Skolski sistemi - da uporedimo

[Elanor]

kako je organizovano skolstvo kod vas? hajde da uporedimo. zanima me - sve

samo cu da nabacam pitanja:
s koliko godina se polazi u skolu? da li je predskolsko obavezno? koliko traje osnovna, a koliko srednja? da li je srednja usmerena i koliko? ima li privatnih skola, i ako da, koliko se razlikuje kvalitet nastave? specijalne pedagogike? kako se ocenjuje, ima li zavrsnih ispita? postoje li prijemni za srednju?
i sve ostalo sto vam padne na pamet...

[Elanor]

ja cu da pocnem s onim sto znam, nadam se da cu se vracati na temu s novim informacijama.
u belgiji se u skolu polazi s 6 godina. predskolsko nije obavezno, jos uvek, mada se vec neko vreme prica o tome. osnovna skola traje 6 godina, koliko traje i srednja. postoje tri vrste srednjih skola, s vise usmerenja svaka. nazvacu ih: gimnazija, srednja tehnicka i zanatska. iz zanatske se ne moze direktno upisati fakultet, moraju da se polazu dodatni ispiti.
u osnovnoj skoli je razredna nastava svih 6 godina, s tim sto se ucitelj(ica) menja svake godine (u velikoj vecini skola, znam samo za jednu skolu u kojoj se menja na dve godine). rade se veliki testovi na kraju svakog tromesecja (ima ih tri), posebno je obiman onaj na kraju godine (taj postoji i na kraju prvog razreda), ocene su u procentima. nije neobicno da djaci padaju godinu, ponavlja se cak i prvi razred. istina, ovde to prihvataju mnogo mirnije nego sto bi kod nas.
nastava u skoli je celodnevna, od 8:30 do 3 ili 4 popodne (ovo zavisi od skole). petkom se skola zavrsava sat vremena ranije, dok je sredom nastava do podne. vecina skola organizuje boravak do 6.

sve skole koje rade po programu jezicke zajednice (izmisljotina ove dvo-trojezicne zemlje, gde se 'mrze' po osnovu jezika koji govore, a politicari donose imbecilne jezicke zakone - o tome neki drugi put) su subvencionisane od strane drzave i samim tim prakticno besplatne (ne racunajuci hranu i dodatne troskove). ovo znaci da postoje privatne skole koje su besplatne. zapravo, skole se dele na komunalne (opstinske) i nezavisne. velika vecina "nezavisnih" skola su u stvari katolicke skole. medjutim, posto su placene od strane drzave, te skole ne smeju da da prave selekciju na prijemu po osnovu veroispovesti (to i ne stoji u upitniku). znaci, arapska deca sasvim normalno idu u katolicke skole (koje u proseku vaze za bolje od komunalnih). ostale vrste nezavisnih skola, kao i skole specijalnih pedagogika su retke, ali postoje.
naravno, postoji i gomila internacionalnih skola. specijalan slucaj internacionalne skole je evropska skola, za decu privilegovanih srecnika koji rade po institucijama. naravno, i tamo su neki ravnopravniji od drugih (i o tome - neki drugi put).

[Sorciere]

Evo i mene sa onim sto znam:

Svajcarska je veoma specificna zato sto im skolstvo nije jedinstveno vec svaki kanton ima svoje zakone i pravila...

Sto se tice naseg kantona (Vaud) predskolsko je obavezno i krece se sa 4.5 (godista se racunaju od 30. juna do 30. juna). Obavezno predskolsko traje dve godine. U prvoj godini imaju nastavu samo prepodne (sreda je slobodna). U drugoj godini nastava je i prepodne i popodne sa pauzom od dva sata za rucak (sredom je slobodno popodne).

Pre neki dan sam potpisala peticiju za promenu nacina organizovanja nastave u smislu vremena (da se izbaci tako duga pauza za rucak, koja je zamisljena da deca mogu da odu kuci za rucak).

Osnovna skola ima 6 razreda i veoma je slicna ovome sto pise Elanor. U petom i sestom razredu se usmeravaju i spremaju za dalje. Samo A klasa ide u "gimnazije" koja omogucuje direktnu prohodnost na fakultete. Deca iz B klase mogu na faks ali uz polaganje dodatnih ispita. Posle srednje skole (gimnazija) imaju dve vrste mature: maturité suisse koja ima prolaz za vecinu fakulteta i baccalauréat français koja ima prolaz za sve fakultete. Cini mi se da je jedna pozeljna za tehnicke fakultete a druga za drustvene ali nisam sigurna...

