kako je organizovano skolstvo kod vas? hajde da uporedimo. zanima me - sve :innocent:
samo cu da nabacam pitanja:
s koliko godina se polazi u skolu? da li je predskolsko obavezno? koliko traje osnovna, a koliko srednja? da li je srednja usmerena i koliko? ima li privatnih skola, i ako da, koliko se razlikuje kvalitet nastave? specijalne pedagogike? kako se ocenjuje, ima li zavrsnih ispita? postoje li prijemni za srednju?
i sve ostalo sto vam padne na pamet...
ja cu da pocnem s onim sto znam, nadam se da cu se vracati na temu s novim informacijama.
u belgiji se u skolu polazi s 6 godina. predskolsko nije obavezno, jos uvek, mada se vec neko vreme prica o tome. osnovna skola traje 6 godina, koliko traje i srednja. postoje tri vrste srednjih skola, s vise usmerenja svaka. nazvacu ih: gimnazija, srednja tehnicka i zanatska. iz zanatske se ne moze direktno upisati fakultet, moraju da se polazu dodatni ispiti.
u osnovnoj skoli je razredna nastava svih 6 godina, s tim sto se ucitelj(ica) menja svake godine (u velikoj vecini skola, znam samo za jednu skolu u kojoj se menja na dve godine). rade se veliki testovi na kraju svakog tromesecja (ima ih tri), posebno je obiman onaj na kraju godine (taj postoji i na kraju prvog razreda), ocene su u procentima. nije neobicno da djaci padaju godinu, ponavlja se cak i prvi razred. istina, ovde to prihvataju mnogo mirnije nego sto bi kod nas.
nastava u skoli je celodnevna, od 8:30 do 3 ili 4 popodne (ovo zavisi od skole). petkom se skola zavrsava sat vremena ranije, dok je sredom nastava do podne. vecina skola organizuje boravak do 6.
sve skole koje rade po programu jezicke zajednice (izmisljotina ove dvo-trojezicne zemlje, gde se 'mrze' po osnovu jezika koji govore, a politicari donose imbecilne jezicke zakone - o tome neki drugi put) su subvencionisane od strane drzave i samim tim prakticno besplatne (ne racunajuci hranu i dodatne troskove). ovo znaci da postoje privatne skole koje su besplatne. zapravo, skole se dele na komunalne (opstinske) i nezavisne. velika vecina "nezavisnih" skola su u stvari katolicke skole. medjutim, posto su placene od strane drzave, te skole ne smeju da da prave selekciju na prijemu po osnovu veroispovesti (to i ne stoji u upitniku). znaci, arapska deca sasvim normalno idu u katolicke skole (koje u proseku vaze za bolje od komunalnih). ostale vrste nezavisnih skola, kao i skole specijalnih pedagogika su retke, ali postoje.
naravno, postoji i gomila internacionalnih skola. specijalan slucaj internacionalne skole je evropska skola, za decu privilegovanih srecnika koji rade po institucijama. naravno, i tamo su neki ravnopravniji od drugih :mrgreen: (i o tome - neki drugi put).
Evo i mene sa onim sto znam:
Svajcarska je veoma specificna zato sto im skolstvo nije jedinstveno vec svaki kanton ima svoje zakone i pravila... :crazy:
Sto se tice naseg kantona (Vaud) predskolsko je obavezno i krece se sa 4.5 (godista se racunaju od 30. juna do 30. juna). Obavezno predskolsko traje dve godine. U prvoj godini imaju nastavu samo prepodne (sreda je slobodna). U drugoj godini nastava je i prepodne i popodne sa pauzom od dva sata za rucak (sredom je slobodno popodne).
Pre neki dan sam potpisala peticiju za promenu nacina organizovanja nastave u smislu vremena (da se izbaci tako duga pauza za rucak, koja je zamisljena da deca mogu da odu kuci za rucak).
Osnovna skola ima 6 razreda i veoma je slicna ovome sto pise Elanor. U petom i sestom razredu se usmeravaju i spremaju za dalje. Samo A klasa ide u "gimnazije" koja omogucuje direktnu prohodnost na fakultete. Deca iz B klase mogu na faks ali uz polaganje dodatnih ispita. Posle srednje skole (gimnazija) imaju dve vrste mature: maturité suisse koja ima prolaz za vecinu fakulteta i baccalauréat français koja ima prolaz za sve fakultete. Cini mi se da je jedna pozeljna za tehnicke fakultete a druga za drustvene ali nisam sigurna...
Gradske skole imaju i organizovani boravak (ne sve i na vreme treba da se stavimo na listu cekanja).
Sta jos bese: privatne skole! Ima ih dosta... Cuveni svajcarski internati... Sta da kazem...
Postoji misljenje medju Svajcarcima da nema bitnije razlike u kvalitetu nastave izmedju boljih drzavnih skola i privatnih...
Nesto se sada i tu menja. Bas sam pre neki dan gledala na TV-u emisiju koja promovise ideju privatnih skola i za male Svajcarce. Ima dosta i internacionalnih skola zbog puuuuno stranih firma koje imaju svoje centrale ovde. Tamo vaze neka druga (novcana ;D) pravila...
Ako se setim jos necega, pisem.
U skolu se polazi sa 6 ili 7, nije striktno odredjeno. Osnovna traje 9 godina, srednja (koja je obicno u istoj zgradi) 3. Srednje se dijele na gimnazije, liceje (vise matematike i fizike) i neke zanatske i sportske (njih ima manje).
