Kako izlazite na kraj sa decom, histerija i ostali ispadi...

[Plava Baklava]

Drzite me, radimo domaci i nadoknadjujemo skolsko gradivo  . Pobegla sam u mrak kancelarije da iskuliram 

[AnaK]

 

[NenaS]

  Baklavice...
A na ovu temu mogu da kažem - deca su vam nemoguća?! Hau jes nou, čekajte da uđu u pravi pubertet, svaki dan ćete po 50 puta poželeti da se vrate u te godine u kojima su sad! Ništa, ali ništa ne pomaže trenutno - ni opomene, ni strogi pogledi, ni tajm-aut, ni beskonačno objašnjavanje zašto ne valja i kako treba...jedino što još pali su zabrane vremena za kompjuterom i izlazaka.

[Despina]

\meni pomaže kad odemo među drugu decu, onda vidim da su moja super kakvih ima

meni najvise pomaze to sto radim u vrticu

[Glitter]

meni najvise pomaze to sto radim u vrticu

mnogo mi je pomagalo dok sam radila po vrticima i sa petogodisnjacima 

[Despina]

to ti kazem, zavrsis sa poslom, dodjes kuci i kazes kako ja imam divnu djecu

[Urbana]

Meni je najveci problem kod Monike sto nece da pospremi sobu, ali nedavno je obradjivala neki tekst kod logopeda i u njemu je izmedju ostalog stajalo "on jos uvek nije sobu raspremio, a mama ga je vec tri puta opomenula....sad vec mama postaje ljuta i zato je P. dobio cvrgu" ubedila sam je da druga dece dobijaju cvrgu, ja cu da posle druge opomene brojim do 10 a ako ne pocne da rasprema sledi cvrga ..... i tako smo pronasli neki zajednicki jezik, zasad samo brojim.
A sto se tice kad nesto treba da urade sto im zadam, tu imam sjajnu taktiku....uvek se ugradim, one se pobune, a ja kao onda velikodusno nadjem kompromis ( na pr. umesto tri strane zadataka smanjim da urade jednu ili dve zavisi od opsteg raspolozenja ) ali pre nego sto se ugradim odredim sta je moj minimum. I tako ispadne da smo se dogovorile 

[anelore]

Ukratko, kod nas je situacija spoj ove dve:

Sto si ovo lepo rekla, Baklavo 

Kod nas nema klasicnih histaricnih ispada tipa treskanje vratima i udaranje glavom o zid, ali ima prijave tipa "ne zelim vise da zivim" "nije ni trebalo da me rodis" "hocu da ne postojim vise i da umrem"  i taaako

E, da, kako zaboravih moju omiljenu: "ja sam za sve kriva i ne zasluzujem da zivim" 

Uglavnom uspem nekako da iskuliram, al najiskrenije, uopste mi nije svejedno kad krene s tim 

Sad tek videh da fali moj post gore 

Ja ne znam tacno da kazem kad je Aleksa upao u tu fazu. Mislim, od uvek je svojeglav (jarac/bik u horoskopu ) ali prethodnih 3-4-5 meseci je uzas.
Od preseljenja ovde je zaista nepodnosljiv, imam utisak da ne prodje dan da se nesto ne posvadjamo, da on ne histerise, izvodi gluposti za najmanje sitnice. Dok smo ziveli sami imala sam utisak da ga koliko toliko drzimo pod kontrolom, ne znam, mozda sam se ja zanosila ali ovo sad... i ne pomaze apsolutno nista: kaznjavanje, ukidanje crtaca, slatkisa, vikanje, ma nista. Ono sto meni najvise smeta je to sto je poceo zaista bahato da se ponasa kad upadne u tu "lud sam" fazu - place, dere se, baca igracke, cepa knjige/bojanke, krece da se valja po podu, steze pesnice i krece da cupka u mestu a imam utisak da bi nekog zveknuo tako i ne razumem odakle sav taj bes ili sta je vec dolazi.
Kapiram da ima veze i sa tim sto je on bio prvence mezimce, sto je 3.5 godine imao apsolutnu i nepodeljenu paznju svih nas a sad je tu odjednom Masa i mora da nauci sa njom da deli, sto nas, sto stvari. Pokusala sam da primenim stvari iz svakakvih knjiga o roditeljstvu ali prosto to kod njega ne prolazi... ili prodje jednom, sledeci put vec ne.
U vrticu je super, vaspitacice su zadovoljne, uglavnom je poslusan i lepo se slaze sa decom, ali kako kroci u kucu kao da postane neko drugi... i naravno, sto vise publike - to je gori.
Evo, dok ja kuckam ovo on sedi pored mene za stolom i "ruca", uz to se vrti na stolici, peva, sve radi samo ne ono sto treba svaki obrok (ako nije plazma i mleko ili cokolino) traje bukvalno sat vremena
Ovo je u najkracem, seticu se jos sigurno.

