dalje ponekad pokusava na plac da se snadje medju ljudima.

Glavno pitanje @ da li je pacljiv kada je sam sa tobom?

Quote from: Finalina on August 27, 2009, 11:40:13 PM
pod 1 : zasto te to uopste navelo da pomislis da bi mozda trebalo da pitas da li treba da ga vodis kod psihologa?
pod 2 : ja mislim da si ti bas emotivna osoba
pod 3: mislim da Filip nije za psihologa, radi konkretnog problema ( posto nema konkretnog problema )
pod 4: slazem se sa opazanjem Anak, da je stvar socijalizacije i reagovanja u vrsnjackom drustvu i sire
pod 5: kod psihologa uvek mozes da odes i da postavis isto ovo pitanje, a ja sam slobodna da procenim da ce te vratiti sa vrata ili ce ti dati nekoliko ideja kako da na sve to gledas

U sledecem postu mogu da ti dajem primere maminog sina, slicnog uzrasta, koji i dalje ponekad pokusava na plac da se snadje medju ljudima.

Glavno pitanje @ da li je pacljiv kada je sam sa tobom?

ivana  :innocent:

Fina:)
1.Sta me je navelo da pitam vas? Napisala sam, dobila sam dve sugestije iz porodice, jednu od babe (kojoj priznajem nisam dala mnogo znacaja) i jednu od tate (kojoj dajem na znacaju). Samoj mi to nikad ne bi palo na pamet. Pitam vas jer racunam da je vise glava ne pametnije, nego da objektivnije moze da posmatra stvar.
2. Ok, jesam emotivna , samo ja to dosta dobro krijem. Kad sam bila mladja vrlo cesto mi se desavalo da zaplacem kad nesto nije onako kako ja hocu. I to ne mislim na period kad sam imala pet, nego mnogo kasnije. Sad sam to naucila da kontrolisem u tolikoj meri da je to strasno, i izgleda odvratno. To moze da potvrdi i sestra, a da pitas moju kevu, isto bi mogla. Daleko od toga da nikad ne placem, ali je to jako retko, i skoro nikad pred drugima.
3.Drago mi je da to mislis- ja to nisam videla kao problem, nego kao deo njegovog karaktera, koji ce se vremenom svesti na razumnu meru.
4.I ja se slazem sa obema :)
5.Mozda cu da odem sama, mozda ni to nije losa ideja. (ako me istera :lol: )

I da, glavno pitanje, da li je placljiv kad je sa mnom. Da, ali ne u tolikoj meri. Sa mnom ponekad ulazi u verbalni okrsaj, tj hoce da se raspravlja. I dobro si me pitala jer sam upravo skontala da ja njemu to ne dozvoljavam. Mozda bi trebalo??

Hvala :)

Trebalo bi da dozvoljavaš da se sa tobom raspravlja, da kanališeš raspravu i povremeno mu dopustiš da te argumentovano ubedi.

Edit: Naravno ne uvek, i ne oko svega.

Quote from: AnaK on August 27, 2009, 11:53:23 PM
Trebalo bi da dozvoljavaš da se sa tobom raspravlja, da kanališeš raspravu i povremeno mu dopustiš da te argumentovano ubedi.

Argumentovano  :lol: A koji argument dete moze da ima, a da bude prihvatljiv  :crycry: Moracu da ga pustim jednom, da vidim kako ce to da ispadne. Mozda i cujem nesto "prihvatljivo".

da, konsultacija je vec bolji pogled na to sto inace radis sa njim, bez da ga obelezavas kao placljivog i sl ... hocu reci, mislim da tu fazu mozes da ublazis i sama, osim sto ce ona lagano prolaziti

imate li psihologa u vrticu i da li je preporucljiv?

da li si ti citala knjigu " kako vaspitavati decake" .... valjda se tako zove, imam je kod kuce i citala sam je, ali naziva se ne secam... tenkre

u DZ takodje je ok potraziti konsultaciju, najbolje nasamo

mislim da ne treba da se zabrinjavas, ali da ovo sto se pitas je dobra preventiva za ono cega bi te moglo biti strah ( kada poraste )

jjjaaaaoooo svi sinovi su mamini :wall: , cak i kada imaju sestre pored sebe :rofl:

Ja bih stvarno vise volela da je problem u meni, jer mislim da je mi je lakse sebe "promeniti" (uslovno receno). Razmisljam da li sam "dominantna majka", uporno hocu da izbegnem "placljivka" i "razmazenka", a izgleda da radim pogresno i dobijam upravo to. Dzizs  :hm:
Za vrtic nemam pojma da li imamo psihologa (pitacu , Filip krece u sredu u vrtic) .