Uciteljica ih vodi do 4. razreda i ne mijenja se. Imaju posebno nastavnike za fizicko, muzicko i engleski.
Ocjene su od 2-10 a za izuzetna dostignuca do 12 i to uglavnom u nizim razredima, u visim je jaaako rijetko da neko dijete dobije preko 10. Dobiju bar po 20 ocjena za polugodiste iz svakog predmeta i onda im zakljucuju prosjecnu, nema kao kod nas da znas kad ce da te pita pa se spremis :innocent:
Uce od 8 30 - 13 (do 4.) tj. do 15 stariji razredi.
90% skola je na ukrajinskom iako u ovom dijelu zemlje preko 90% ljudi govori ruski :hm:
Uglavnom su sve skole drzavne, postoje i privatne (americke) ali su uglavnom za djecu diplomata i jako su skupe. Mislim da ih ima samo u 2-3 najveca grada.
Polazu i ovdje ispite na kraju skolske godine ali se svako malo mijenjaju propisi - te polazu i na polugodistu, te sve predmete, te samo ruski i matematiku, te im dodaju istoriju, engleski, biologiju... :crazy:
@Dada, Elanor: da li postoji potreba za privatnim casovima?
Ovde je pravi haos sto se toga tice. Po kolicini oglasa (i ponude i potraznje) cini mi se da se u skolama radi sve osim ucenja... :think:
Quote from: Sorciere on May 28, 2009, 04:11:40 PM
@Dada, Elanor: da li postoji potreba za privatnim casovima?
Ovde je pravi haos sto se toga tice. Po kolicini oglasa (i ponude i potraznje) cini mi se da se u skolama radi sve osim ucenja... :think:
Pa ne koliko kod nas ali mi uzimamo casove iz matematike i hemije (Milica je nije imala prosle godine pa je zaostajala).Na matematici insistiram jer me strah da ako je ispuste nece poslije moci da nadoknade :innocent:
sorciere, sta su 'a' klasa i 'b' klasa (cula sam o tome i ranije, kad se pricalo o svajcarskoj)?
da, ovde sva deca rodjena kalendarske 2003. polaze u skolu 1. septembra 2009.
za privatne casove ne znam, ali mislim da ne, barem ne za lokalce. bebi-siterke, srednjoskolke, nikad tako nesto pominjale nisu, a ni u novinama ne vidim toliko oglasa. stranci koje znam mahom na pocetku traze i placaju pomoc za francuski. ocekuje se da roditelji rade s decom (domaci i slicno).
Ma ima i C klasa... Moguce da su to samo nesrecni nazivi... Ne znam...
Mene malo sekira pojava masovnih privatnih casova. Imam utisak da se na taj nacin skola izvlaci iz sistema a deca prepustaju roditeljima.
Bila je skoro emisija na francuskoj Tv (mozda si i gledala, tipa Insajder) gde su proucavali masovnu pojavu agencija koje nude "profesore" za pomoc deci u skolovanju. Poturili su svoje novinare kao potencijalne kandidate i otisli na razgovore... Nisam mogla da verujem svojim ocima... Razgovori su bili tipa: " a sta biste vi mogli da pomognete deci", odgovor "matematiku, fiziku, hemiju, likovno, muzicko... sta kazete :lol:". "Ok, primljeni ste!"
Samo je jedna firma uradila nesto kao test znanja i dali su kandidatu da uradi gramaticku analizu recenice. I zaposlili ga nakon "analize". Covek nije imao NIJEDAN tacan odgovor!
Posle je jedna mama, skrivenom kamerom, snimila privatni cas engleskog svoje cerke i sokirala se: profesor nije znao da promeni to be! U proseku su casovi 50-70 evra!
Ja ne znam sta da mislim... Neko je tu lud a neko zbunjen. Meni je ok da dete ima casove ako oseca potrebu (i ja sam isla na casove matematike) ali ovako masovno mi je veoma sumnjivo....
Ima jos jedna stvar u Ch skolstvu (o kojoj se stidljivo prica). Dolaskom velikog broja stranaca, povecao se i broj dece a i potreba za nastavnim kadrom. Vise uopste nije retkost sresti vaspitacicu, uciteljicu ili nastavnicu koja je iz neke druge zemlje.... Postoji opsti utisak da je kvalitet nastavnog kadra u padu...
U Ceskoj se u skolu polazi sa 6, ali nije problem dobiti odlaganje za polazak sa 7 godina. Predskolsko je obavezno i besplatno, osim jela u vrticu. Traje od 5-te godine do polaska u skolu (do 6 ili do 7).
Osnovna skola traje 9 godina (za decu s PP u specijalnim skolama moze i 10). Nizi stepen je 1-5 razred, visi stepen je 6-9. Srednja skola traje od 2 do 8 godina, zavisi sta se izabere. Ako dete ide u gimnaziju, prelazak je moguc vec u 6-tom razredu, i tada gimnazija traje 8 godina. Zanatske skole traju 2 do 3 godine. Naravno, za prelazak u gimnaziju su dosta strogi kriterijumi i polazu se prijemni, kao i posle za vise skole i fakultete.
Nastava pretezno traje do 13:30, pa rucak i boravak do 17, odnosno dok ne dodju roditelji. Ne znam bas precizno kako je kod starijih razreda. Zanimljivo ej da svaka skola ima svoj nastavni program i sistem rada, nema propisanog jedinstvenog. Postoje privatne skole, ali su to maxom strane skole i prilicno skupe. Tarifa ide od 500 EUR pa navise mesecno.
