Srpske skole u inostranstvu

[rafa]

Znaci ne mogu da verujem kako je sva slatka, i smizlasta, i velika, i pametna. 
I kako vrti knjigu/slike kad pokazuje publici. 

Samo ne razumem, jesi ti bibliotekarka koja se 'nece ljutiti ako je samo malo pocepala'? 

predivna, predivna

Sorry but you are not allowed to view spoiler contents.

[lilit_depp]

što se tiče čitanja kod lare je to mnogo rano počelo (skoro 2 godine pre nego kod lucije, te je, ko sto svi znamo , to individualno), prvo je počela srpsku latinicu, pa ćirilicu, a tek od pre nekoliko dana je zanima čitanje nemačkog. ovo sam više postavila kao ilustraciju njenog trenutnog srpskog.

rafaela, vidimo se u neko doba. .

[Sorciere]

što se tiče čitanja kod lare je to mnogo rano počelo (skoro 2 godine pre nego kod lucije, te je, ko sto svi znamo , to individualno), prvo je počela srpsku latinicu, pa ćirilicu, a tek od pre nekoliko dana je zanima čitanje nemačkog. ovo sam više postavila kao ilustraciju njenog trenutnog srpskog.

rafaela, vidimo se u neko doba. .

Nina je pocela da pokazuje izuzetno interesovanje za citanje i pisanje. Sto je super! Medjutim, ja sam u maloj konfuziji sama sa sobom, ne znam odakle da pocnem.

Meni je logicno da pocnemo (tako smo i uradili) sa srpskom latinicom. Cini mi se da tako smanjujem konfuziju izmedju srpskog i francuskog. Medjutim, puno knjiga koje imamo i njeno selektivno pamcenje je vec dovelo do toga da mesa slova; tako da je tata - tata, mama-mama, Nina je Nina ali Ana je AHA... I u totalnom smo haosu oko pisama. Pored francuskog alfabeta i srpske latinice, ubacili smo (nevoljno) i cirilicu...

Sto se tice citanja, tu nam je jos gora situacija... Tu ne znam ni ja kako da se postavim... Srpska latinicna slova su mi najjednostavnija za pocetak i tako smo i krenuli. Ali ona sada na isti nacin srice i francuske reci. Plasim se da joj pravim medvedju uslugu za francuski... Sa druge strane, mogu ja da joj pokazem i kako se sricu francuska slova ali moj izgovor nije prirodan. A za citanje francuskog uopste ne znam sta da radim, jer smo ga mi u skoli ucili po pravilima a ovdasnja deca uce da ga citaju vise memorisuci i uceci napamet cele reci!

Kakva su vasa iskustva? Saveti?

[lilit_depp]

huh, moja deca su bila baš različita po tom pitanju. lucija je prvo učila srpsku latinicu, pa onda nemački, a u to isto doba i pravila čitanja nemačkog. znači, imala je već 7 godina (ako se dobro sećam, a mrzi me da searchujem po roditelju ili ovde ). ja sam insistirala na srpskom kod kuće, mislim, samo to smo i radili pošto je prvi razred ovde bio "pčelice i cveće" težine. sve to se nekako složilo na kraju prvog razreda, a ona je često poredila pravila čitanja jednog i drugog jezika.

lara je krenula ranije sa slovima, prvo je naučila latinicu, onda ćirilicu (mnogo joj se dopadao bukvar koji s jedne strane ima latinicu, a s druge ćirilicu - neki s debelim koricama). onda se nekoliko dana igrala s nekom pertinijevom igricom, dohvatila Silove knjige za učenje čitanja i to pročitala dok si rekao keks. imaš i super slikovnice sa relativno dosta teksta za to početno čitanje: milica, pepa i slične.
nisam mislila da joj uvodim nemački do škole, čisto da utvrdi srpski, ali je ona nedavno pronašla lucijine knjige za početno čitanje i krenula. ja joj ne čitam nemački, ali joj kažem kako se koja reč izgovara, kad zapne. iako se ona sama ispravlja.

tako da, moje iskustvo mi govori da pristup mora biti individualan i prilagođen dečjim afinitetima. ukoliko dete nema problem sa čitanjem, slabiji vokabular ili nešto za logopeda, i ukoliko samo pokazuje interesovanje za čitanje, mislim da se nakon nekog vremena neće zbunjivati. bitno je imati dosta zanimljive literature na oba jezika i ne praviti neki big deal od svega.
tako nekako.

[Elanor]

sorciere, ja ne znam sta da ti kazem, milena jos ne cita srpski, nismo ni pokusali. mislim da ce od septembra u srpskoj skolici uciti cirilicu. pitali smo uciteljicu da li da je pripremimo, ona je rekla da ne. preko leta ce znaci samo citati francuski.
francuski su ucili da citaju na dva nacina - kroz slogove i memorisuci reci, pa onda iz tih reci koje su memorisali na kraju prvog razreda izvlace pravila. meni se cini da je taj kombinovani nacin i najbolji. mi ucimo pravila uz nju, jer do sada nismo pravili preteranu razliku izmedju razlicitih e i o, na primer, a to bi za nju bilo nedopustivo.

