Planinarenje

[Praslin]

'bar daaan! 

Vodila sam danas dete na njegovo prvo planinarenje.
Išli smo na Frušku Goru, dete je prešlo 7km bez problema, uz dodatno igranje i skakanje u pauzama. Mamin planinar! 

[Xe]

Praslin, klinci su veoma izdrzljivi, zato sto su laki, pa im penjanje i silazenje preko planina nije problem,a i puni su energije i kondicije.
Znam mnogu decu koja su prelazila Veliki maraton (80km)
Njima je to zabavno 

[Praslin]

Nije njemu 7km uopšte bilo naporno, ono što mu je bilo naporno je da drži koncentraciju i da ide pravolinijski (zapravo, meni je bilo naporno da ga na to navodim).
On bi svako drvo istraživao, svaki žbun pregledao, najradije bi lunjao po šumi
A kada se ide u grupi, to se ne može, mora da se drži korak, pa smo to postizali tako što smo se malko igrali, pa malko trčali za drugarima.
Mislim da imam izviđača u najavi   

Xe, znaš li kako ovde funkcionišu izviđači? Valja li to?
Vid je još mali, ali mislim da bi mu to najbolje ležalo kad još malo poraste.

[Xe]

Xe, znaš li kako ovde funkcionišu izviđači? Valja li to?

Lose, bolje reci, tragicno. Imali su pre par godina neku aferu sa prostorijama (bile su usred Dunavskog parka pa je neko hteo da se malo omrsi). Ne pamtim da su bili aktivni poslednjih godina.
Za decu su takvi izleti u porodicnom okruzenju, Fruska je, srecom, sjajno markirana, pa nema sanse da se izgubite, ali ne znam da li ima bilo koga ko bi mogao da ga nauci planinarskim pravilima. jos.
PSD Zeleznicar ima osnovnu planinarsku skolu, ali je on jos mali za to. Kad bude imao negde 10-11 godina.

[Praslin]

Xe, hvala!
Ići ćemo onda porodično i sa prijateljima.
Najbolje bi bilo da počnem da vozim, pa da mogu i Teu da povedem.

[AnaK]

Nije njemu 7km uopšte bilo naporno, ono što mu je bilo naporno je da drži koncentraciju i da ide pravolinijski (zapravo, meni je bilo naporno da ga na to navodim).
On bi svako drvo istraživao, svaki žbun pregledao, najradije bi lunjao po šumi
A kada se ide u grupi, to se ne može, mora da se drži korak, pa smo to postizali tako što smo se malko igrali, pa malko trčali za drugarima.

Meni je ovaj tekst divan  Našla sam ga svojevremeno na sajtu nekog planinarskog društva, sad ga nađoh ovde: Planinarski savetnik.

Ko ide sa kim u planine? Vi sa decom ili deca sa vama?
Ovo pitanje ukazuje na probleme do kojih lako dolazi, ako svoj cilj postavljate po svaku cenu, a sa vama su deca.
Ako su deca dovoljno motivisana mogu izaći i na viši vrh, ali deca nisu obučena za uspone u visokim planinama. Njih u planine vodite zbog zdravlja i lepote. Oni će zavoleti planine samo ako im je u njima lepo. Kasnije će štošta naučiti, obučiti se i otići sa svojim društvom. Planina neće nigde pobeći i revnosno će sačekati da deca porastu i osvoje je.
Zapamtite, deca bi se u planini rado:
• zabavljala
• tu i tamo malo zaustavila i poigrala
• ponegde zaustavila i vratila
• bavila drugim stvarima od onih koje vas zanimaju

Usklađivanje želja odraslih i dece zahteva mnogo mudrosti i strpljenja. Jako je bitno da zapamtite da su deca nestašna, nedovoljno uporna, rade samo ono što im je zanimljivo, nestrpljiva, nejaka, a iznad svega, nesvesna opasnosti u planinama.
Slobodno vodite decu u planine, ali pri tom računajte na njih kao na ravnopravnog člana planinarske ture, te prema njima odredite planinarski uspon. Strogo pazite na opasnosti kojim se izlažu. Vaše pravo oružje za odnos sa decom su upravo njihovi nedostaci: strpljenje, upornost, mudrost, smernost, principijelnost i znanje planine.

[jel]

  mi vodili Vukija sa godinu dana da planinari vrhovima Durmitora 
divota jedna
toplo preporucujem Zminje jezero i Crvenu gredu   

[Praslin]

Ana, odličan tekst 
Fruška gora je idealna za početnike. Sjajno je označena, ako se držiš obeležene staze uvek si relativno blizu puta (za ne-daj-bože), a puteljci nisu ni mnogo strmi, a ni uski.

