Crtice

[rafa]

I za pocetak, jedan Dusko Radovic za dobro jutro. 

'Zivot prolazi, a mi ne znamo sta bismo sa njim.
Mrzi nas ili ne umemo da zivimo.
Najradije bismo ga ustupili nekom drugom i uzivali gledajuci kako je lep nas zivot kad ga drugi zive.'

[rafa]

"Iskreno rečeno, jednom prosecnom građaninu nedostaje slika celine. Gde se to kreće naša zemlja? Šta se to događa sa nama? Nekako je kao jedno razbijeno ogledalo, sve. Stalno su neke afere. Stalno su neki događaji. Stalno su neki incidenti. Stalno neke pojedinačne činjenice kao nekad neko drveće koje skriva šumu. I ja mislim da to ne odgovara suštinskoj realnosti."

[AnaK]

Hteo bih da ti bude dobro, sasvim dobro, u ime aorista moje ljubavi i davnoprošlog vremena.

Miroslav Mika Antic

[Unabebili]

"Otišao sam. Iza mene je ostalo sve što su ljudi rekli, kao pramičak magle koji se gubi.
A sve što su uradili, poneo sam na dlanu jedne ruke" - Ivo Andrić

[rafa]

Ljubav je velika smetnja seksu. Seks ne moze da ceka, a ljubav trazi da se sve objasni: i da li me volis, i sta moje najvise volis, i da li ces me voleti kao sto me sad volis, i da li si nekog voleo vise od mene...

Toliko ljubavi seks ne moze da podnese i najcesce odustaje.

D.Radovic

[Lani]

 

[Margarita]

ehhh  

[rafa]

Pobacaj naše stare slike. To nismo na njima mi, već neko nama drag i poznat: naš most iz jednog bića u neko sasvim drugo biće. Neprekidno prolazimo kroz privide. Tek što na sebe naviknemo, već smo stranci. Jesmo li ovo mi, ili tek naše mogućnosti? Hajde sedi i popij sa mnom bar jedan litar daljine. Prisetimo se malo šta je bilo pre vremena. Grane nam niču iz ušiju. Neka se rascvetaju. Mi smo više od proleća nego proleće. Vodoskok mleka i mermera. Hej, ja! Povedi me, ne sa sobom, već sa mnom. Pobacaj naše stare slike. To nismo na njima mi, nego uspomena na nas.

[Finalina]

jao rafo ti baš umeš da me pocepaš

[Glitter]

"Mi nismo atomi prašine koja se u oblacima bez cilja diže leti nad drumovima, nego sićušni delovi beskonačnog mozaika kome ja ne mogu ni naslutiti smisao, oblik ili veličinu, ali u kom sam, našao svoje mesto i stojim pobožno, kao u hramu!"

Ivo Andric- Ex Ponto


moj omiljeni citat i zivotna filozofija

[Unabebili]

"Moj ponos je u tome da docekam ljubav-rece trava.-Mozes da me zgazis i da me ne vidis,ja cu opet da se uspravim i da cekam.Mene ne mozes voleti zbog cvetova.Moja lepota je u istrajnosti,ali ce proci vreme dok ti uvidis moju lepotu."

"Lek od breskvinog lisca"

[Lani]

Jeste čitale nekad Vislavu Šimborsku? 

POD ISTOM ZVEZDOM


Oprosti, slučaju, što te nazivam sudbinom.

Oprosti, sudbino, ako se možda varam.

Nek se ne ljuti sreća što je za sebe prisvajam.

Nek mi ne zamere mrtvi što jedva svetlucaju u mom sećanju.

Oprosti, vreme, za sijaset nezapaženog sveta u trenutku.

Oprosti, stara ljubavi, što novu smatram prvom.

Oprostite mi, daleki ratovi, što cveće nosim kući.

Oprostite, otvorene rane, što se bodem po prstu.

Oprostite, očajnici, za ploču sa manuetom.

Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.

Praštaj mi uvredu, nado, što se ponekad nasmejem.

Praštajte, pustinje, što s kašičicom vode ne potrčah,

I ti jastrebe, već godinama isti, u istom kavezu,

Nepomičan, zagledan uvek u istu tačku,

Praštaj, pa čak i da si punjena ptica.

Oprosti, posečeno drvo, za četiri noge od stola.

Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.

Istino, ne obraćaj na mene preveliku pažnju.

Veličino, ukaži mi velikodušnost.

Otrpi, tajno postojanja, što čupam niti iz tvog lamenta.

Ne osuđuj me, dušo, što te retko imam.

Izvinjavam se svemu što ne mogu biti svuda.

Izvinjavam se svima što ne mogu biti svaki i svaka.

Znam da me ništa opravdati neće dokle god živim

Jer samoj sebi stojim na putu.

Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem patetične reči

A onda ulažem napor da ih učinim, tobože, lakim.

[Unabebili]

Nisam je citala, ali ovo sto si okacila je divno 

Mislila sam da se kace samo crtice, ali ako moze i poezija, e pa ova je jedna od mojih omiljenih:

Kada zaboravis sarene prekrivace sredom i subotom,
a narocito kad zaboravis nedelju..
Kad zaboravis nase trenutke nedeljom u krevetu,
ili mene kako sedim na radijatoru ulicne sobe u tromo popodne,
i gledam niz dugu ulicu koja nikud ne vodi,
zagrljenu priprostim kucnim ogrtacem nenadanja.
I nista ne moram da radim,tako srecna..
I kada ponedeljak nikada ne bi trebao doci!
Kad to zaboravis,kazem..
I kako si psovao.ako bi neko uporno zvonio na vratima,
i kako bi meni stalo srce ako bi zazvonio telefon,
i kako smo konacno odlazili na nedeljni rucak..
Ustvari,kroz ulicnu sobu do stola zamrljanog mastilom,
u jugozapadni ugao,na nedeljni rucak.
A to je uvek bilo pile sa testeninom.ili pile sa pirincom,i salata,
pa razani hleb i caj,i kolacici sa cokoladnim mrvicama.
Kazem,kad to zaboravis..
Kad zaboravis moj tihi predosecaj
da ce rat da se zavrsi pre nego sto na tebe dodje red.
I kako smo se konacno svlacili,
gasili svetlo,uranjali u krevet,
lezali nacas opusteni u nedeljno svezoj posteljini
i nezno se slivali jedno u drugo..
Kada,kazem,zaboravis sve to,tada mozes reci,
tada cu mozda poverovati
da si me zaista zaboravio.

GVENDOLIN BRUKS

[senka]

Ja sam sakupljač neobičnih stvari. Neka drugi sakupljaju značke i marke. Ja sakupljam dane, časove i trenutke.
M. Antić

[Unabebili]

Prava mera čovjekovog karaktera je ono što radi kada je sam i što niko neće ni saznati.