Brak

[Unabebili]

una, a jel pricas o drasticnim promenama ili...?

zavisi opet  sta su za koga drasticne promene 
za nekog je i najmanja promena - drasticna, a za nekog ni kapitalna stvar nije problem

primera radi : preseljenje iz jedne zemljeu drugu , pa jedno jeste za to , a drugo nije ili banalonost, jedno hoce da nastavi da ide u plesni klub, drugo nece

dopada mi se, vojce tvoja spremnost na kompromise 

[monochrome]

aha

[senka]

kompleksno i komplikovano
i opet zavisi od konkretne situacije
čija su odricanja u tom momentu veća?
ko gubi, ko dobija i kako se oseća ona ko dobija...
i uvek mora da postoji balans da se ne bi došlo u situaciju da se neko odrekao mnogo čega, nije sebi ispunio neke želje i oseća da se mnogo žrtvovao, a malo dobio

ljubav menja svoje oblike, što je nekad bila strast, na kraju bude poštovanje

mi npr. znamo da kad jedno kaže NE da je to-to i za odlazak u inostranstvo i za boju tepiha
e sad postoje kategorička NE koja vremenom sa mnogo dobrih argumenata promene oblik u DA (npr. imati kuče  )

[Xe]

Zajednica dve osobe koje se u malim stvarima dovoljno razlikuju da jedna drugoj budu interesantne, a u velikim slozno plivaju u istom pravcu.
Sto se tice velikih odluka, jos na pocetku smo otprilike znali gdej je cija granica, pa nije bilo iznenadjenja, kao ni pokusaja da se onaj drugi ubedi da promeni stav. Zato ne mislim da sam u braku pravila velike kompromise, a isto mislim i za njega.

[Unabebili]

A  mi smo, recimo isli obrnutim putem, nase su razlike na pocetku bile skoro pa nepremostive, dinamika zivota jako razlicita, interesovanja tek.

Svako je u prvoj godini izdemostrirao svoju silu i izveo tenkice na bojno polje ( skroz bespotrebno, to sad uvidjam  )

Jedino u sta smo se uzadali je ogromna ljubav  i spremnost na  uzajamne ustupke - jako velike, zarad zajednicke srece.
Mi smo  nekako, oboje, jako promenili strukturu nasih licnosti u odnosu na period od pre, dok nismo bili zajedno.
I svi oni koji nas poznaju oduvek, kazu da smo se oboje promenili mnogo nabolje.

Kuče i da ne poinjem, svi se sećate kako mm šeta pudlicu u belim bermudama 

[martina]

iz nekog  mog iskustva - sto moguce drugi ne dijele, ali sumnjam - odnos dvoje ljudi se stalno mijenja

mislim da je brak taj neki commitment... ono, lako je kad je dobro, ali kad nije dobro treba ti taj commitment, ta obaveza, cisto da ne dignes ruke i kazes: ma pusti ovu muku

e sad, to je taj neki balans: kad je stalno obaveza, onda je to malo previse truda, vjerovatno se tu brakovi raspadaju... i mislim da je drugi razlog ne gubitak ljubavi, nego postovanja...
a mislim da ljudi gube postovanje onda kad ih ona druga osoba malo previse podrazumijeva...

e sad, granice su tu individualne
i mislim da se taj neki rad na braku sastoji bas u tome da stavis drugom do znanja: ej, ako sad podjes tim putem, pocecu da gubim postovanje koje imam prema tebi... naravno, ne tim rijecima najcesce, ali mislim da svadje i rasprave ustvari vode na tu stranu...

imam jedan skori primjer razvoda i vrlo je frustrirajuce kad vidis da su ljudi mogli, da su znali i malo drugacije pokusali... ne znam, ja se rastuzim na to, nekako, mada nije moj problem... nekako mi se cini sa strane da im je trebalo tako malo

brak kao komad papira moze da prezivi taj gubitak postovanja, ali mislim da odnos dvoje ljudi malo tesko to prezive

[monochrome]

iz nekog  mog iskustva - sto moguce drugi ne dijele, ali sumnjam - odnos dvoje ljudi se stalno mijenja

mislim da je brak taj neki commitment... ono, lako je kad je dobro, ali kad nije dobro treba ti taj commitment, ta obaveza, cisto da ne dignes ruke i kazes: ma pusti ovu muku

e sad, to je taj neki balans: kad je stalno obaveza, onda je to malo previse truda, vjerovatno se tu brakovi raspadaju... i mislim da je drugi razlog ne gubitak ljubavi, nego postovanja...
a mislim da ljudi gube postovanje onda kad ih ona druga osoba malo previse podrazumijeva...e sad, granice su tu individualne
i mislim da se taj neki rad na braku sastoji bas u tome da stavis drugom do znanja: ej, ako sad podjes tim putem, pocecu da gubim postovanje koje imam prema tebi... naravno, ne tim rijecima najcesce, ali mislim da svadje i rasprave ustvari vode na tu stranu...

imam jedan skori primjer razvoda i vrlo je frustrirajuce kad vidis da su ljudi mogli, da su znali i malo drugacije pokusali... ne znam, ja se rastuzim na to, nekako, mada nije moj problem... nekako mi se cini sa strane da im je trebalo tako malo

brak kao komad papira moze da prezivi taj gubitak postovanja, ali mislim da odnos dvoje ljudi malo tesko to prezive

