Skolski sistemi - da uporedimo

[Despina]

Baklavo, kakve su waldorfske skole u Ceskoj?

[AnaK]

A da izdvojim u zasebnu temu češke škole?

[Dada]

Tek sad vidim koja sam ja flegma

za sve male skolarce

Maxic, ja ne bih ostavila ni taj jedan dan fast fud ishrane, malo sam poremecena po tom pitanju, priznajem a pogotovo otkad se moja sestricina vratila iz USA (ucila je tamo 2. i 3. osnovne) bar duplo teza nego sto bi bilo normalno Vec 2 godine pokusavaju da joj povrate raniju kilazu ali ne uspijevaju.

[Elanor]

A da izdvojim u zasebnu temu češke škole?

ako nije previse komplikovano, moze da se prebaci ovde
http://www.mojamansarda.com/index.php?topic=426.0

[Plava Baklava]

Baklavo, kakve su waldorfske skole u Ceskoj?

Lose u smislu ukljucivanja u dalje skolstvo. Deca su u njima srecna, ali neupotrebljiva posle u normalnom sitemu    Razvila se moda da tamo daju problematicnu decu u smislu recimo hiperaktivnosti, ali se psiholozi na to jeze, jer kazu da tu nema napretka deteta.

U Ceskoj jos postoji i mogucnost kucne skole do 5-tog razreda, tj da dete uci kod kuce a u skolu dolazi samo da polaze ispite. I nije potrebna neka extra-argumentacija da se dobije saglasnost za to.

Inace ste me potpuno sludele izdvojenom temom, nisam vise znala na kom sam podforumu  .

[AnaK]

Izvini, trebalo je da ti pošaljem PP 

[Plava Baklava]

Izvini, trebalo je da ti pošaljem PP 

ma jok, sve ok, nego me sludeli nazivi tema i citam iste postove na dva mesta pa se pitam sta mi je od jutros 

[Elanor]

Lilit, kako mislis nece moci u gimnaziju? 
Nece moci u zeljenu? Kako se inace upisuju u gimnazije posle 4 razreda osnovne?

imaju valjda tri vrste skole, nesto kao gimnazija, tehnicka i zanatska. u skolu upadas po uspehu - ako nemas dovoljno dobar uspeh, ne mozes u gimnaziju.
uzasno rano, ako mene pitas, ali u nemackoj i austriji je tako.
s druge strane, i to mi ima vise smisla nego sadasnji sistem u be (ko o cemu, ja o tome )

[lilit_depp]

imaju valjda tri vrste skole, nesto kao gimnazija, tehnicka i zanatska. u skolu upadas po uspehu - ako nemas dovoljno dobar uspeh, ne mozes u gimnaziju.
uzasno rano, ako mene pitas, ali u nemackoj i austriji je tako.
s druge strane, i to mi ima vise smisla nego sadasnji sistem u be (ko o cemu, ja o tome )

da. ovako nekako. sad ima i nesto izmedju gimnazije i tehnicke, zove se mittelschule, a postoji mogucnost da i posle nje upises fakultet. do sad je bilo da direktno na fakultet ides samo posle mature u gimnaziji, a matura je ovde prilicno ozbiljna.

@rafo,
osnovna skola traje 4 godine. posle toga dolazi gimnazija koja traje 8 godina (ili neka zanatska koja traje krace, npr.). u gimnaziju te nece primiti ako imas manje ocene od jedinica (ekvivalentno petici u srbiji). postoji mogucnost da te prime i ako imas neku dvojku (gleda se samo nemacki i matematika), ali tad ne mozes da biras u koju ces vec te rasporedjuju tamo gde ima mesta.
nije puno razlicito u beogradu, ali tamo se ta selekcija radi kad su deca malo odraslija. ovde mi to nekako mnogo rano. u lucijinom razredu ima puno pametne dece, ali prave dosta gramatickih i pravopisnih gresaka, uciteljica na roditeljskom izjavila da ce deca u tom slucaju imati najvise trojku iz nemackog. trojka iz nemackog znaci nema gimnazije, a ako nema gimnazije nema ni fakulteta. sto bi bilo sasvim ok sto se mene tice, ali samo kad bi se ta selekcija radila malo kasnije. mnogo dece ce otpasti, a da pravu sansu jos nisu ni dobila. jos su mali da se osamostale kad je ucenje u pitanju, a od roditelja (ima ih mnogo koji slabo i pricaju, a posebno lose pisu) ne dobijaju adekvatnu podrsku. ovo se odnosi na decu stranaca, ali i na austrijsku decu koja su losa sa gramatikom.