Sem sto Sava prilicno dobro jede, ali ume da gnjavi i trazi da mu se pricaju price dok jede.
Uz to, ume da treska vratima, demonstrativno baca stvari, prica iste recenice kao Verka - "nije trebalo da me rodis jer sam nevaljao, mama ti to ne razumes" ali i "necu vise da budem vas sin", "hocu da odem u dom za decu bez roditelja da me vise nikad ne vidite", "bolje da me bacis u kontejner i da jedem djubre", "najbolje je da me sada ubijes", "ja ne treba da imam igracke, samo Vida", i omiljeni, all-purpose, kad god mu se skrene paznja na nepozeljno ponasanje ili mu se nesto uskrati "e pa ja sam onda glupson i tupson". U subotu smo se posvadjali jer mu nismo dozvolili da jede lizalicu pre vecer - sve se desava na izlasku iz stana nasih prijatelja, prvo je mene nazvao "bezobraznom mamom" a onda je sutnuo MM-a. Kad smo izasli, nastavila se tirada o tome kako ce kad poraste da ubije i mene i MM-a i Vidu, i kako treba odmah da zovemo policiju da ga uhapsi, i kako ne zeli da mu mi budemo roditelji....Odredjena mu je kazna, posle smo dugo pricali, rekao je da bi, da cuje nekoga drugog da tako govori, pomislio da je taj neko zao. Rekao je da nesrecan jer nema dovoljno igracaka i da je srecan jedino kada mu u svemu udovoljavamo. Kad smo opet dosli do toga sta nije bilo lepo u njegovom ponasanju, rekao je "E pa onda cu ja sebi da izgrebem oko i necu videti do kraja zivota) i poceo da se grebe, po poluzatvorenom oku.
Jasno je meni da je ignorisanje najbolja taktika, ali nekada ne razaznajem - posto sam emotivno mnogo upletena - sta je i koliko teatar, i koliko daleko je spreman da ide. To je zbog toga sto on u takvim situacijama istrajava u svojim glupostima i stavovima, cak i kada je jasno da nesto ne zeli, samo da ne bi popustio i priznao gresku. Tako sam ga naterala da veruje da mu je bacena rukavica koju nije hteo da stavi na ruku na -6 - "pa baci je onda" a potom je urlao 10 minuta. Jednom je tako ubedjivao mog tatu, nakon opomene da se ne klati na stolici da ne bi razbio nos, da zeli da mu moj tata razbije nos, i trazio mu da ga pesnicom udari, cikao ga. Nekada uspem da mu skrenem paznju, ali to ne uspeva uvek, i za mene je krajnje iscrpljujuce, narocito kad se nadoveze na njegovu emotivnu ucenu od ranije.
I sad kad ovo pisem, jasno se vidi, kao sto i inace znam, koliko je on rastrzan i koliko ide u krajnosti - od destruktivne do autodestruktivne, od saradnje do histerije, ali ja vidim da se i moje ponasanje cesto krece na potpuno isti nacin, i da ne uspevam da kontrolisano reagujem, a nisam uvek ni sigurna da li reagujem dobro. Nekad mislim da odgajam malog despota, nekada da odgajam malog neurotika.
Eto, iskukala sam se.

[senka]

A sto se tice kad nesto treba da urade sto im zadam, tu imam sjajnu taktiku....uvek se ugradim, one se pobune, a ja kao onda velikodusno nadjem kompromis ( na pr. umesto tri strane zadataka smanjim da urade jednu ili dve zavisi od opsteg raspolozenja ) ali pre nego sto se ugradim odredim sta je moj minimum. I tako ispadne da smo se dogovorile 