[Plava Baklava]

Evo Baklave  . Nisam ni primetila da ima novih postova na temi  . Tajna je u tome sto gajim malog vanzemaljca  . Drugi odgovor nemam. Ali, mislim da je makar malo doprineo nacin ucenja jezika. Baklavcetu je prvi jezik srpski, i kod kuce nismo pricali ceski nikako. Obzirom da je on bio u debelom zakasnjenju u svemu i svacemu, ceski smo sasvim odlozili za kasnije, kad sasvim progovori.

Neurolog mi je rekla: jedna osoba = jedan jezik i toga sam s edrzala stvarno dosledno. Sa 2,5 je poceo da uci ceski tako sto nam je dolazila teta Cehinja 2x nedeljno na po 2 sata, da se s njim igra. Sa 3 i 4 meseca je krenuo u vrtic. Sa 3 i 7 meseci je, po recima vaspitacice u ceskom imao fond reci petogodisnjaka i pala je u fras kad sam joj rekla da srpski prica jedno 30-40 % bolje  . Do neke 5-te ja s njim skoro nikako nisma ceski pricala, tek sad se saltamo s jezika na jezik, po potrebi. Ceski mu je sada dominantniji, pa krecem opet vise da radim na nasem, da mi ne bi prevodio. Izbegavam da koristim ceske reci u nasem i obrnuto i priznajem da i njega ispravljam. Osim toga, vezbamo tipa: nesto komentarisemo pa ga ja pitam "a kako se to "kaze na nasem" isl. Ili kod nekih apsolutno novih termina, paralelno ucimo na oba jezika.

Sad dosta slusamo i nasu muziku, objasnjavamo reci koje ne poznaje i tako - zelim da mu budu jezici cisti i stabilni. A bice i da je Baklavce brbljivi talenat  .

[Elanor]

imali su prvi cas u srpskoj skoli, prosle subote

milena je zadovoljna.
trenutno ih ima 26, svih uzrasta. podeljeni su u dve grupe, ova u kojoj su prvaci (posto je milena jelte prvak u srpskoj skoli) broji njih desetoro.

po pravilu, skola edukuje decu od 7 do 15 godina (kao srpske osnovne skole). medjutim, posto je to ipak skola u inostranstvu, godine su veeoooma rastegljiv pojam. dakle, ima i predskolaca i manjih - to su uglavnom deca koja kod kuce ne cuju srpski (ili ga ne cuju dovoljno), pa da bi ga naucili do polaska u prvi razred (ja licno ne znam ima li to nekog smisla, ali ajde ). tu su i oni stariji od 15. bile su tu neke devojke od 17-18 koje su sesti-sedmi razred (sto je logicno, skola u briselu je pocela s radom pre 6 godina). meni je jako drago sto sam ih videla, jer to moze samo da znaci da im se u skoli dopada

princip je da uciteljica sa svakim detetom radi individualno, tempom koji to dete moze da prati.

prvi cas su samo 'cupali repu' i igrali se gluvih telefona, obe grupe zajedno. od subote pocinje skola.

[AnaK]

Sjajno zvuči, baš  Nadam se da će i M. voleti 

[Elanor]

i ja
uostalom, njen princ je s njom u grupi

[rafa]

dakle, ima i predskolaca i manjih - to su uglavnom deca koja kod kuce ne cuju srpski (ili ga ne cuju dovoljno), pa da bi ga naucili do polaska u prvi razred (ja licno ne znam ima li to nekog smisla, ali ajde ).

divno za milenu 

a za citat, ima smisla kako ne, alex je taj slucaj koji opisujes 
sad mu je treca godina kako ce ici u 'predskolsko' tamo, od jednog malog koji nije progovarao (jer nije znao da govori srpski) i koji je sedeo sat i po kao ukopan, crtajuci i ne komunicirajuci ni sa kim  , sad prica, ima drugare i spremamo se za prvi razred sledece godine

[Elanor]

bas mi je drago

[maxic]

Ja vam najiskrenije zavidim. Kod nas i crkvu zatvaraju, a to je bilo kao neko mjesto gdje se nas svijet makar povremeno okupljao.
Ostaje nam druga, amerkianizovana crkva, gdje niko ne znam ni malo srpskog.

[lilit_depp]

super zvuci elanor!
za milenu.

[maripoza]

Elanor, super!

[martina]

super!
moji su isli ovdje kod nas, postoji u nasem lokalnom school boardu nastava raznih jezika...

titi je to super doslo ( mada se jucer cudila kako pise na srpskom nesto a ona ne razumije, da bi se uspostavilo da je taj srpski, u stvari, ruski)
ova dvojica nisu naucili apsolutno nista

ja se nesto ranije nisam ukljucivala na temu ( bila sam jednom napisala neki post koji mi je nestao, pa me mrzilo da ponavljam), ali mislim da je skola super stvar, ali nije svemoguca. ako djeca nemaju priliku da se sluze jezikom u njegovom prirodnom okruzenju barem povremeno, to znanje naprosto ne ostaje u glavi, jer im nije korisno

za sve vas koji bar jednom godisnje odvedete djecu "kuci", skola je super stvar, jer ipak im pomogne da malo prosire rjecnik, nauce da pisu, pricaju pravilno

moji sto su stariji, sve se vise pate i osjecam kako vuku mene da predjem na engleski, jer bude meni lakse.