Seksualna ili emocionalna prevara, šta je gore?

[dmi]

znas kako kazu za lenjina: slaze zeni da je kod ljubavnice, ljubavnici da je kod zene, a on ode na fakultet i uci. tako cu i ja, samo cu ja da spavam u nekom budzaku

mudar neki covek bio
tako bih i ja

[linga]

Znas kako kazu kod Dr Hausa: "It's never lupus" 

Kako vi svaku temu  upropastite cudo jedno 

Ne znam, ja se nekako ne prepoznajem u onom sto kaže Senka, mada ne mogu da tvrdim da to nije tako. Mali mi je uzorak, samo ja, ne mogu ni za sebe da tvrdim, a kamoli za druge, svi menjamo misljenja s godinama, zreloscu, situacijama raznim.
Realno, ne osećam potrebu za bilo kakvom vezom sa strane, da li će ostati tako, ne znam. To ne znači da ne primećujem druge, zgodne ili one koji su meni zgodne, ali što već rekoše, to je potreban ali ne i dovoljan razlog da se nešto desi (kad kazem nesto ne mislim na bezazlen flert).
Dobro je rekla Nanny, ja kanda nisam neka riba  jer sve i da hocu, nemam nešto ponuda za svalerisanje. Hocu reci, da li je to splet okolnosti ili čovek mora nekako (podsvesno makar) da da signal da je "dostupan".
Znam da svojevremeno kada bi se pojavio neki potencijalni dečko, uvek, ali uvek bi se pojavio još neki, pa makar pre toga jako dugo bila sama. Biće da smo mi mnogo komplikovanija bića, pa je teško da objasnimo i razumemo naša funkcionisanja na više nivoa, od fizičkog, preko emotivnog, socijalnog pa do onog čisto hemijskog, koji isijava i kada možda nismo svesni.

Da li bih mogla da se zaljubim? Pa verovatno da, i pre nego što sam se u mm-a zaljubila nisam davala apsolutno nikakvu šansu našoj vezi, tako da je očito da nisam dobra u prognozama  Apropo toga da li bih "osetila" da me vara, nemam pojma.

[linga]

Ja cu sto kazu da Fina radi , potpisati nekoliko vas

Elem, ne mislim da se covjek moze zaljubiti na prvi pogled , ali mislim da se moze zestoko zaljubiti u ovim nasim godinama, ako kao sto kaze Rafaela, svjesno otpustimo kocnice iz bilo kog razloga.

Takodje vjerujem da sebe 'krotimo' usput, ali ne vjerujem da postajemo neurotici zbog toga. 
I jos ne vjerujem da smo u biti monogami, ali vjerujem da kad odlucimo da stupimo u brak, treba da postanemo, pa onda citiriram Anelore"sve je stvar odluke"

I da hocu da udjenem negdje ljubavnika, nasla bih vrijeme, iako mi se ovako cini da ga nemam.

Da potpišem Maxic 

[aleks]

I ja da potpisem maxic u slovce.

[martina]

Kako vi svaku temu  upropastite cudo jedno 

racunajte na nas

Ne znam, ja se nekako ne prepoznajem u onom sto kaže Senka, mada ne mogu da tvrdim da to nije tako. Mali mi je uzorak, samo ja, ne mogu ni za sebe da tvrdim, a kamoli za druge, svi menjamo misljenja s godinama, zreloscu, situacijama raznim.
Realno, ne osećam potrebu za bilo kakvom vezom sa strane, da li će ostati tako, ne znam.

mislim da ono sto senka ( a i nikki i ja) smo pricale nije toliko da se jedan covjek sam u sebi bori, bar ja to tako ne shvatam. jednostavno, nama je svima monogamija usadjena u glavu s majcinim mlijekom, i vecina sasvim ok tako funkcionise

ali onda kad pogledas zasto je ljudsko drustvo tako organizovano da vecina drustava praktikuje monogamiju ( ovo sad trazi malo duzi elaborat, pa necu, tolike su knige o tome napisane), dodjes do toga da to nije zato sto sama ljudska priroda to diktira, nego zato sto je tako lakse kontrolisati odgoj djece i funkcionisanje drustva... jednostavno ljudi su vijekovima ustanovili da to najbolje funkcionise za vecinu.
isto tako i poligamija se da objasniti, da sad ne pisem drugi traktat

neki ljudi te prirodne nagone osjecaju ovako, neki onako
ja licno isto nemam nikakve zelje za vezama sa strane, sad-zasad.