Ma nisam ni ja mislila da si rekla bukvalno, ali dodje na isto - da se igra sam. Mislim da ponekad decu samo zbunjujemo (ja prva) pokusavajuci da ih sa pet godina  naucimo ono sto smo mi shvatili sa 25. Prosto nekako hocemo da ih postedimo svega sto bi moralo da se dogodi izmedju da bi sami shvatili. Ali moraju da se kale, druge nema.

Quote from: MissL on August 28, 2009, 12:01:31 AM
Ma nisam ni ja mislila da si rekla bukvalno, ali dodje na isto - da se igra sam. Mislim da ponekad decu samo zbunjujemo (ja prva) pokusavajuci da ih sa pet godina  naucimo ono sto smo mi shvatili sa 25. Prosto nekako hocemo da ih postedimo svega sto bi moralo da se dogodi izmedju da bi sami shvatili. Ali moraju da se kale, druge nema.

Da, to je to. :(

Quote from: chokoladica on August 27, 2009, 11:59:33 PM
Ja bih stvarno vise volela da je problem u meni, jer mislim da je mi je lakse sebe "promeniti" (uslovno receno). Razmisljam da li sam "dominantna majka", uporno hocu da izbegnem "placljivka" i "razmazenka", a izgleda da radim pogresno i dobijam upravo to. Dzizs  :hm:
Za vrtic nemam pojma da li imamo psihologa (pitacu , Filip krece u sredu u vrtic) .

evo ga ključ :clap:
tvoje osobine kao zene i kao majke ne treba projektovati ne njega kao dete i kao muskarca. Znaci, prihvatis ga kakav jeste i to kakav vam je odnos ( verujem da si napredna toliko da i sama uvidis gde radis dobro ili gde gresis ) , a sva ostala ocekivanja odlozis sa strane i bavis se njegovim kanalisanjem osecanja. Nikako prezasticivanjem ili prestrogoscu. Taman je u tom uzrastu da super reaguje na udovoljavanje " da vazi " , "u redu dogovoricemo se " , "nema problema videcemo kako cemo ", " dodji da ljubi mama da prodje ( sta god da je u pitanju ), a sad iš tamo i nastavi da se igraš" , " hajde pusti to sada, nije bitno ( kada se ljuti, nervira ili samo šizi " ) .... itd.... ja to iz iskustva  :rofl:

Quote from: AnaK on August 27, 2009, 11:28:57 PM
Pa vežbajte - daj mu prilike da tebi kaže šta bi mogao da kaže nekome ko ga zeza. Ako Pera njemu kaže 'Ti si beba' onda Filip njemu kaže to&to. Dečacima je često neophodno vežbanje verbalnih duela.

ovo su samnom radili, kad se jedna navrzla na mene u prvom osnovne. znaci - dril. t ti kaze to i to, ti njoj odgovoris tako. ako kaze to, ti kazes to. naravno, kad bihvidela t, sve bih replike zaboravila, ali sam joj na kraju odgovorila i ona mi se skinula s vrata.

inace, ja sam neemotivna majka emotivnog deteta, i nije lako, kao da gajim vanzemaljca (parafraziram anuk). istina, milena nije placljiva, vec bih pre rekla brza, eksplozivna i histericna. isprobala sam svakakve pristupe i empirijski dosla do zakljucka da nikakva strogoca kod nje ne radi. znaci, kad je u tom iscasenom stanju, ja je tesim, mazim i dosadno dzangrizam :lol:. moji u svi saglasni da cu upropastiti dete i da sve radim pogresno, bilo mislili da sam preblaga i da ce mi se to obiti o glavu, bilo mislili da sam najgore zvocalo koje ce psihicki ubiti dete :D
a da je hvalim moram i za najmanju sitnicu, i non stop da budem ponosna na nju.