Quote from: Sorciere on May 28, 2009, 04:57:39 PM
Ma ima i C klasa... Moguce da su to samo nesrecni nazivi... Ne znam...
nadam se i ja da nije kao sto zvuci.
ovde se u osnovnoj skoli po pravilu izjednacavaju odeljenja. bas na pocetku ove skolske godine su u mileninoj skolici 'promesali' drugi razred (to jest, potpuno su izmesali odeljenja). razlog je bio taj sto su u jednom odeljenju imali disciplinskih problema s decacima, a drugo odeljenje je bilo 'previse dobro' i odskakalo je od druga dva.
Quote from: Sorciere on May 28, 2009, 04:57:39 PM
Ima jos jedna stvar u Ch skolstvu (o kojoj se stidljivo prica). Dolaskom velikog broja stranaca, povecao se i broj dece a i potreba za nastavnim kadrom. Vise uopste nije retkost sresti vaspitacicu, uciteljicu ili nastavnicu koja je iz neke druge zemlje.... Postoji opsti utisak da je kvalitet nastavnog kadra u padu...
cini mi se da se ovde kvalitet skolstva jos uvek drzi (osim ako ga potpuno ne uniste novim propisima za upis u srednje skole). ipak je u pitanju sigurni posao u drzavnoj sluzbi s odlicnim radnim vremenom :D. da bi predavao u obrazovanju posle zavrsenog faksa/vise obavezno je godinu ili dve specijalne skole (nesto kao master). nije naivno, ali ljudi jos uvek idu na tu opciju. jedan bivsi kolega je uz posao dve godine svakodnevno isao na predavanja popodne/predvece i sad predaje programiranje u srednjoj skoli, jos jedan se razmislja da to uradi.
Uh, izgubih se citajuci kako je organizovano skolovanje po svijetu..
Kod nas je od prosle skolske godine postoji samo ono sto je ranije bilo reformisano skolstvo. Osnovna skola traje 9 godina, uciteljica ih prati do 4. razreda, a nisam sigurna, ali mislim da je vaspitacica samo u prvom razredu sa uciteljicom.
Jos ni jedna generacija (od ovih koje su pocele rad po reformi) nije zavrsila osnovnu skolu tako da ne znam kako ce ici dalje.
Trebalo bi da srednja skola traje 3 godine
U sedmom, osmom i devetom razredu ucenici biraju neke predmete, tako da usmjeravanje prakticno pocinje jos od tada..
Krenuh da pisem, puce net.
Prvo i osnovno- skola kao skola nije obavezna, moze i homeschooling, samo jednom godisnje drzava ( ne sve) ti trazi da djecu vodis na test, da se pokaze da ipak nesto radite.
Za one koji smatraju da je ipak obavezna, pocinje sa 5 god, nekom vrstom predskolskog. Do tada djeca ( mogu a ne moraju) da idu u preschool 3-4 god.
Postoje elementary , middle i highschool sve skupa 12 razreda.
Kako se ocjenjuje jos ne znam detaljno ali ocjene su izrazene A najvise i F najnize( nikad nisam ukapirala da li je i prolazno, ima vise teorija. Uglavnom imaju finalne ispite negdje pred kraj skolske godine, a mislim da vazi uglavnom za srednju, za middle nisam sigurna. Oni imaju samo dio ucesca u konacnoj ocjeni. Sve se pika i domaci i skolski i research projects i zalaganje na casu, priststvo na nastavi, sve ima procentualno koliko od ocjene nosi.
Ima raznih programa, kvalitet skoli varira uglavnom od distrikta do distrikta,dosta zavisi od novca koji skola dobija od drzave, odnosno kako se on rasporedjuje, i ko sjedi u skolskom odboru. Posto je to kako je, i tesko se mjenja, pa podrucja sa nizim prihodima imaju slabije skole , onda su smislili da salju odredjeni procenat iz loseg distrikta u bolji, ali samo tamo gdje su se skole " nagodile" Taj dio mi nije bas najjasniji, ali osjecam da ce mi se iskristalisati uskoro.
U svakom distriktu uvjek ima novih metoda, tako da u okviru jedne skole mogu biti nekoliko odelenja istog razreda, koji rade potpuno drugacijim metodama.
Ima skola koje su vise fokusirane na umjetnost, neke vise na prirodne nauke, nedavno nadjoh i skolu na farmi, gdje su doduse samo nizi razredi osnovne, ali osim osnovnih stvari, uce puno o prirodi, prave sirup od javora, uzgajaju zivotinje, kopaju, sade. Bas mi se dopalo, ali je predaleko. Ima i nekih gdje se nastava odvija na stranom jeziku, spanski, kineski, francuski, mislim da ima i njemacki ali nisam sto posto sigurna.
Privatnih skoli ima takodje svakakvih, uglavnom su dobre, neke po kvalitetu prelaze dobre javne, neke ne.
Ima ih uzasno skupih, do pristupacnih. Uglavnom su opremljene svim i svacim sto vam padne na pamet.
Takodje puno privatnih su vjerske, katolicke, luteranske, baptisticke, samo hriscanske, you name it.