Evo, kako je dete uživalo:

[Xe]

Ana, odličan tekst 
Fruška gora je idealna za početnike. Sjajno je označena, ako se držiš obeležene staze uvek si relativno blizu puta (za ne-daj-bože), a puteljci nisu ni mnogo strmi, a ni uski.

Evo, kako je dete uživalo:

To sto si rekla odnosi se na istocni deo Fruske gore. Zapadni je skoro nenaseljen, autobusi idu jednom dnevno (ako uopste idu), a a moze ti se desiti da naidjes na, recimo, divljeg vepra (imam negde sliku, samo mi treba nekoliko sati da nadjem). Ali je priroda  da ne spominjem da ima 16 jezera, dvadesetak vodopada, pecine, rusevine gradova... Aleksandar Damjanovic, nas najcuveniji planinar i najbolji poznavalac Fruske gore, kaze da i dan-danas Fruska ume da ga iznenadi nekim puteljkom ili vodopadom...
Sacekaj da padne sneg, da vidis kako je lepo ici grebenom 

[janavi]

da se izdvoji ovo u planinarsku temu?

ja ne bih smela ovako, osim u velikom društvu
jednom sam se na Kopu  po nekoj magli izgubila, i imam grozan strah od nenaseljenih predela

[Xe]

Moze, na Sport. Taman da nam Jackie odrzi kurs

[Praslin]

To sto si rekla odnosi se na istocni deo Fruske gore. Zapadni je skoro nenaseljen, autobusi idu jednom dnevno (ako uopste idu), a a moze ti se desiti da naidjes na, recimo, divljeg vepra (imam negde sliku, samo mi treba nekoliko sati da nadjem). Ali je priroda  da ne spominjem da ima 16 jezera, dvadesetak vodopada, pecine, rusevine gradova... Aleksandar Damjanovic, nas najcuveniji planinar i najbolji poznavalac Fruske gore, kaze da i dan-danas Fruska ume da ga iznenadi nekim puteljkom ili vodopadom...
Sacekaj da padne sneg, da vidis kako je lepo ici grebenom 

Dobro ded, imam ja još mnogo da učim o ovom kraju, ne sporim. 
Ovo gde smo danas išli je izgledalo kao na slikama i bilo je super za malu decu. Išli smo busom do Venca, i onda kroz šumu do nekog hotela, tamo su neki išli na bazen, pa smo se posle vratili istim putem.
Nije to mnogo, ali za prvi put je super.
Shvatila sam da je to najposećenija i najlakša staza i da svakako ima i mnogo zeznutijih, ali mi je super što ima bar neka laka staza, jer na mnogim planinama toga nema.

SAd kad smo overili stazu, bićemo tamo česti gosti.

[Praslin]

Možeeee! Pa da ja probam da iskopam slike sa svog najvećeg planinarskog poduhvata - Bobotov Kuk na Durmitoru 

[janavi]

evo sad je tu sve

[Xe]

Za planinarenje su apsolutno najvaznije cipele. Bez svega ostalog se moze. Ako nemate stapove, posluzice vam neka grana, pokupljena usput. ako vam je hladno, sigurno ima neko neku majcu kao prvu pomoc. Ako ste gladni, velika je sansa da usput ruckate neko od sezonskog voca (gore ima plantaaazaaa, a vlasnici ce vam uvek dati da uberete i pojedete, ne i da nosite, naravno). Ali ako cipele ne valjaju, moze zivot da vam se smuci (sneg, kisa, klizavo, hladno, kamenje pa se izvrcu zglobovi...)
Ako planirate da se bavite ovim sportom (rekreacijom) cipele su vam prve na listi. Kod nas je izbor tradicionalno ogranicen, a nabavljaju se u Planiki, Alpini, Intersportu (Mekinli) i Gori u BG (Ferino). Najjeftnije kostaju ok sto evra, a razlikuju se po nameni (za treking, odnosno setnju i za visokogorstvo/alpinizam)
Lagane su, livene, viseslojne i propustaju vazduh (ali ne i vodu) i obicno imaju vibro djon (koji amortizuje udarac stopala u zemlju dok hodate i rasterecuje zglobove). Ostalo je stvar ukusa i afiniteta. Imate plitke i duboke cipele, one sa specijalnim platnom i kozne, kao i kombinacije. Ako setate po svim godisnjim dobima uzecete kozne (zbog kise i snega). Ako volite planinarenje i setnju po raznim planinama uzecete duboke cipele (jer su plitke nepouzdane na zahtevnijim planinama). Razlikuju se i muski i zenski modeli (zenski su malo izdignuti jer se pretpostavlja da zene cesto nose stikle, pa stopalo ne moze da se spusti na ravno).
Neguju se kremom od fokine masti (koju sam ja otplakala), a kasnije mogu i nekim drugim imalinima.
Toliko o cipelama, bas sam bila kratka