Gradske skole imaju i organizovani boravak (ne sve i na vreme treba da se stavimo  na listu cekanja).

Sta jos bese: privatne skole! Ima ih dosta... Cuveni svajcarski internati... Sta da kazem...
Postoji misljenje medju Svajcarcima da nema bitnije razlike u kvalitetu nastave izmedju boljih drzavnih skola i privatnih...

Nesto se sada i tu menja. Bas sam pre neki dan gledala na TV-u emisiju koja promovise ideju privatnih skola i za male Svajcarce. Ima dosta i internacionalnih skola zbog puuuuno stranih firma koje imaju svoje centrale ovde. Tamo vaze neka druga (novcana ) pravila...

Ako se setim jos necega, pisem.

[Dada]

U skolu se polazi sa 6 ili 7, nije striktno odredjeno. Osnovna traje 9 godina, srednja (koja je obicno u istoj zgradi) 3. Srednje se dijele na gimnazije, liceje (vise matematike i fizike) i neke zanatske i sportske (njih ima manje).
Uciteljica ih vodi do 4. razreda i ne mijenja se. Imaju posebno nastavnike za fizicko, muzicko i engleski.
Ocjene su od 2-10 a za izuzetna dostignuca do 12 i to uglavnom u nizim razredima, u visim je jaaako rijetko da neko dijete dobije preko 10. Dobiju bar po 20 ocjena za polugodiste iz svakog predmeta i onda im zakljucuju prosjecnu, nema kao kod nas da znas kad ce da te pita pa se spremis 
Uce od 8 30 - 13 (do 4.) tj. do 15 stariji razredi.
90% skola je na ukrajinskom iako u ovom dijelu zemlje preko 90% ljudi govori ruski 
Uglavnom su sve skole drzavne, postoje i privatne (americke) ali su uglavnom za djecu diplomata i jako su skupe. Mislim da ih ima samo u 2-3 najveca grada.
Polazu i ovdje ispite na kraju skolske godine ali se svako malo mijenjaju propisi - te polazu i na polugodistu, te sve predmete, te samo ruski i matematiku, te im dodaju istoriju, engleski, biologiju... 

[Sorciere]

@Dada, Elanor: da li postoji potreba za privatnim casovima?

Ovde je pravi haos sto se toga tice. Po kolicini oglasa (i ponude i potraznje) cini mi se da se u skolama radi sve osim ucenja... 

[Dada]

@Dada, Elanor: da li postoji potreba za privatnim casovima?

Ovde je pravi haos sto se toga tice. Po kolicini oglasa (i ponude i potraznje) cini mi se da se u skolama radi sve osim ucenja... 

Pa ne koliko kod nas ali mi uzimamo casove iz matematike i hemije (Milica je nije imala prosle godine pa je zaostajala).Na matematici insistiram jer me strah da ako je ispuste nece poslije moci da nadoknade 

[Elanor]

sorciere, sta su 'a' klasa i 'b' klasa (cula sam o tome i ranije, kad se pricalo o svajcarskoj)?

da, ovde sva deca rodjena kalendarske 2003. polaze u skolu 1. septembra 2009.

[Elanor]

za privatne casove ne znam, ali mislim da ne, barem ne za lokalce. bebi-siterke, srednjoskolke, nikad tako nesto pominjale nisu, a ni u novinama ne vidim toliko oglasa. stranci koje znam mahom na pocetku traze i placaju pomoc za francuski. ocekuje se da roditelji rade s decom (domaci i slicno).

[Sorciere]

Ma ima i C klasa... Moguce da su to samo nesrecni nazivi... Ne znam...

Mene malo sekira pojava masovnih privatnih casova. Imam utisak da se na taj nacin skola izvlaci iz sistema a deca prepustaju roditeljima.

Bila je skoro emisija na francuskoj Tv (mozda si i gledala, tipa Insajder) gde su proucavali masovnu pojavu agencija koje nude "profesore" za pomoc deci u skolovanju. Poturili su svoje novinare kao potencijalne kandidate i otisli na razgovore... Nisam mogla da verujem svojim ocima... Razgovori su bili tipa: " a sta biste vi mogli da pomognete deci", odgovor "matematiku, fiziku, hemiju, likovno, muzicko... sta kazete  ". "Ok, primljeni ste!"