Postoje i charter skole, takodje se finasiraju iz distrikta ali su negdje izmedju javnih i privatnih, jer im program ne mora da bude isti kao u okviru distrikta. Za njih je interesantno jer su najcesce experimentalne, male, i tesko opstaju u kriznim vremenima. Mogu da budu fenomenalne, a i potpuno promasene. Za ove dobre uvjek se upis vrsi izvlacenjem lutrije, jer bez novca dobijes okruzenje privatne skole. Mali broj djaka na br nastavnika, obicno kvalitetniji program, gdje se svi trude extra da finansiranje ne bi presusilo.
Ne znam vise sta sam pocela, ali sigurno cu se javiti opet na temu, jer bas volim da citam i pisem o ovome.
Pogotovo sto Anja krece od septembra, pa ce mi mnoge stvari biti jasnije.
Meni se taj homeschooling cini kao veliko uskracivanje :(
Pa i meni, Masho, ali broj homschoolera se povecava i to rapidno iz godine u godinu. U ovoj drzavi, se mjere na stotine hiljada,bas je nesto kao trend, moglo bi se reci.
Osnovna 6, gimnazija 3, liceym 3. U vecini privatnih gimnazija i licej su zajedno i traju 6, negde 7 godina (u zavisnosti od teskoce GCja koje spremaju).
Predskolsko obavezno sa 5, bilo drzavno (u kome ne rade nista ali se ne placa) ili privatno priznato od ministarstva. Sa 6 u skolu, ove godine cela 2003 krece.
Nastava je uvek i svuda pre podne - 7.45-13.05 osnovna, 7.30-1.30 srednja. U osnovnoj svake godine menjaju uciteljicu, i mesaju ih u drugom razredu ako ima potrebe da bi dobili ravnotezu. Vec u prvom imaju posebnu uciteljicu za umetnost, muzicko, biblioteku, nauku i veronauku.
Kao i kod nas, malo forsiraju 'centralne' skole glavnih gradskih opstina na glasu sto se tice ucila i materijala. Mada ni to nije pravilo. Mi smo izabrali u malu, 6 godina staru tj novu perifernu skolu i zaista je dobro opremljena, sa odlicnim kadrom ali imaju sjajnu direktorku, jednu dinamicnu bakutu koja je strah i trepet, ali pravedna. :rofl: Ja volim te skole sa jakim direktoriam, valjda vucem traume iz mladosti. Negativno - ove godine ide u penziju.
Novina je od prosle godine da kroz svih 6 razreda osnovne ima samo opisnog ocenjivanja. Svako dete ima fajl koji ga prati i nasledjuje ga naredni ucitelj.
Pre dve godine je pocela sa radom prva skola sa celodnevnom nastavom, ove godine u septembru krecu i sve ostale, opciono. Ja nisam za to, osim ako ne mora.
Nastavicu kasnije o srednjim i privatnim.
:love32: za odgovorne djevojcice i djecake
Mi smo danas zakasnili u skolu, a razmatrali smo i ideju da ne odemo. Bili kod dr da je pogleda, ujed komarca joj je promjenio licni opis, ja se uplasila infekcije, a ona da je niko u razredu nece prepoznati. Mislice da je neka druga djevojcica :lol: Elem nema infekciju, samo se otok sa cela spustio na oci, a u skoli ( odlucila da ipak ide, dala sam joj da izabere) je svi prepoznali.
Cure jako vam zavidim na jelovniku u skoli. Ovdje se drugacije hrane, generalno, pa tako i u skoli. Jedino me tjesi sto je vecera ipak glavni obrok, pa kod kuce jede to sto se kod nas jede pod rucak.
@Masho, nije automat, kafeterija je, ali po meni i dalje ne puno zdravija varijanta. Sta je bilo sa Senadom? Ja imam bas frku od takvih likova.
Kopiram meni za rucak za par dana
http://robbinsdale-nutrition.rdale.org/modules/groups/homepagefiles/gwp/494491/802805/File/September%202009/ele%20revised%203.PDF?sessionid=e48331739694cd299d6ed07e23c0c127 (http://robbinsdale-nutrition.rdale.org/modules/groups/homepagefiles/gwp/494491/802805/File/September%202009/ele%20revised%203.PDF?sessionid=e48331739694cd299d6ed07e23c0c127)
ovo je milenin, pa ko razume:
18/09/2009 Potage au cerfeuil Penne-Veau Marengo Prunes 940
17/09/2009 Potage aux tomates Purée de pommes de terre-Poulet-Compote Laitage
16/09/2009 Potage aux poireaux Macaroni-Sauce béchamel-Dés de jambon-Gruyère râpé Salade de fruits frais 912
15/09/2009 Potage aux poireaux Rôti de porc au jus de viande Pommes de terre nature persillées Salade de tomate Raisins 941
14/09/2009 Soupe verte Pommes frites Hamburger de poulet Champignons crème Petit Suisse
11/09/2009 Potage au cerfeuil Pommes de terre nature Salade de tomates vinaigrette Roastbeef/Steak haché Nectarines 835
10/09/2009 Potage celeri-vert Salade de pommes de terre persillées Pêches au thon Pudding Vanille 801
Kod Milene totalno fensi - koje vino sluze uz ovo :lol:
Salim se, razumjela sam po nesto, zvuci dobro, mada i kod nas ne izgleda lose kad samo citas
Maxic pa kod vas skoro fast food za rucak :( Ovde bas kuvano za rucak, obavezna corba/supa, jedino sto mi se cini da kod vas ima vise voca nego kod nas.