Na svu srecu pa se ta emotivna inteligencija ipak nekako razvija, bez obzira na razlike u porodici. Sve racunam da smo mi ( roditelji ) u prednosti samo kao stariji, ali ne i kao drugaciji od svoje dece. Ja nekako prihvatam da moja deca postanu emotivna na svoj kalup tj da ih ne teretim svojim projekcijama i zamislima. To je valjda i najteze, cini mi se.

Quote from: chokoladica on August 27, 2009, 11:20:55 PM
Hvala vam  :) Videcu da od sutra malo promenim pristup (tj pokusacu) , a i ne bih da zbog moje licnosti ovakve kakva je (znam da sam pomalo naopaka za jednu kevu :lol: ) on izraste u nesigurnog coveka. Ja njega hvalim dosta, i mi se puno puta u toku dana i poljubimo i znate vec..sve sto mame rade  :lol:, ali bojim se da kad sam stroga onda je to  deset puta vece od onog kad nisam. Imam utisak da to ostavlja veci ...utisak na njega, nego podrska i neznost koju dobija od mene.

Imam utisak da mi cesto previse "senzitivisemo" dete. Mozda si ti samo previse emotivno ozbiljna, iz najbolje namere, naravno. Plus, urodjeni temperament deteta, veruj mi imam dva potpuno razlicita i za oba verujem (i molim se bogu) da ce vremenom nauciti da se snalaze, ali da ce im taj bazicni temperament ostati.
Vrlo je slicna i moja Jelena i sada shvatam da smo uvek prema njoj bili previse ozbiljni i ocekivali da emotivno reaguje mnogo ispred svog uzrasta, sto je bilo kontra produktivno. Mazenjem i ljubljenjem se dete ne moze razmaziti vec samo nerealnim ocekivanjima za uzrast, niskim ili visokim.

Quote from: pra-sence on August 27, 2009, 10:51:33 PM
Pih pa i ja placem za svaku sitnicu a imam 30  godina. Ja placem i kad sam besna to je jednostavno tako. Mozda on tako reaguje i to je to.

I ja :-[ :-X
I odavno mislim da sam zrela za nekog dobrog psihologa i onu Linginu nadrilekarku
Ali ne mislim za Filipa...Kad bi tvoja familija videla moju decu.... :crazy:

verujem da je to do prirode deteta, ali

ja ću samo da kažem da biste se začudili koliko korisnih saveta možete da dobijete od psihologa
ne mislim nikako da bi to bilo uzaludno, ili izgubljeno vreme :innocent:

:kiss1: za FIlipa

U svakom slucaju nije lose otici ako ce tebe to da ucini mirnijom.Ima u vrticu psiholog sigurno...

Quote from: janavi on August 28, 2009, 11:01:35 AM
verujem da je to do prirode deteta, ali

ja ću samo da kažem da biste se začudili koliko korisnih saveta možete da dobijete od psihologa
ne mislim nikako da bi to bilo uzaludno, ili izgubljeno vreme :innocent:

:kiss1: za FIlipa

Potpis!

Još bih dodala da me često iznenadi taj otpor koji ljudi imaju da odu kod psihologa - kao da sam odlazak potvrđuje da nešto sa nama nije u redu.
Ne, odluka da se ode upravo pokazuje zrelost i spremnost da se preispita kompletno stanje, što svakako mora biti zdravo.
Mislim, spremni smo da trčkamo da nam stručnjak reši problem sa bubuljicama ili dlakama na nogama, ali za ozbiljnija i mnogo važnija pitanja smo svi nekako stručni.