Ja takođe i kada treba nešto da obave trudim se da ne prekidam trenutno šta rade već kažem "(za toliko) završi, pa ćemo...", trdim se da se dogovaramo oko rasporeda kad se uči, igra...i dajem njima da odluče kada će da rade nešto što im je mrsko (uz moje korekcije ako je potrebno)
Ono što je navela Lani kao Pirovu pobedu, meni je i to jedan od boljih načina za sprovođenje naših zamisli. Mislim da je u nekim dobima ili fazama ok dobiti bitku "na prevaru" i da to ne pravi štetu.
Trudim se da predupredim stvari tipa ako krenemo u prodavnicu može da odabere 1-2 stvari koje želi ili još bolje da te stvari navede pre nego što odemo.
Ne vole da spremaju sobu. Nekada ja krenem s njima, pa se samo izvučem.
Trudim se da razumem zbog čega je nastupila neka loša situacija - spava mu se, gladan je, ljubomoran, traži pažnju i onda mi je lakše da reagujem, jer me bes prođe (a meni je veliki blokator u rasuđivanju).
Kod nas pali i vrlo snižen ton, gotovo šapat i to kad su najozbiljnije situacije.
Mislim da jesam autoritet, vrlo sklon saradnji, svakoj vrsti dogovora i vrlo širokog spektra dopuštanja i sloboda. Kod mene malo stvari ne može. I sviđa mi se kako funkcionišemo i u kakvu decu rastu.
Mateja je veliki izrastao je u zrelog, jako dobrog i mirnog dečaka. Imali smo veliki raskorak između EI i IQ, ali sve jo to sad prevaziđeno. (kroz šta smo sve prošli i koliko sam ponosna danas u kakvog je dečaka  izrastao ću na nekoj drugoj temi, možda nekom i posluži)
Ksenija se bori sa veoma izraženim sindromom srednjeg deteta uz vrlo ljutiša/kmezav temperament i ja je prihvatam takvu i trudim se da joj maksimalno olakšam. Sada već kod nje uviđam neke vrlo samosvesne introspekcije. Dosta smo sarađivali sa pedagogom i još da promenimo razred i mislim da smo na konju.
Andrea je vrlo je razumna, lako se dogovaramo, vrlo je samostalna.
Naravno da je bilo faza bacanja iz besa, ni kazna ni grdnja nisu bili delotvorni koliko čvrst zagrljaj maženje po leđima i skretanje pažnje. Bilo je i udaranja, čupanja, prolazilo je samo sa hvatanjem ruke i strogim doslednim NE u nekim situacijama sam se i ja pravila da me boli i da plačem, to ih najčešće zbuni.
Stariji se tuku, nekada ih razdvojim po sobama, nekad samo zatvorim vrata od njihove i kažem"poubijajte se" vrlo brzo nastaje harmonija.
Kad smatram da treba - idu u kaznu u njihovu sobu, da razmisle i da dođu sa izvinjenjem. Pričamo, pričamo, pričamo o problematičnoj situacijii i sa pitanjima se trudimo da sami dođu do zaključka. Imaju kaznu i  zabrane kompa, tv, izlaska napolje ili dolaska nekog drugara u zavisnosti od dela.
Nažalost u nekoj prošlosti dešavalo mi se da viknem na njih ili ih kaznim možda i više nego što bih samo zato što se tu našla neka baba ili deda koja je skočila u njihovu odbranu. Tu roditeljsku bolest sam preležala.
Naravno, dešavalo se i da mi padne klapna i da dobiju po dupetu, ali s obzirom da se to godinama nije desilo mislim da je svaki put bilo pogrešno i samo lišavanje moje trenutne frustracije posle koje je u mojoj duši nastajao pakao.
Hoću da kažem da se deca ponašaju samo kao deca, da ih razumete na dečiji, a ne na odrasli način i da će vam biti mnogo lakše. 

[anelore]

Da ne citiram ceo post, jako me zanima da procitam ovo:
Mateja je veliki izrastao je u zrelog, jako dobrog i mirnog dečaka. Imali smo veliki raskorak između EI i IQ, ali sve jo to sad prevaziđeno. (kroz šta smo sve prošli i koliko sam ponosna danas u kakvog je dečaka  izrastao ću na nekoj drugoj temi, možda nekom i posluži).

Ja se i trudim da ga razumem na deciji nacin ALI ja sam bila mnogo poslusnije dete - ne bi mi palo na pamet da nazovem roditelje bezobraznim, a kamoli da ih udarim.

[senka]

Pisaću ovih dana 

[Finalina]

Što se tiče poslušnosti tu ne želim da  budem maštovita, zna se šta se mora i kakvo se ponašanje od njih očekuje. Za ostalo mogu i da budem maštovita i da se dogovorimo.

ovo potpisujem i koristim priliku da vas podsetim da (I) ja mislim da je vaspitavanje dece sasvim slično dresuri    kada su u pitanju navike & pravila (svih vrsta)

tj 

postavljena pravila i kršenje istih ne treba brkati sa maštovitim idejama (održanja) strpljenja, u mom slučaju , a u cilju dostignuća "da dete posluša" i uradi "ono što mi od njega očekujemo"

....a sada lepo da pročitam šta ste napisale pa da se i nadovežem primerima 

[senka]

Ja se i trudim da ga razumem na deciji nacin ALI ja sam bila mnogo poslusnije dete - ne bi mi palo na pamet da nazovem roditelje bezobraznim, a kamoli da ih udarim.

Kad god se nisam snalazila uključivala sam stručnjake (pedagoge, psihologe...)

Sorry but you are not allowed to view spoiler contents.

.
Probajte sve 

ovo potpisujem i koristim priliku da vas podsetim da (I) ja mislim da je vaspitavanje dece sasvim slično dresuri    kada su u pitanju navike & pravila (svih vrsta)

tj 

postavljena pravila i kršenje istih ne treba brkati sa maštovitim idejama (održanja) strpljenja, u mom slučaju , a u cilju dostignuća "da dete posluša" i uradi "ono što mi od njega očekujemo"

....a sada lepo da pročitam šta ste napisale pa da se i nadovežem primerima 

a pravila postoje da bi se ponekad i prekršila, jer pridržavanje istih može doneti frustracije 

[Finalina]

pa to ti kažem

a pravila postoje da bi se ponekad i prekršila, jer pridržavanje istih može doneti frustracije 

šta ti je iskusna i pametna majka troje dece , sve je ukapirala ..... kao velika

[Finalina]

ja želim da se izjasnim kako još uvek nemamo sistem kažnjavanja i ozbiljno se razmišljam šta da radim .... i da li išta treba da radim.......sve što je nalik kazni, traje kratko i mi nikada nemamo atmosferu ili "priču" zvanu kazna.... ako se razumemo

....i sve se mislim da treba da je uvedem(O)