Kako su vam roditelji reagovali?

[Unabebili]

Mislim da tema moze biti zanimljiva:

kako su vasi roditelji reagovali na vase ljubavi, momke, svidjaoce, verenike, muzeve? 

Da li im ista zamerate iz tog perioda , a zbog cega ste im zahvalni?

Napisite, procitajte posle nekog vremena to sto ste napisali i ne ponavljajte greske kad za to dodje vreme u vasoj kuci 

[chokoladica]

Uvek reaguje isto; " to? ma jok..nema od toga nista"
I ide mi na djoku (ja se izvinjavam) , zato sto ih uglavnom i ne vidi. Jbg, ja sad prolazim kroz pubertet 

p.s. u 99 % slucajeva su roditelji u pravu (da ne kazem : mame su u pravu)

[cici]

Moja mama je najčešće bila protiv a vrlo često i baba.Bio je to težak život jedva sam se izborila za svoja prava jedino sam za mm-a imala babinu podršku i verujem da je ona tu odradila dobar deo posla da mama njega prihvati.Za njega mi nikad neće biti jasno što je bila protiv.On je bio potpuno normalan i neporočan momak.Imao i posao i studiaro i bio dobar student, sve je išlo njemu u korist ali kod nje džaba
Za sve ostale, za koje je znala, je naravno bila protiv i kontorilsala me je najstrašnije.Sad sa ove distance mogu da razumem zašto, bez podrške muža ili nekog muškarca me je odgajala i sve strahove i strepnje je morala sama da savlada.Sad razumem ali je bilo jezivo teško.
Ne mogu da kažem da sam joj zamerala, čak ni tada, ali smo se mnogo svadjale zbog toga.Da je samo malo više razgovarala sa mnom i da je imala više povrenja obema bi nam bilo mnogo jednostavnije.

[Glitter]

ma mene su moji nacisto istraumirali po tom pitanju...
nit sam smela da imam decka, niti da ga dovedem kuci, nit mi ko kuci dolazio ni kad su to bile veze (ono kao ozbiljnije posle 20. godine)...imali su teoriju da mogu da dovedem onoga za kog cu se udati...
mislim zajeb u svakom slucaju, ali znam da je u drugim porodicama sve to islo mnogo lakse i bezbolnije...
to je mozda razlog zbog kog moja majka nije uopste vise upucena u moj zivot...ako se ja budem pitala i nece...
naravno trudicu se na svakom koraku da tu gresku ne ponovim ili samo da dobro izbalansiram odnose sa malcem pa da do takvih problema i ne dodjemo...
inace jedan moj drugar kaze da kad mu cerka napuni 15 da ce je sa deckom mirne glave pustiti na more, a sa drugaricama joks...kad sam pitala za obrazlozenje on je rekao: Ko je odvede taj mora da je vrati, znam ko je da prostite j**e, a kad ode sa drugaricama ne zna se tu ko koga cime...

[Nanny Ogg]

Moja mama je deklarativno bila u fazonu "ako je tebi dobar, meni je jos bolji" i, kao, ne mesa se, a cim stvari postaju iole ozbiljne ona krene suptilno da mu nalazi mane  
Naravno, da je u 99% slucajeva bila u pravu 

Nemam razloga da se zalim, stvarno. Imala sam sece sto se toga tice, mnogo su me vise smarali oko izbora prijatelja nego oko ljubavnog zivota, valjda su kontali da je to dugorocnija odluka 

[maxic]

Prije prve ozbiljne veze, sve je bilo ok, prepricavali desavanja sve ok. Svaka cast kako je gluposti slusala i jos se unosila u problematiku. Onda kad sam pocela da se zabavljam sa "momkom" puno starijim od mene, precutala ja, a oni haos napravili kad su saznali. Oh koja je to drama bila i meni i njima i mojim drugaricama.  Onda se to kao malo stisalo, ja rekla da sam prekinula, a u sustini znali su da nisam, samo su me malo bolje motrili.
Ja ne da bih napravila istu gresku, nego mi se cini da bih Anju razbila, a njega prijavila miliciji, sudu , predsjedniku drzave... Nista nisam naucila, mama mi je od tada postala osoba od nepovjerenja, tek od nedavno sortirasmo slucaj i popravismo odnose.

[AnaK]

Jao... Ovde imam svašta

[Xe]

Ja sam jedna od onih "ispustenih", ali u pozitivnom smislu. Toliko su se bavili starijom sestrom i njenom neprilicnom vezom (za njega je sad udata skoro 27 godina) da su mene potpuno zanemarili.
Mogla sam da idem gde sam htela i da se vracam kad god hocu, sve dok je u skoli bilo sve ok.
Zato sto sam mogla - nisam nista radila, i mogu da potpisem da je to put uspeha kod deteta. Mislim, dolazila sam u 9 ujutru, ali sam isla sa drustvom da igram karte 
Nikad mi u zivotu nisu nista branili, niti sam imala neko ogranicenje u izlascima. "Kad svi krenu kuci, kreni i ti".
Doduse, imala sam neko sasavo pravilo da se kuci vracam onako kako sam i dosla (peske, busom). Pa ako hoces da me muvas, parkiraj kola pa polako peske...
Moja sestra ima potpuno drugo iskustvo i resila je da ne ponovi maminu gresku. I ima potpuno poverenje svoje dece, jer na nju uvek mogu da se oslone, a ona se prema njima ponasa s postovanjem i poverenjem.


Deci treba dati slobodu, ali i postaviti jasne granice, da ne lutaju i istrazuju previse, pa na svoju stetu.

[Unabebili]

Jao... Ovde imam svašta

I ja ...

[itacka]

moji nikad nisu smeli ni da pisnu zato sto su znali da me bas briga sta ce da kazu            

[Unabebili]

moji nikad nisu smeli ni da pisnu zato sto su znali da me bas briga sta ce da kazu            

"momke, svidjaoce, verenike, muzeve..."....na sve ovo nisu smeli da pisnu? 
kakvi tolerantni ljudi 

[itacka]

"momke, svidjaoce, verenike, muzeve..."....na sve ovo nisu smeli da pisnu? 
kakvi tolerantni ljudi 

kapiram da je gorenavedeno za nas muske vazilo u zenskom rodu,ako nije ja cu da brisem svoj post i da se zalim zbog diskriminacije   

[Unabebili]

 

[itacka]

[Elanor]

nisu puno komentarisali (tj mama, tata nikad nista nije rekao, odnosno ako bi rekao, rekao bi mami pa je ona prenosila ili ne). ali to malo sto je mama komentarisala u pubertetu (ne kasnije, a kasnije je trebalo )... ne znam, negde je bas puno pogresila (a trudila se da bude kao vecina vas na onoj temi o skakljivim pitanjima)