Elem, ja sam za to da odeš, porazgovaraš i onda da odvagaš to što si čula. Uopšte ne mislim da imate bog-zna-kakav-problem, dete je usvojilo određeni način reagovanja, naviklo se da tako radi (a ta navika nije baš privlačna i zgodna) i trebalo bi ga odučiti, pa zašto onda ne pokupiti par korisnih saveta.
Doduše, odmah ću te upozoriti da staviš "filter za gluposti" i da o onome što ti psiholog bude rekao/la dobro porazmisliš kad dođeš kući jer, nažalost, i njih ima svakakvih, pa tako može da ti se desi da naletiš na budalu (nadam se da nećeš).

Ja sam za to da odeš i da se posavetuješ. Ne može da škodi, a može dosta da doprinese.

:kiss1: za malog emotivka

Ja da se dodam u grupu ljudi koji smatraju da psiholog ne može da odmogne.

Marta je prvi put kod psihologa bila sa 8 mjeseci :rofl:
Kad mi je dr u Sokobanjskoj rekla da odemo do psihologa, vrata do, ja sam imala pozitivnu tremu - bilo mi je drago što je prate na svim nivoima ali me i interesovalo što će da je pita :rofl:

Nalaz nam je, makar tada, bio uredan :)

Ovo ne znači da mislim da je Filip slučaj za psihologa, već samo da ih ja smatram korisnim.

vidis, a mene je smorilo to sto su nas u sokobanjskoj poslali kod psihologa :rofl:
mozda sam ja previse kruta :innocent:

mislim, na kraju je ispalo ovako: kad mm-a pitaju 'a zasto ste filipa vodili kod logopeda', on odgovara sa 'zato sto krivo gazi'. i govori istinu :D

Elanor, eto to su razlike među ljudima.
Ja sam bila presrećna što smo išli i kod logopeda na kontolu :rofl:

Ja mislim da to zavisi od stava onog ko treba da ode, zato sam i pitala Čoko da li će se osećati bolje. Mislim da su posete psihologu, čitanje literature i sl. prvenstveno stvar 'duha' i baš zavise od osobe. Ko ih smatra preterivanjem, teško da će mu pomoći, pre dodatno isfrustrirati.

ja sam se licno osecala losije. recimo, nista ja novo ni kod logopeda ni kod psihologa nisam cula, nista sto ne znam i sama. jedino, ponekad postoji razlika izmedju znam, radim i mogu i ne volim kad mi neko stran tu razliku podvlaci (iako su obojica bili strasno fini, zaista).

Slažem se sa AnomK. Ali isto tako mislim da naše podneblje malo pravi velik bauk od pslihologa i drugih stručnjaka.

Aleksa ide redovno kod psihologa kad ide na kontrole u Sokobanjsku. Ja sam to dozivela poput Emge. Drago mi je sto tamo bukvalno sve pokriju tim odlaskom na kontrolu, ja sam daleko mirnija svaki put nakon toga.
Slazem se da je ovde psiholog bauk.

Quote from: AnaK on August 28, 2009, 11:42:53 AM
Ja mislim da to zavisi od stava onog ko treba da ode, zato sam i pitala Čoko da li će se osećati bolje. Mislim da su posete psihologu, čitanje literature i sl. prvenstveno stvar 'duha' i baš zavise od osobe. Ko ih smatra preterivanjem, teško da će mu pomoći, pre dodatno isfrustrirati.

ja nekako 'verujem' da ih smatra preterivanjem i da joj neće pomoći, ove teme ne bi ni bilo :)
nekako čoko uopšte ne vidim kao osobu kojoj će nečije dodatno mišljenje smetati :)

kad je meni psiholog, kad je V imala 3 god i nije znala ništa, jedva prohodala par meseci pre toga rekla da ona treba da ide u vrtić, ja sam mislila da nije normalna i da ne zna šta priča
ali sam ipak radila kako mi je rekla, pa se pokazalo da itekako vidi stvari drugim očima, i iz drugog ugla, ne iz ugla majke