Quote from: Dusica on September 10, 2009, 08:04:57 PM
Maxic pa kod vas skoro fast food za rucak :( Ovde bas kuvano za rucak, obavezna corba/supa, jedino sto mi se cini da kod vas ima vise voca nego kod nas.
Najgore od svega, veliki broj domacih Amera, bi se iznenadio da se ja uopste cudim ovakvom jelovniku. "Bogatije" srednje skole imaju komplet repertoar, Mek, Burger King, Taco Bell i ostalo djubre u okviru skole- pa ti vidi. Generalno poslednjih godina je bas trend da se zdravije jede, prica se o tome naveliko, veliki broj djece sa problemima koji poticu od pretjerane tjelesne tezine, a onda ovo serviraju za rucak. Mislim da cu je pustiti jos sutra da uzme nesto, da je prodje zelja, a onda nosimo rucak, mislim da cemo uspjeti da smislimo kako da ostane topao/hladan. Vidjela sam danas puno djece je nosilo rucak.
I meni se čini da je dobra ideja da ostane jedan dan za ručak tu, a ostalo da nosi. Tako će jesti kvalitetnije, a opet biti u fazonu. Žale mi se poznanice da su u nekim školama postavljeni automati sa Koka-kolom i ostalim gaziranim pićima.
Maxic baš loš izbor.Bolje da ponese i pitu/gibanicu ili bilo šta što ti napraviš nego to da jede.Mada kompromis mora da se napravi, sigurno će tražiti povremeno da jede i to.
AnaK u školama u Beogradu :blink: ne mogu da verujem.Mada, šta se čudim kad u naoj školi postoji pekara/prodavnica koja prodaje svakakve gluposti pa izmedju ostalog i Koka-kolu.
Pokušali smo da urgiramo da se bar sadžaj promeni, ali za sada ništa.Ove godine imamo vrlo upornu mamu, i vrlo obaveštenu, u savetu roditelja i ako ne uspe ona neće niko.
Quote from: cici on September 11, 2009, 03:32:19 PM
Stvarno divno :clap:
Jesu vam nudili neke časopise?
Ne. Ovde se vrlo pazljivo odnose prema roditeljskim budzetima i slabo opterecuju decu. Ne ocekuje se d aim domaci u orvom razredu oduzmu vise od pola sata dnevno 4 dana u nedelji.
ja sam zadivljena mnogo-cime u ceskoj, iz baklavinih pisanja.
uz par izuzetaka, nama ostalima je namenjeno da :nokti2:
Super, Maxic, zvuci bas dobro :clap: :clap: :clap:
Quote from: Praslin on September 11, 2009, 04:06:56 PM
Baklavice, ja sam iskreno zadivljena funkcionisanjem vaše škole i odnosom prema deci. :clap:
Nije svuda isto. Postoje skole na dobrom i losem glasu. Postoje i skole u kojima se promenila uprava i grabe krupnim koracima ka boljoj reputaciji. Danas sam bila s Baklavcetom kod porodicnog psihologa i zena je odusevljena njegovom pricom o skoli i uciteljici, a nije bas bila za taj izbor, jer je do nedavno bila problematicna + je pamti iz vremena kad su je njeni sinovi pohadjali.
I, naravno, zavisi od konkretne uciteljice. Mada, recimo, klinac prijatelja ide u dril-jezicku skolu i vise ih pritiskaju, ali to se svodi na to da u nasoj skoli imaju zadatke 4x nedeljno po 15 minuta, a kod njih svaki dan po recimo 25. A rade tako sto dosta vremena provode sedeci u krugu na tepihu, imaju i vezbice u kratkim pauzama isl.
Odnos prema deci je dosta zanimljiv. Ljudi privatno nisu bas previse deci naklonjeni (mislim ono: na ulici, u prevozu isl), ali sistem se trudi da misli na decu. Iako nije bas bogato drustvo za neke stvari se prosto novac odvaja. Rekla bih i da je dosta toga neki zaostatak iz socijalizma, uvijen u foliju novog doba.
Inace, meni je to preopterecivanje dece koje vlada oduvek u Srbiji bas tuga :girl_sad:
Baklavice, ima li tamo privatnih osnovnih škola? I kako to funkcioniše?
(Meni je uvek zanimljivo da vidim kak to funkcioniše u ex komunisitičkim zemljama )
Quote from: Praslin on September 11, 2009, 09:33:06 PM
Baklavice, ima li tamo privatnih osnovnih škola? I kako to funkcioniše?
(Meni je uvek zanimljivo da vidim kak to funkcioniše u ex komunisitičkim zemljama )
Ima dosta privatnih skola i OK su. Tu mislim, izmedju ostalog, na sastav dece. Mahom su to deca recimo srednjih i visih menadzera isl, sto ce reci deca iz normalnih porodica. Inace su, naravno, privatne osnovne skole na nekom stranom jeziku: engleski, francuski, nemacki. Maze, paze klince, imaju gomilu pogodnosti tipa autobusa koji ih skuplja, malih razreda isl, s tim sto deca moraju obavezno da uce i polazu negde ceski iako su sve te skole priznate od strane ministarstva.
Skolarina se krece od 600 EUR mesecno na vise. Postoje i montesori i walsdorfske skole. Dalje postoje razne specijalne skole (drzavne) tipa: logopedska, za decu s problemima vida, pa cak i za decu s lakim mozdanim disfunkcijama tipa adhd-a. U svim skolama postoje specijalni programi za razne oblike dis- (dislekcija, disgrafija isl). U nekim i specijalna odelenja.