[rafa]

lilit, elanor, da prebacim ove postove o skolovanju na pendzer i uporedne skoslske sisteme ili vam vise odgovara da ostanu ovde?

[lilit_depp]

sto se mene tice rafaela, kako god mislis da je bolje, meni je OK. 
lepo je videti da radis.       

[Elanor]

sto se mene tice rafaela, kako god mislis da je bolje, meni je OK. 
lepo je videti da radis.       

potpis

[Urbana]

@rafo,
osnovna skola traje 4 godine. posle toga dolazi gimnazija koja traje 8 godina (ili neka zanatska koja traje krace, npr.). u gimnaziju te nece primiti ako imas manje ocene od jedinica (ekvivalentno petici u srbiji). postoji mogucnost da te prime i ako imas neku dvojku (gleda se samo nemacki i matematika), ali tad ne mozes da biras u koju ces vec te rasporedjuju tamo gde ima mesta.
nije puno razlicito u beogradu, ali tamo se ta selekcija radi kad su deca malo odraslija. ovde mi to nekako mnogo rano. u lucijinom razredu ima puno pametne dece, ali prave dosta gramatickih i pravopisnih gresaka, uciteljica na roditeljskom izjavila da ce deca u tom slucaju imati najvise trojku iz nemackog. trojka iz nemackog znaci nema gimnazije, a ako nema gimnazije nema ni fakulteta. sto bi bilo sasvim ok sto se mene tice, ali samo kad bi se ta selekcija radila malo kasnije. mnogo dece ce otpasti, a da pravu sansu jos nisu ni dobila. jos su mali da se osamostale kad je ucenje u pitanju, a od roditelja (ima ih mnogo koji slabo i pricaju, a posebno lose pisu) ne dobijaju adekvatnu podrsku. ovo se odnosi na decu stranaca, ali i na austrijsku decu koja su losa sa gramatikom.

Lilit kako bre samo 4 godine? A ima li neki prijemni ispit?
Vraticu se da objasnim kako je ovde, ali osnovno traje 6 godina ili ako dodas predskolsko koje je u okviru skole znaci da basis obrazovanje kako ga oni zovu traje 8 godina.

[lilit_depp]

4 godine osnovna.
posle toga gimnazija ili strucna skola i jos neke varijacije na to. gimnazija se deli na nize i vise razrede. nizi odgovaraju nasim od 5-8, a visi nasoj gimnaziji. 8 godina (ukupno) je obavezno skolovanje ko i kod vas. u sustini mozes i posle 4 razreda gimnazije da predjes u strucnu skolu, ali obrnuto nije moguce. iskopacu neki link sa detaljnijim objasnjenjima.

[Urbana]

Evo ovako je kod nas


1. Osnovno obrazovanje (basisonderwijs ili primair onderwijs) od 4-12 godina
- Niži razredi (onderbouw) 1-4. razreda
- Viši razredi (bovenbouw) 5-8. razreda

2. Srednje obrazovanje (voortgezet onderwijs) od 12 godina
Prve dve godine su većim delom bazirane na istom gradivu i čine basisvorming. Nakon tog perioda učenici upisuju:
  - Više opšte obrazovanje (hoger algemeen voortgezet onderwijs – havo) traje 5 godina
  - Pripremno naučno obrazovanje (voorbereidend wetenschappelijk onderwijs - vwo) traje 6 godina
  - Pripremno srednje stručno obrazovanje (voorbereidend middelbaar beroepsonderwijs –vmbo) traje 4 godine

3. Visoko i više obrazovanje za studente od 18. godine
  - Više stručno obrazovanje (hoger beroepsonderwijs – hbo)
  - Naučno tj. univerzitetsko obrazovanje (wetenschappelijk onderwijs – wo)
  - Otvoreni univerzitet (open universiteit), studiranje na daljinu