Procitah sta ste pisale. Licno nemam neku averziju prema psiholozima, ne mislim da ce neko (ja ili F ) biti obelezen zbog toga. Medjutim, da li svaki put kad mi nesto ne znamo (kad ne znamo kako da se postavimo itd) treba da se obratimo njima? E , to ja nisam sigurna. Mislim da mozda oko mene ima objektivnih ljudi, koji mogu da mi daju dobar savet bez obzira sto nisu psiholozi . Mozda ce oni da celu stvar posmatraju potpuno drugacije. Na moje veliko iznenadjenje danas sam dobila iskrene savete od sestre i keve. Jesu me naterale da stavim prst na celo :)

Meni je padalo na pamet da Balsu vodim kod psihologa iz istog razloga, pa je Dada odbila da me poveze sa kumom i rekla mi da previse trazim od njega  :D

A stvarno bih se rado konsultovala sa nekim, iako shvatam da je ta emotivnost jedna od Balsinih osobina (kao emotivnog su ga opisivale i vaspitacice u vrticu i uciteljica u skoli, a i sama to vidim)...
Samo sto ne znam sa kojim pedagogom/psihologom kod nas, jer u skolsku pedagogicu bas nemam povjerenja otkad je za Balsu rekla da je zreo za skolu, a i sama sam se uvjerila da nije bio (a jos sam u pocetku bila kivna na uciteljicu zato sto ga je smatrala nezrelim - kao, valjda pedagog zna svoj posao  :hm:)

Poveži se sama sa Dadinom kumom - znaš u kojoj školi radi, znaš kako se zove, a znaš i na koga da se pozoveš  :turpija:

Quote from: AnaK on August 29, 2009, 01:12:32 AM
Poveži se sama sa Dadinom kumom - znaš u kojoj školi radi, znaš kako se zove, a znaš i na koga da se pozoveš  :turpija:

Ne radi vise u skoli  :ljut:

 :blink:

Da ne otvaram novu temu, imate li preporuku za decijeg psihologa?
Mislim da je vreme da krenemo. Bilo je nekoliko situacija u kojima mi se ucinilo da neke stvari ne mogu da pripisem tome da on zeli da bude u pravu, ili da njegova bude poslednja, pre su mi izgledale kao prisilne radnje (budjenje usred noci da se zavrsi crtez npr.) Otkad su mu u vrticu objasnili razliku izmedju parnih i neparnih brojeva - on bi da mu sve bude parno, sad to, naravno, kao i milion drugih stvari moze da bude prolazno, a ne mora. Sto puta mi je na postavljeno pitanje zasto je napravio neku (tezu) glupost, placuci odgovarao da ne zna. Mislim da smo oboje prilicno zbunjeni, pa...
Thanx :flower:

Kod ove žene je moja prijateljica, čije dijete nema nikakav problem, vodila svoje kad god se pitala šta i kako treba. I bila zadovoljna :)
http://www.nedasubota.com/ (http://www.nedasubota.com/)

Hvala, sad cu da prostudiram :flower:

I ja sam čula za Nedu Subotu da je super. Možda će Maša imati neku svežiju preporuku.

Marty ce se valjda javiti, ona radi sa ovom dr Subotom u Visoj med. skoli. Ja sam je srela 2 puta kad me Marty vodila kod prof Ilankovic. Dr Subota mi je ostavila utisak vrlo prijatne zene.

:kiss1: za Stiva

I ja sam cula za nju da je ok.
Ja sam inace u dilemi da li da vodim Sofiju kod psihologa,jer u poslednje vreme radi nesto sto je meni u pocetku bilo cudno,a sad smo se vec pomalo i navikli.Trazi da joj isecemo gumice za tegle i to zove gliste.U pocetku se samo igrala sa njima,ali je onda pocela da vrti glistu pod prstima i da smislja price.Ponekad deluje malo cudno,jer uzme glistu,krene da seta po kuci i da smislja neverovatne price,bajke...Ne mozete da zamislite koji su to zapleti.nema nikakvog nasilja ili cudnih prica, sve je super, ali nisam znala da je ona u stanju da smisli takve stvari.
Ono sto mene brine je sto je pocela da se oslanja na glistu kad god je u nekoj frci i kad god treba nesto da isprica malo duze ona trazi glistu.Kao da joj daje neku sigurnost.
U vrticu mi kazu da se ne brinem i da je to sasvim normalno za taj uzrast, da mnoga deca imaju tako neki "fetis".One su primetila da ona uzima glistu, kad je umorna i misle da joj je to neki nacin da se izoluje od guzve i pobegne u neki svoj svet.
Pedijatar nam isto kaze da ne brinemo i da je to sve normalno.
Ali.....ja ipak malo brinem da li je to ok.
Sta mislite?