Samo je jedna firma uradila nesto kao test znanja i dali su kandidatu da uradi gramaticku analizu recenice. I zaposlili ga nakon "analize". Covek nije imao NIJEDAN tacan odgovor!

Posle je jedna mama, skrivenom kamerom, snimila privatni cas engleskog svoje cerke i sokirala se: profesor nije znao da promeni to be! U proseku su casovi 50-70 evra!

Ja ne znam sta da mislim... Neko je tu lud a neko zbunjen. Meni je ok da dete ima casove ako oseca potrebu (i ja sam isla na casove matematike) ali ovako masovno mi je veoma sumnjivo....

Ima jos jedna stvar u Ch skolstvu (o kojoj se stidljivo prica). Dolaskom velikog broja stranaca, povecao se i broj dece a i potreba za nastavnim kadrom. Vise uopste nije retkost sresti vaspitacicu, uciteljicu ili nastavnicu koja je iz neke druge zemlje.... Postoji opsti utisak da je kvalitet nastavnog kadra u padu...

[Plava Baklava]

U Ceskoj se u skolu polazi sa 6, ali nije problem dobiti odlaganje za polazak sa 7 godina. Predskolsko je obavezno i besplatno, osim jela u vrticu. Traje od 5-te godine do polaska u skolu (do 6 ili do 7).

Osnovna skola traje 9 godina (za decu s PP u specijalnim skolama moze i 10). Nizi stepen je 1-5 razred, visi stepen je 6-9. Srednja skola traje od 2 do 8 godina, zavisi sta se izabere. Ako dete ide u gimnaziju, prelazak je moguc vec u 6-tom razredu, i tada gimnazija traje 8 godina. Zanatske skole traju 2 do 3 godine. Naravno, za prelazak u gimnaziju su dosta strogi kriterijumi i polazu se prijemni, kao i posle za vise skole i fakultete.

Nastava pretezno traje do 13:30, pa rucak i boravak do 17, odnosno dok ne dodju roditelji. Ne znam bas precizno kako je kod starijih razreda. Zanimljivo ej da svaka skola ima svoj nastavni program i sistem rada, nema propisanog jedinstvenog. Postoje privatne skole, ali su to maxom strane skole i prilicno skupe. Tarifa ide od 500 EUR pa navise mesecno.

[Elanor]

Ma ima i C klasa... Moguce da su to samo nesrecni nazivi... Ne znam...

nadam se i ja da nije kao sto zvuci.
ovde se u osnovnoj skoli po pravilu izjednacavaju odeljenja. bas na pocetku ove skolske godine su u mileninoj skolici 'promesali' drugi razred (to jest, potpuno su izmesali odeljenja). razlog je bio taj sto su u jednom odeljenju imali disciplinskih problema s decacima, a drugo odeljenje je bilo 'previse dobro' i odskakalo je od druga dva.

Ima jos jedna stvar u Ch skolstvu (o kojoj se stidljivo prica). Dolaskom velikog broja stranaca, povecao se i broj dece a i potreba za nastavnim kadrom. Vise uopste nije retkost sresti vaspitacicu, uciteljicu ili nastavnicu koja je iz neke druge zemlje.... Postoji opsti utisak da je kvalitet nastavnog kadra u padu...

cini mi se da se ovde kvalitet skolstva jos uvek drzi (osim ako ga potpuno ne uniste novim propisima za upis u srednje skole). ipak je u pitanju sigurni posao u drzavnoj sluzbi s odlicnim radnim vremenom . da bi predavao u obrazovanju posle zavrsenog faksa/vise obavezno je godinu ili dve specijalne skole (nesto kao master). nije naivno, ali ljudi jos uvek idu na tu opciju. jedan bivsi kolega je uz posao dve godine svakodnevno isao na predavanja popodne/predvece i sad predaje programiranje u srednjoj skoli, jos jedan se razmislja da to uradi.

[Beatrix Kiddo]

Uh, izgubih se citajuci kako je organizovano skolovanje po svijetu..

