separaciona anksioznost i nocni strahovi

[Tchi]

imate li iskustva, trebaju mi saveti kako da se izborim sa ovim novonastalim problemima.
pisala sam da je imao stomacni virus, bas ga je tesko podneo, danima nije mogao da jede, bilo mu jako lose, ne znam da li ima veze, ali posle toga je sve pocelo. Do sada nikada nije imao velikih problema sa odvajanjem, sada kako nas vidi da idemo negde momentalno pocinje da place i lupa glavom o prvo sto nadje, cak ostane samnom, a tata npr. ode da parkira kola, desilo se dva puta u poslednjih par dana, vriska, bacanje u narucju  nije isao u vrtic vec 6 nedelja, mozda i vise, treba da krene od ponedeljka, vec me hvata panika kako ce to da prodje.
Drugi problem apsolutno nije postojao pre bolesti, ovaj prvi mozda i jeste u blazim naznakama poslednjih dva meseca, ali smo u tom periodu stvarno imali malo razdvajanja, vriska i plac, pocelo je posle popodnevnog spavanja, po sat vremena ne moze da se smiri samo hoce u ruke, a i tako place, igracke, crtaci nista ne pomaze, nista mu ne fali jer ako ga na kratko nesto zainteresuje, npr spica za reklamu na tv-u odmah prestaje da place i zatim nastavlja. I tu me strah kako ce u vrticu, sta kad se tamo probudi  i sad je vec par dana pocelo i nocu, probudi se oko 4-5 i vristi najstrasnije, nista mu se posebno novo ne desava preko dana da bi to prozivljavao nocu, malo se drugacije igra jer je imao neki skok u razvoju kao da mi je prosle nedelje postao veliki decak
raspisala sam se, ko procita jel ima neki savet pliz kako da se izborimo sa svim ovim ili je to samo faza koja mora da se prodje i koliko ce ta faza da traje? Sledece nedelje vrtic, a tata na sluzbenom putu, tuga me uhvati kad pomislim sta li ce mali mis sve da oseca 

[Finalina]

Mislim da smo negde pisali o nocnom budjenju, plakanju i tim problemima (nocne more i sl)

Sto se tice odvajanja i njegovih ponasanja, mislim da mozda ne bi bilo lose da pokusate da "navezbate" odvajanje, za pocetak nekom simulacijom u kuci ( da mu uvek stavljas do znanja kada ides i kada se vracas) , da se pozdravljate , da mu pircas i da ga sacekas da pozitivno reaguje na to da ces ti izaci ( ili tata ) . Malo izgleda šašavo ta gluma oko odvajanja i pozdravljanja, ali veruj mi da daje rezultate. Deca nas osete i reaguju krajnje instiktivno i po navici, a vidim da vam je doslo vreme da uvedete i neke nove navike.

Svakako je njegova faza ponasanja to sto opisujes i sto te zabrinulo, ali on je sada u uzrastu kada pocinje dosta toga da otkriva i oseca pa mu treba pomoci da upozna i nauci neke nove odnose sa vama.

Ako sam dobro shvatila to sto vam se dogadja, cini mi se da bi pomoglo da sve što radite oko njega malo usporite kako bi on mogao lakse da ukopča šta se oko njega događa i da reaguje bez nekih većih senzacija. Jednostavno javite mu se i obavestite ga kada izlazite čak i na kratko i sačekajte da on to "razume" i ostane tu de jeste i da sačeka tatu/mamu..... nekako, uključite ga u sve što radite da on zna, lakše će vas pratiti u svemu. Jeste malo naporno, za početak, ali olakšava upravo ovo što opisuješ. ( ako sam uspela da dočaram na šta mislim )

Nadam se da cete brzo savladati ovaj momenat, a koji se svima nama dogodi u nekom periodu kada prestaju da budu bebe.

[Elanor]

ja mislim da moras da pustis da prodje. separacionu anksioznost ima vecina dece, manje ili vise, a ovo vristanje posle popodnevnog spavanja smo prosli s milenom.

i nemoj mnogo da se sekiras oko toga (vrtic, tata na putu). tako je kako je , ne cinis mu zlo, a i oni moraju da polako odrastaju.

[Tchi]

fina, hvala  mislim da si upravu to sto pises, jer njemu kada tata ide na posao ili negde odlazi nije problem tada idemo do vrata i masemo, ako je neko neplanirano odlazenje na koje on nije navikao, ja sam pre neki dan na decijem rodjendanu krenula da odem u drugu sobu ili dosli smo svi zajedno do vrata od stana i onda se tata vratio, tada nastaju problemi. Pokusacu da i najmanje odvajanje propratimo sa pa-pa da vidimo da li ce da deluje

[Tchi]

elanor, jel dugo trajalo kod milene? jeste li uspeli da shvatite razlog?

[Elanor]

ne secam se tacno, nije dugo, ali je jedno vreme bila stvarno nepodnosljiva kad se probudi popodne (barem po pola sata plakanja). posle se vracalo par puta, ali je to bilo na po par dana. desavalo se cesce ako bi zaspala kasnije nego obicno, ili ako bi spavala duze.
ja to tada nisam povezala s nocnim strahovima, potpuno se drugacije ponasala.

[Finalina]

secam se da sa mm dosta dugo podsecala da kada krene iz kuce, jos kod pakovanja kompa u torbu, pusti da mu ona pomogne, da ga prati i isprati ..... i uspelo je, ali stvarno  je bilo povuci-potegni oko placa i nervoze dok on nije skopcao o cemu se radi

[Deda]

I ja sam ovo prosla , u tim godinama dece...nemam lek...samo prodje   
Andrij i sad zna da zavristi nocu, da se bacaka i ne mogu da ga smirim. Onda ga skroz probudim i dam mu vodu  . Jednom mi je rekao " Sta ti je bre, nisam zedan " 

[Tchi]

andrija 
meni se kod njega cini da ako odspava duze da bude bolje, tako je i pre bilo, ako dobro odspava sve ok, ako manje onda place, ali nikada ovako i ovoliko dugo

[Deda]

Nekad su i uzasno gladni kad odspavaju . ( Ja i dan danas  ) . Kod Nede je to bio cest slucaj, uvek sam imala spremnu klopu pred budjenje

[Finalina]

Da, kada im padne secer  tada "polude" .
Takodje, kada im se nesto osujeti, sto bi oni hteli ili nameravali da urade ( a mi nemamo pojma sta je to ) reaguju burno i nesnosno ( plac, zacenjivanje, bes i sl )

[Vix]

...

[Tchi]

da glad i na to sam pomisljala, posebno sada kada se posle 5 dana gladovanja tako projeo, samo sto on u tim trenucima nije u stanju da jede i svako nudjenje hrane jos pogorsava stanje, danas sam mislila da ga dobro nahranim pred spavanje, mada ne znam kad ce to da bude jer je posle nocasnje avanture spavao skoro do podne

[Deda]

I toga ima, nece da uzmu hranu a gladni ko vuci 

[Vila]

andrija 
meni se kod njega cini da ako odspava duze da bude bolje, tako je i pre bilo, ako dobro odspava sve ok, ako manje onda place, ali nikada ovako i ovoliko dugo

Dušan isto plače kad se ne naspava dovoljno popodne, i pomaže kad mu odmah damo flašicu sa sokom (flašicu inače mnogo voli), i grlimo se i ljubimo.
Imao je i napade histerije, vrištanje, ali to polako, korak po korak, kontrolišemo - malo ignorišemo, malo pričamo, malo grlimo - iskombinujemo sve zavisno od prilike.