Češća je fina zemlja za život, rekla bih :innocent:
Ovde u NS ima jedna privatna osnovna škola, školarina je 5000e godišnje. Jasno je da tako nešto mogu sebi da priušte samo odabrani, pa je onda i sastav dece, kao i ciljevi škole, diskutabilan.
Meni je to zanimljivo jer na zapadnu privatna škola najčešće podrazumeva skuplje i kvalitetnije obrazovanje uz strožu disciplinu. Kod nas to baš nije tako i verovatno će proteći mnooogo vode Dunavom dok dođemo do toga. A državno školstvo nam nije baš u sjajnom stanju.
Ma jeste ok. Nema socijalnih sigurnosti kao zapad, ali dosta toga je uredjeno na relativno ok nacin i zadovoljavajucem nivou. Inace, nisu no ovde privatne skole kaubojstina. Recimo nemacka privatna gimnazija, koja ima gimnazijski sistem rada od najnizih razreda osnovne skole nije uopste zezanje.
Dino engleska skola: deca imaju paralelno predmete na engleskom i na ceskom, dakle skoro pa dve skole u isto vreme. Ali, kad odlucis da ces dati dete u privatnu skolu, zaista ne moras da se bojis u kakvom ce biti okruzenju, i pretpostavka je da ce steci dosta pozeljnih socijalnih kontakata.
A drzavna skola im je sasvim ok, kao sto tvrdim da su mahom drzavna obdanista ok. Osim drzavnih ima privatnih u kategoriji 350-400 EUR, koja su mahom katastrofa, a onda idu ona od 600 do 1.300, koja su savrsena. U ceni za 1.300 imas: grupe od 5-6 dece, sopstveni bazen sa slanom vodom, skolske ponije, autobus itd.
Baklavo, kakve su waldorfske skole u Ceskoj?
A da izdvojim u zasebnu temu češke škole?
Tek sad vidim koja sam ja flegma :lol:
:love32: za sve male skolarce
Maxic, ja ne bih ostavila ni taj jedan dan fast fud ishrane, malo sam poremecena po tom pitanju, priznajem :-[ a pogotovo otkad se moja sestricina vratila iz USA (ucila je tamo 2. i 3. osnovne) bar duplo teza nego sto bi bilo normalno :( Vec 2 godine pokusavaju da joj povrate raniju kilazu ali ne uspijevaju.
Quote from: AnaK on September 11, 2009, 11:36:32 PM
A da izdvojim u zasebnu temu češke škole?
ako nije previse komplikovano, moze da se prebaci ovde
http://www.mojamansarda.com/index.php?topic=426.0 (http://www.mojamansarda.com/index.php?topic=426.0)
Quote from: Despina on September 11, 2009, 11:35:48 PM
Baklavo, kakve su waldorfske skole u Ceskoj?
Lose u smislu ukljucivanja u dalje skolstvo. Deca su u njima srecna, ali neupotrebljiva posle u normalnom sitemu :crazy: Razvila se moda da tamo daju problematicnu decu u smislu recimo hiperaktivnosti, ali se psiholozi na to jeze, jer kazu da tu nema napretka deteta.
U Ceskoj jos postoji i mogucnost kucne skole do 5-tog razreda, tj da dete uci kod kuce a u skolu dolazi samo da polaze ispite. I nije potrebna neka extra-argumentacija da se dobije saglasnost za to.
Inace ste me potpuno sludele izdvojenom temom, nisam vise znala na kom sam podforumu :o.
Izvini, trebalo je da ti pošaljem PP :-[
Quote from: AnaK on September 12, 2009, 08:44:42 AM
Izvini, trebalo je da ti pošaljem PP :-[
ma jok, sve ok, nego me sludeli nazivi tema i citam iste postove na dva mesta pa se pitam sta mi je od jutros :rofl: :rofl: :rofl:
Quote from: rafa on September 24, 2010, 09:55:36 PM
Lilit, kako mislis nece moci u gimnaziju? :blink:
Nece moci u zeljenu? Kako se inace upisuju u gimnazije posle 4 razreda osnovne?
imaju valjda tri vrste skole, nesto kao gimnazija, tehnicka i zanatska. u skolu upadas po uspehu - ako nemas dovoljno dobar uspeh, ne mozes u gimnaziju.
uzasno rano, ako mene pitas, ali u nemackoj i austriji je tako.
s druge strane, i to mi ima vise smisla nego sadasnji sistem u be (ko o cemu, ja o tome :-[)
Quote from: Elanor on September 24, 2010, 10:12:01 PM
imaju valjda tri vrste skole, nesto kao gimnazija, tehnicka i zanatska. u skolu upadas po uspehu - ako nemas dovoljno dobar uspeh, ne mozes u gimnaziju.
uzasno rano, ako mene pitas, ali u nemackoj i austriji je tako.
s druge strane, i to mi ima vise smisla nego sadasnji sistem u be (ko o cemu, ja o tome :-[)
da. ovako nekako. sad ima i nesto izmedju gimnazije i tehnicke, zove se mittelschule, a postoji mogucnost da i posle nje upises fakultet. do sad je bilo da direktno na fakultet ides samo posle mature u gimnaziji, a matura je ovde prilicno ozbiljna.