ali mi zivimo mnogo duze nego drustva koja su izmislila brak. samo prije 100 godina ljudi su zivjeli duplo krace u prosjeku. plus smo vise ne zavisni, ne zivimo u zajednicama od 50 ljudi, nego u vrlo malim pojedinacnim porodicama. samim tim monogamija dobija izazove koji samo prije 80 godina nisu postojali. mislim, kako je moja cukunbaba mogla da bira dal ce da se razvede ili ne ako je muz vara? ili da kaze, ej ja se zaljubila. i gdje bi onda?
jednostavno, mogucnoscu izbora doslo je do situacije da postaje ocito da je monogamija u dosta slucajeva formalno postoji, ali da de fakto ima tu svega necega. e onda su ljudi malo cackali i skontali da su to ipak prirodne stvari koje vucemo u genima. a nije svakome raspored gena isti

[linga]

Misliš, ako u jednom momentu za društveno uređenje bude svrsishodnija drugačija porodica, bez monogamije, da će ona u tom smislu i evoluirati? Moguće. Ali, nije moguće da se vratimo na prvobitnu zajednicu, i na poredak kakav je postojao. Evidentno je da mnoge porive suzdržavamo jer živimo u zajednici i jer to zakon zajednice (moralni, pravni) nalaže. Nešto je kažnjivo zakonom, nešto trenutni moral ne odobrava, ali i jedno i drugo je podložno promenama. Mislim, pa ovde je još uvek muškarac koji vara švaler, a žena... Ili razvedena žena raspuštenica, a muškarac - šta?
Ja se nisam zaista bavila promišljanjiima na ovu temu  i nije mi toliko bitno da li mi je takav stav usadjen vaspitanjem, ili na neki drugi način. Poenta je da ja to trenutno ( i do sada) ne prepoznajem kao potrebu, sve i da pustim mašti na volju  ne smatram takve izlete vrednim truda 

[monochrome]

Misliš, ako u jednom momentu za društveno uređenje bude svrsishodnija drugačija porodica, bez monogamije, da će ona u tom smislu i evoluirati? Moguće. Ali, nije moguće da se vratimo na prvobitnu zajednicu, i na poredak kakav je postojao. Evidentno je da mnoge porive suzdržavamo jer živimo u zajednici i jer to zakon zajednice (moralni, pravni) nalaže. Nešto je kažnjivo zakonom, nešto trenutni moral ne odobrava, ali i jedno i drugo je podložno promenama. Mislim, pa ovde je još uvek muškarac koji vara švaler, a žena... Ili razvedena žena raspuštenica, a muškarac - šta?
Ja se nisam zaista bavila promišljanjiima na ovu temu  i nije mi toliko bitno da li mi je takav stav usadjen vaspitanjem, ili na neki drugi način. Poenta je da ja to trenutno ( i do sada) ne prepoznajem kao potrebu, sve i da pustim mašti na volju  ne smatram takve izlete vrednim truda 

ma bas

[Unabebili]

koliko smo vremena provele na ovoj temi, do sad smo i po ljubavnika mogle naci 

[monochrome]

koliko smo vremena provele na ovoj temi, do sad smo i po ljubavnika mogle naci 

meni je forum ljubavnik

[Unabebili]

meni je svega toga dosta...ne vidi baka, sinko 

[NikkiL]

ali onda kad pogledas zasto je ljudsko drustvo tako organizovano da vecina drustava praktikuje monogamiju ( ovo sad trazi malo duzi elaborat, pa necu, tolike su knige o tome napisane), dodjes do toga da to nije zato sto sama ljudska priroda to diktira, nego zato sto je tako lakse kontrolisati odgoj djece i funkcionisanje drustva... jednostavno ljudi su vijekovima ustanovili da to najbolje funkcionise za vecinu.
isto tako i poligamija se da objasniti, da sad ne pisem drugi traktat

neki ljudi te prirodne nagone osjecaju ovako, neki onako
ja licno isto nemam nikakve zelje za vezama sa strane, sad-zasad.