Kod nas je od prosle skolske godine postoji samo ono sto je ranije bilo reformisano skolstvo. Osnovna skola traje 9 godina, uciteljica ih prati do 4. razreda, a nisam sigurna, ali mislim da je vaspitacica samo u prvom razredu sa uciteljicom.
Jos ni jedna generacija (od ovih koje su pocele rad po reformi) nije zavrsila osnovnu skolu tako da ne znam kako ce ici dalje.
Trebalo bi da srednja skola traje 3 godine
U sedmom, osmom i devetom razredu ucenici biraju neke predmete, tako da usmjeravanje prakticno pocinje jos od tada..

[maxic]

Krenuh da pisem, puce net.

Prvo i osnovno- skola kao skola nije obavezna, moze i homeschooling, samo jednom godisnje drzava ( ne sve) ti trazi da djecu vodis na test, da se pokaze da ipak nesto radite.

Za one koji smatraju da je ipak obavezna, pocinje sa 5 god, nekom vrstom predskolskog. Do tada djeca ( mogu a ne moraju) da idu u preschool 3-4 god.
Postoje elementary , middle i highschool sve skupa 12 razreda.
Kako se ocjenjuje jos ne znam detaljno ali ocjene su izrazene A najvise i F najnize( nikad nisam ukapirala da li je i prolazno, ima vise teorija. Uglavnom imaju finalne ispite negdje pred kraj skolske godine, a mislim da vazi uglavnom za srednju, za middle nisam sigurna. Oni imaju samo dio ucesca u konacnoj ocjeni. Sve se pika i domaci i skolski i research projects i zalaganje na casu, priststvo na nastavi, sve ima procentualno koliko od ocjene nosi.
Ima raznih programa, kvalitet skoli varira uglavnom od distrikta do distrikta,dosta zavisi od novca koji skola dobija od drzave, odnosno kako se on rasporedjuje, i ko sjedi u skolskom odboru. Posto je to kako je, i tesko se mjenja, pa podrucja sa nizim prihodima imaju slabije skole , onda su smislili da salju odredjeni procenat iz loseg distrikta u bolji, ali samo tamo gdje su se skole " nagodile" Taj dio mi nije bas najjasniji, ali osjecam da ce mi se iskristalisati uskoro.
U svakom distriktu uvjek ima novih metoda, tako da u okviru jedne skole mogu biti nekoliko odelenja istog razreda, koji rade potpuno drugacijim metodama.
Ima skola koje su vise fokusirane na umjetnost, neke vise na prirodne nauke, nedavno nadjoh i skolu na farmi, gdje su doduse samo nizi razredi osnovne, ali osim osnovnih stvari, uce puno o prirodi, prave sirup od javora, uzgajaju zivotinje, kopaju, sade. Bas mi se dopalo, ali je predaleko. Ima i nekih gdje se nastava odvija na stranom jeziku, spanski, kineski, francuski, mislim da ima i njemacki ali nisam sto posto sigurna.

Privatnih skoli ima takodje svakakvih, uglavnom su dobre, neke po kvalitetu prelaze dobre javne, neke ne.
Ima ih uzasno skupih, do pristupacnih. Uglavnom su opremljene svim i svacim sto vam padne na pamet.
Takodje puno privatnih su  vjerske, katolicke, luteranske, baptisticke, samo hriscanske, you name it.
Postoje i charter skole, takodje se finasiraju iz distrikta ali su negdje izmedju javnih i privatnih, jer im program ne mora da bude isti kao u okviru distrikta. Za njih je interesantno jer su najcesce experimentalne, male, i tesko opstaju u kriznim vremenima. Mogu da budu fenomenalne, a i potpuno promasene. Za ove dobre uvjek se upis vrsi izvlacenjem lutrije, jer bez novca dobijes okruzenje privatne skole. Mali broj djaka na br nastavnika, obicno kvalitetniji program, gdje se svi trude extra da finansiranje ne bi presusilo.
Ne znam vise sta sam pocela, ali sigurno cu se javiti opet na temu, jer bas volim da citam i pisem o ovome.
Pogotovo sto Anja krece od septembra, pa ce mi mnoge stvari biti jasnije.

[Masha]

Meni se taj homeschooling cini kao veliko uskracivanje

[maxic]

Pa i meni, Masho, ali broj homschoolera se povecava i to rapidno iz godine u godinu. U ovoj drzavi, se mjere na stotine hiljada,bas je nesto kao trend, moglo bi se reci.