[martina]

sto se kompromisa tice - ja mislim da ih pravim svaki dan
uradila sam kojesta sto mi ne bi palo na pamet da cu ikad

nije to bilo u nekom cilju spasavanja braka, nego naprosto, zivot te tako vodi... ne znas sta te ceka...
nekad naprosto skontas da se u nekim stvarima nikad necete sloziti
a nekad cujes sebe kako izgovaras recenice te druge osobe...

mislim da je vazno u jednom trenutku pustiti onog drugog da bude ko jeste, pa makar ti to nikad nemalo smisla
i mijenjamo se... mm je postao control freak, a ja prestala da budem. bukvalno smo zamijenili uloge...

[Unabebili]

martina, a ja nekako, na osnovu svog predhodnog iskustva sam stekla stav da nije postovanje dovoljno da brak bude dobar  i da ce pre ljubav da spasi brak, nego postovanje 

mi smo se postovali od prvog do poslednjeg dana, samo je ljubav s moje strane jednostavno bila od starta nedovoljna, a mislila sam da ce se razviti tokom zajednickog zivota
nije se razvila, tako da me to postovanje postalo stvarno nedovoljno da nastavim brak

a pazi, cak smo imali iste ciljeve, isti nacin postojanja, slicnu dinamiku 

mada ....mogli bi da definisemo sta je ljubav i sta je merilo jedne duboke ljubavi prema nekom 

[Unabebili]

nekako bih ja mozda mogla da dam sledecu definiciju:

dobar brak je ono kad dvoje ljudi ima isti zajednicki interes - ma kakav on bio

ukoliko se taj interes promeni kod jednog ili kod oboje ( ali neu istom pravcu) - brak prestaje da bude dobar

za neke - to je puka saradnja i udruzivanje zarad lakseg zivota, za druge - to je potreba da vole i budu voljeni, za trece - imati nekog pri ruci na svom zivotnom putu koji je zacrtan odavno i ne menja se bez obzira ko je saputnik, za cetvrte - obilje telesne strasti i svadje, jer ne podnose mirne vode...a za neke - konglomerat pobrojanog i jos mnogo toga....

[monochrome]

una, tebi ovo drugi brak, jel!?
nisam stigla sve da upratim i ako je bilo...bas me interesuje zasto se raspao prvi...ako pitam previse samo me preskoci

[vojka]

samo bih htela da kazem ono sto verovatno svi znaju
samo nekad imam potrebu da to istaknem
a to je da je brak promenljiva stvar, to jest da je to proces
koji moze danas biti dobar, sutra los, pa prekosutra opet dobar (danas, sutra i slicno su samo vremenske odrednice nisam mislila u bukvalnom smislu)

[Unabebili]

sto se kompromisa tice - ja mislim da ih pravim svaki dan
uradila sam kojesta sto mi ne bi palo na pamet da cu ikad

nije to bilo u nekom cilju spasavanja braka, nego naprosto, zivot te tako vodi... ne znas sta te ceka...
nekad naprosto skontas da se u nekim stvarima nikad necete sloziti
a nekad cujes sebe kako izgovaras recenice te druge osobe...

mislim da je vazno u jednom trenutku pustiti onog drugog da bude ko jeste, pa makar ti to nikad nemalo smisla
i mijenjamo se... mm je postao control freak, a ja prestala da budem. bukvalno smo zamijenili uloge...

eto zasto volim kad pise martina , da mogu da je potpisem i ne mucim se da srocim 

mono,jeste, drugi...za sad 
pisala sam negde, ne mog da ponavljam sad
ukratko: raspao se zato sto kod mene nije bilo ljubavi kakvu sam ja zamislila da treba da osecam prema svom partneru 
kad ovako napisem,, zvucim kao razmazena krava, a nisam , majke mi 

[monochrome]

eto zasto volim kad pise martina , da mogu da je potpisem i ne mucim se da srocim 

mono,jeste, drugi...za sad 
pisala sam negde, ne mog da ponavljam sad
ukratko: raspao se zato sto kod mene nije bilo ljubavi kakvu sam ja zamislila da treba da osecam prema svom partneru  kad ovako napisem,, zvucim kao razmazena krava, a nisam , majke mi 

za mene sasvim validan razlog...vise nego  

[Xe]

Meni je prvi i to je bio uzrok mojih licnih problema, jednostavno mi je bilo tesko da se sa "ja" prebacim na "mi", a pritom vucem tu maminu crtu da umem da odlucujem u zajednicko ime a da se prethodno ne konsultujem 
Sad se vise obuzdavam, iako mi nikad nije glasno zamereno, ali znam da smeta.
Uzivam u tome sto imamo razlicite hobije, recimo, ali slican pogled na svet, i sto u nekim ozbiljnim stvarima reagujemo na isti nacin, i to je stvar koja me je najvise i privukla jer se tu ni sa kim nisam tako uklopila.
A da je svakodnevni rad, jeste, bogami, i nista ne treba uzimati zdravo za gotovo, pogotovo zivot, to smo oboje naucili.