ali mi zivimo mnogo duze nego drustva koja su izmislila brak. samo prije 100 godina ljudi su zivjeli duplo krace u prosjeku. plus smo vise ne zavisni, ne zivimo u zajednicama od 50 ljudi, nego u vrlo malim pojedinacnim porodicama. samim tim monogamija dobija izazove koji samo prije 80 godina nisu postojali. mislim, kako je moja cukunbaba mogla da bira dal ce da se razvede ili ne ako je muz vara? ili da kaze, ej ja se zaljubila. i gdje bi onda?
jednostavno, mogucnoscu izbora doslo je do situacije da postaje ocito da je monogamija u dosta slucajeva formalno postoji, ali da de fakto ima tu svega necega. e onda su ljudi malo cackali i skontali da su to ipak prirodne stvari koje vucemo u genima. a nije svakome raspored gena isti

Tako je (ovo boldovano) narocito po zapadnim-hriscanskim moralnim normama...sve je to samo drustveni konstrukt, grupa pravila koja smo se kao drustvo odlucili da postujemo.   E sad postoje tu i druge teorije o poligamiji i zasto je ona "prirodno stanje" i za zene i za muskarce ali ne bih da vas zavlacim u evolucionu psihologiju pa da me obesite....

Sto se zaljubljivanja tice - to je cista hemija, i nista nije povezano sa tim da li cete tog nekoga sutra voleti ili kad prodje dejstvo feromona cete se uhvatiti za glavu gde vam je pamet bila... 

Ali da li time sto nekoga volimo- kao porodicu, partnera, prijatelja saputnika isl...treba da se odreknemo toga da budemo ikada vise zaljubljeni?  (nemojte sada zaljubljeni smo decenijama u svoje muzeve isl... mislim ima mozda odredjen broj brakova koji jesu takvi - i vecinom su bez dece verovali ili ne    - ali oni su u manjini...leptirici vremenom ipak odlete i zameni ih neki stalniji i jaci osecaj).

Misliš, ako u jednom momentu za društveno uređenje bude svrsishodnija drugačija porodica, bez monogamije, da će ona u tom smislu i evoluirati? Moguće. Ali, nije moguće da se vratimo na prvobitnu zajednicu, i na poredak kakav je postojao. Evidentno je da mnoge porive suzdržavamo jer živimo u zajednici i jer to zakon zajednice (moralni, pravni) nalaže. Nešto je kažnjivo zakonom, nešto trenutni moral ne odobrava, ali i jedno i drugo je podložno promenama. Mislim, pa ovde je još uvek muškarac koji vara švaler, a žena... Ili razvedena žena raspuštenica, a muškarac - šta?

I svrsishodnija i prihvacenija. Veliku ulogu ima i patrijarhalna uloga zene i polozaj u drustvu koji smo imale vekovima unazad - ne moze to da se prevazidje kroz par generacija vezano za to kako se gleda na zensku i musku preljubu. Ali te predrasude se menjaju vremenom. Jedno su zakonski regulisani prestupi a drugo moralne norme ..... mada je moralni razvoj cudo jedno - po stadijumima moralnog razvoja vrhunsko stanje koje mozemo dostici je postkonvencionalni moral, onaj koji nije baziran na socijalnim ulogama i pravilima koja nam drustvo servira vec koji ista preispituje...

[martina]

Misliš, ako u jednom momentu za društveno uređenje bude svrsishodnija drugačija porodica, bez monogamije, da će ona u tom smislu i evoluirati? Moguće. Ali, nije moguće da se vratimo na prvobitnu zajednicu, i na poredak kakav je postojao. Evidentno je da mnoge porive suzdržavamo jer živimo u zajednici i jer to zakon zajednice (moralni, pravni) nalaže. Nešto je kažnjivo zakonom, nešto trenutni moral ne odobrava, ali i jedno i drugo je podložno promenama.

pa otprilike, mada nisam bas htjela da idem dotle... i mislim da je stub svega da za odgoj nase djece treba sira zajednica ( knjiga mothers and others, koju sam stavila na preporukama prica o tome), i da je otac sastavni dio te zajednice. zato ne mislim da ce monogamija skoro biti prevazidjena. nase bebe trebaju mnogo vise brige da odrastu nego prosjecna zivotinja, samim tim bi bilo jako tesko ( i to se i vidi) zivjeti u situaciji gdje samo majka odgaja djecu
i onda je drustvo nadoslo na rituale koji to podrzavaju...
i to se sve mijenja... ne moze da se vraca unazad, jer je to besmisleno... ne moze se drustvo danas organizovati kao drustvo u prvobitnoj zajednici...