Sofija  :love32:
Nisam stručna, aali i meni sve to deluje sasvim ok. Ona se vezala za "gliste" druga deca imaju cuclu, ćebence, medu, zeku..Zapisuj priče  :bighug:

I ja mislim da joj je glista imaginarni prijatelj  :love32:

Dr Subota je zaista strpljiva i detaljna, cesto je pitam sve i svasta :-[

Ovoj mojoj prijateljici se dešavalo da joj kaže da je sa djetetom sve u redu, da ona olabavi malo jer ga guši. U svakom slučaju, meni ta njena priča zvuči za preporuku :)

Inače, išli su svega 2-3 puta, a danas ima 13 godina. Tako da nije neko ko izmišlja dijagnoze, da bi imao pacijenata.

Meni sve ovo zvuči za preporuku :)

MissL, kod tako male dece prisilne radnje su vrlooo retke. Ali, svakako idite da ne budete vise zbunjeni :bighug:
Ako hoces u drzavnu ustanovu, uzmi uput za Institut za mentalno zdravlje u Palmoticevoj, dr Milica Pejovic.
Mada, mozda cete se komotnije osecati ako odete privatno. Mislim da Subota ima savetovaliste.

Quote from: AnaK on October 06, 2009, 10:03:46 PM
I ja mislim da joj je glista imaginarni prijatelj  :love32:

I ja mislim tako.
Vid ima isti trip sa dinosaurusima koje pronalazi u granama koje skuplja po parku.
Praktično se ponaša isto kao Maki.
Ja sam imala drugare mrave kad sam bila mala  :rofl:

Hvala vam puno :bighug:

I od mene hvala.Definitivno cu poceti da zapisujem price.Jednog dana ce joj sigurno biti zabavno da procita.

drage moje, da ne otvaram novu temu, ovde se kompletno uklapamo  :girl_cray:
dakle, da li neko moze da mi preporuci dobrog decijeg psihologa  :flower: najvise bi nam odgovarala privatna varijanta.... hvala unapred  :flower:

Quote from: irma on October 08, 2012, 01:13:17 PM
drage moje, da ne otvaram novu temu, ovde se kompletno uklapamo  :girl_cray:
dakle, da li neko moze da mi preporuci dobrog decijeg psihologa  :flower: najvise bi nam odgovarala privatna varijanta.... hvala unapred  :flower:

hvala do neba, fina  :kiss1:

Irma, ne mogu da citam celu temu, posalji mi ako zelis na pp o cemu se tacno radi, pa cu ti reci kod koga bi bilo najbolje da je povedes.

Quote from: irma on October 08, 2012, 01:26:10 PM
hvala do neba, fina  :kiss1:

:kiss1:

pozdrav devojke!

davno sam se registrovala, slabo pisem, ali redovno citam, posebno teme o skolarcima.

imam problem sa mojim prvakom i socijalizacijom u novom okruzenju. otezavajuca okolnost je i uciteljica koja etiketira dete. Volela bih da se posavetujem sa nekim psihologom kako bih znala kako detetu da pomognem.

Da li mozete nekoga da mi preporucite?

Hvala!

Mi smo prije dvije godine vodili klinca kod psihologa Nebojse Jovanovica zbog naseg misljenja da klinac ima deficit paznje. (mozda se Plava Baklava sjeca nase prepiske oko ovoga- hvala puno na savjetima :innocent:). Iako je zaista imao sve simptome deficita paznje, na srecu nema ni ADHD ni spomenuti deficit, ali nam je razgovor sa psihologom veoma pomogao da mi kao roditelji obratimo paznju na odredjena ponasanja i nacine usmjeravanja istog. Moja preporuka od srca.