@rafo,
osnovna skola traje 4 godine. posle toga dolazi gimnazija koja traje 8 godina (ili neka zanatska koja traje krace, npr.). u gimnaziju te nece primiti ako imas manje ocene od jedinica (ekvivalentno petici u srbiji). postoji mogucnost da te prime i ako imas neku dvojku (gleda se samo nemacki i matematika), ali tad ne mozes da biras u koju ces vec te rasporedjuju tamo gde ima mesta.
nije puno razlicito u beogradu, ali tamo se ta selekcija radi kad su deca malo odraslija. ovde mi to nekako mnogo rano. u lucijinom razredu ima puno pametne dece, ali prave dosta gramatickih i pravopisnih gresaka, uciteljica na roditeljskom izjavila da ce deca u tom slucaju imati najvise trojku iz nemackog. trojka iz nemackog znaci nema gimnazije, a ako nema gimnazije nema ni fakulteta. sto bi bilo sasvim ok sto se mene tice, ali samo kad bi se ta selekcija radila malo kasnije. mnogo dece ce otpasti, a da pravu sansu jos nisu ni dobila. jos su mali da se osamostale kad je ucenje u pitanju, a od roditelja (ima ih mnogo koji slabo i pricaju, a posebno lose pisu) ne dobijaju adekvatnu podrsku. ovo se odnosi na decu stranaca, ali i na austrijsku decu koja su losa sa gramatikom.
lilit, elanor, da prebacim ove postove o skolovanju na pendzer i uporedne skoslske sisteme ili vam vise odgovara da ostanu ovde?
sto se mene tice rafaela, kako god mislis da je bolje, meni je OK. :love32:
lepo je videti da radis. :turpija: :rofl: :kiss1:
Quote from: Lilit_Depp on September 27, 2010, 09:45:18 AM
sto se mene tice rafaela, kako god mislis da je bolje, meni je OK. :love32:
lepo je videti da radis. :turpija: :rofl: :kiss1:
potpis :D
Quote from: lilit_depp on September 24, 2010, 10:43:01 PM
@rafo,
osnovna skola traje 4 godine. posle toga dolazi gimnazija koja traje 8 godina (ili neka zanatska koja traje krace, npr.). u gimnaziju te nece primiti ako imas manje ocene od jedinica (ekvivalentno petici u srbiji). postoji mogucnost da te prime i ako imas neku dvojku (gleda se samo nemacki i matematika), ali tad ne mozes da biras u koju ces vec te rasporedjuju tamo gde ima mesta.
nije puno razlicito u beogradu, ali tamo se ta selekcija radi kad su deca malo odraslija. ovde mi to nekako mnogo rano. u lucijinom razredu ima puno pametne dece, ali prave dosta gramatickih i pravopisnih gresaka, uciteljica na roditeljskom izjavila da ce deca u tom slucaju imati najvise trojku iz nemackog. trojka iz nemackog znaci nema gimnazije, a ako nema gimnazije nema ni fakulteta. sto bi bilo sasvim ok sto se mene tice, ali samo kad bi se ta selekcija radila malo kasnije. mnogo dece ce otpasti, a da pravu sansu jos nisu ni dobila. jos su mali da se osamostale kad je ucenje u pitanju, a od roditelja (ima ih mnogo koji slabo i pricaju, a posebno lose pisu) ne dobijaju adekvatnu podrsku. ovo se odnosi na decu stranaca, ali i na austrijsku decu koja su losa sa gramatikom.
Lilit kako bre samo 4 godine? A ima li neki prijemni ispit?
Vraticu se da objasnim kako je ovde, ali osnovno traje 6 godina ili ako dodas predskolsko koje je u okviru skole znaci da basis obrazovanje kako ga oni zovu traje 8 godina.
4 godine osnovna.
posle toga gimnazija ili strucna skola i jos neke varijacije na to. gimnazija se deli na nize i vise razrede. nizi odgovaraju nasim od 5-8, a visi nasoj gimnaziji. 8 godina (ukupno) je obavezno skolovanje ko i kod vas. u sustini mozes i posle 4 razreda gimnazije da predjes u strucnu skolu, ali obrnuto nije moguce. iskopacu neki link sa detaljnijim objasnjenjima.
Evo ovako je kod nas
1. Osnovno obrazovanje (basisonderwijs ili primair onderwijs) od 4-12 godina
- Niži razredi (onderbouw) 1-4. razreda
- Viši razredi (bovenbouw) 5-8. razreda
2. Srednje obrazovanje (voortgezet onderwijs) od 12 godina
Prve dve godine su većim delom bazirane na istom gradivu i čine basisvorming. Nakon tog perioda učenici upisuju:
- Više opšte obrazovanje (hoger algemeen voortgezet onderwijs – havo) traje 5 godina
- Pripremno naučno obrazovanje (voorbereidend wetenschappelijk onderwijs - vwo) traje 6 godina
- Pripremno srednje stručno obrazovanje (voorbereidend middelbaar beroepsonderwijs –vmbo) traje 4 godine
3. Visoko i više obrazovanje za studente od 18. godine
- Više stručno obrazovanje (hoger beroepsonderwijs – hbo)
- Naučno tj. univerzitetsko obrazovanje (wetenschappelijk onderwijs – wo)
- Otvoreni univerzitet (open universiteit), studiranje na daljinu
Urbana, koja je razlika izmedju viseg opsteg i pripremnog naucnog?
Quote from: maripoza on September 30, 2010, 11:20:13 PM
Urbana, koja je razlika izmedju viseg opsteg i pripremnog naucnog?