ali drustvo se mijenja ... danas su restrikcije na seks jednostavno manje. i to ima svoje razloge... da ne duljim... e sad, ja ne mislim da je to ni dobro ni lose, to je naprosto cinjenica... seks je dostupniji, a mi imamo mogucnost izbora, sto samo par generacija prije nas nije bio slucaj.
a svako od nas na to reaguje na svoj nacin. uvijek je bilo ljudi kojima je jedan partner dovoljan i onih kojima nije. nekome samokontrola ni ne treba, nekom treba malo, a nekom toliko da postane besmisleno tolko da se kontrolise

moj je stav, jednostavno, da za mene nije presudno da partner koji je sa mnom u bracnoj zajednici tu potrebu samokontrolise do te mjere da ispada kao da mora da bude neko drugi da bi bilo sa mnom

u smislu, gledam cijelog covjeka, i taj mi je dio licnosti manje bitan od nekih drugih dijelova. i to je moj licno stav, a naravno da imam pravo i da imam drugaciji stav. vise volim i plave od crnih... itd

[martina]

T (nemojte sada zaljubljeni smo decenijama u svoje muzeve isl... mislim ima mozda odredjen broj brakova koji jesu takvi - i vecinom su bez dece verovali ili ne   - ali oni su u manjini...leptirici vremenom ipak odlete i zameni ih neki stalniji i jaci osecaj).

ja sam ovo boldovano primijetila u svojoj okolini
a i logicno mi je, ljudi bez djece se posvete jedno drugome, djeca traze mnogo paznje, vremena i zivaca, koje onda nemamo za partnera

[linga]

Razumem potpuno šta hoćeš da kažeš Martina.
Ko zna kako će sve to izgledati kada naša deca porastu...


A što se tiče zaljubljnosti, slažem se sa Niki. Jer, koliko god da deca oplemenjuju brak, na duži period pažnju izmeštaju sa partnera i partnerski odnos na njih, i tu veza neminovno mora da trpi (možda ako je neko u stanju da sve drugo, pa nekada i decu stavi na mesta ispod).
I možda sam ja sad neki neandrertalac koji suzdržava svoje nagone, ili sam naivna, ali ja naprosto volim taj osećaj da je moj čovek samo moj ( i verujem mu da je tako, i baš zbog njegove potrebe da me uveri da je tako, bila bih strašno razočarana da otkrijem da nije, jer mi je to onda licemerstvo), i da smo mi - više od zbira dva pojedinca. Da smo spremni da tu zajednicu (prijateljsku, bračnu, roditeljsku, seksualnu) da čuvamo. O.k. rekla sam već da bih verovatno mogla da pređem preko fizičke prevare, ali ovoga više ne bi bilo, to znači da za mene ne bi ni bilo braka u ovom smislu u kojem ga pominjem.

[martina]

pa sad,  ne mozes da budes neandretalac, jos uvijek nisu sigurni ko su oni tacno bili, ali u najboljem slucaju su nam bili rodjaci, ne preci 
mada izgleda da je bilo rodjackog incesta, ko ce koga nego svoj svoga 

ne, meni je to savim ok. i logicno mi je da vecina tako osjeca. i ne mislim da svi imamo iste nagone. ja licno isto uopste ne osjecam potrebu za vanbracnim seksom, cak stvarno uopste o muskarcima u svom okruzenju ne razmisljam kao o mogucim seksualnim partnerima. eventualno mi se poneki ucini kao moguci siledzija. naprosto, negdje u mom malom mozgu je to too much pain for no gain, valjda. i ne misim da uopste suzbijam svoju licnost, potrebe ili nesto...
ali nismo svi isti
mislim da ulazimo polako u neku fazu kad ljudi pocinju da postaju otvoreniji i kad imaju opcije. zato se pola brakova u usa raspada. ne sto su oni pokvareno drustvo, nego ljudi imaju opcije. mislim d svi znamo bar jedan-dva para koji bi se razveli da ikako mogu, ali je kod nas razvod tezi - manje para, manje stambenog prostora, sredina je patrijarhalnija...

ne kazem da svi treba da se razvode, ali definitivno brak sve manje postaje za sva vremena. drustvo se mijenja

ali i dalje ljudi kad se vjencavaju to rade s nadom u zauvijek... tako smo, prije svega odgojeni. nekom to prija, nekom ne...