HAVO ti ne vrsi pripremu za fakultet, znaci opste i posle njega ne mozes da upises fakultet, tesko da mozes i da se pristojno zaposlis. Ili moras ici na srednje strucno obrazovanje ili zanat tzv. (MBO) ili moras da ides dalje na (VWO) tzv. priprema za fakultet sto se retko desava. Desava se da neki upisu VWO pa kad vide da im je tesko odustanu i predju na HAVA....sve u svemu sto bi rekli HAVO traje malo manje od VWO ali je obim gradiva neuporedivo laksi od VWO.
Valjda si me skontala. ;)
Skontala sam te tako sto sam otvorila prethodnu stranicu u drugom tabu, da mogu da ispratim sve ove skracenice. :lol:
Hvala. :)
urbana, da li to znaci da skolovanje moze da se zavrsi pre 18-te godine, tj da nije obavezno ici u skolu do 18?
Quote from: Elanor on October 01, 2010, 07:29:37 AM
urbana, da li to znaci da skolovanje moze da se zavrsi pre 18-te godine, tj da nije obavezno ici u skolu do 18?
Obavezno od 2007 do 18 ( 12+5=17,5/18).
Pre toga je bilo od da je obavezno od 5-16, mada se krece sa 4 godine, ali ta godina nije obavezna.
ok, to onda znaci da je i vmbo (ala se duvam sa skracenicama) sada 5 godina?
Pitanje za Evropljanke: da li kod vas ima mesanih odeljenja? Na primer prvi i drugi razred zajedno? Skoro sam otkrila da je to ovde (narocito u gradovima) cesto.
I da li su profesori tj. ucitelji native speaker-i?
Sve mi se cini da otkrivam jos jednu obalst u CH koja ce da me razocara...
u nekim skolama mesaju generacije u vrticu, nigde nisam cula da ih mesaju u skoli.
do sada su sve vaspitacice u svim grupama (znaci ne samo u mileninim) bile native, kao i svi ucitelji u prvom razredu, za kasnije razrede ne znam.
Quote from: Sorciere on October 08, 2010, 09:16:34 PM
Pitanje za Evropljanke: da li kod vas ima mesanih odeljenja? Na primer prvi i drugi razred zajedno? Skoro sam otkrila da je to ovde (narocito u gradovima) cesto.
I da li su profesori tj. ucitelji native speaker-i?
Sve mi se cini da otkrivam jos jednu obalst u CH koja ce da me razocara...
da, ovde to imas i zove se mehrstuffenklasse. prvi i drugi razred su zajedno, pa onda valjda treci i cetvrti. mame s kojima sam pricala kazu da to funkcionise fenomenalno. uvek imas 2 uciteljice + 2 pomocne uciteljice. s tim sto deca nemaju sve predmete zajedno, mislim da se radi o likovnom, muzickom, fizickom...ali da se jezik i matematika uce posebno (svaki razred za sebe). raspitacu se jos.
kako mislis da li su ucitelji native speakeri? lucijina uciteljica je austrijanka (a mislim i ostali ucitelji), samo im je engleskinja - amerikanka.
Quote from: lilit_depp on October 08, 2010, 10:59:45 PM
kako mislis da li su ucitelji native speakeri?
mala digresija: meni (koliko me pamcenje sluzi) u gimnaziji srpski jezik nikada nije predavao native speaker iz srbije.
a bogami ni strane jezike mi ni u osnovnoj, ni u gimnaziji, ni na fax-u, nikada nisu predavali native speakeri.
mislim da ziveci u inostranstvu polako zaboravljamo kako je to bilo kod nas :think:
nije ti valjda srpski predavao austrijanac?
ne znam tacno sta su bili po nacionalnosti, ali nisu pricali na nacin, koji je uobicajen na teritoriji srbije, vec na nacin na koji se prica u hrvatskoj ili bosni, iz kojih su se doselili u to vreme. sada ce neko reci da to sve i jeste jedan jezik. ali opet, ono zbog cega sam dala taj primer je to da se taj njihov 'srpski' dosta razlikovao od naseg (sigurno vise nego sto se nemacki od nekog imigranta, koji je zavrsio za ucitelja, razlikuje od nemackog koji govori native speaker) i da je to bilo sasvim prihvatljivo i uobicajeno. iako recimo u isto vreme verovatno ne bi bilo prihvatljivo da oni vode dnevnik sa takvim akcentom na nacionalnoj televiziji.
meni je to bilo ok i smatram da sve dok ucitelj/nastavnik govori jezik makar za nijansu bolje od deteta, ima cemu i da ga nauci. a ostalo su vec finese :ok:
apsolutno se ne slazem sa tvoje dve teze:
(1. da je jezik bilo kog emigranta 1. generacije razlikuje manje od srpskohrvatskog onih koji su iz hr ili bih pristigli u srbiju, 2. da je dovoljno da nastavnik zna jezik za nijansu bolje od deteta).
sutra cu da elaboriram.
sada sam malo vise napregnula mozak, i setila se da nisam bila potpuno u pravu gore i da su mi nemacki jezik u osnovnoj skoli (izmedju ostalog) predavale i 2 zene koje su odrasle i zivele dugi niz godina u nemackoj, inace deca nasih emigranata, koja su se vratila u srbiju da predaju nemacki.
e sada, i to je bilo nezgodno, jer one nisu znale srpski bas kako valja. pogotovo je jedna od njih bila slaba sa srpskim, toliko da su je neka decica cak ismejavala. pojma nemam kako je ona uopste dosla do tog posla...mozda u to vreme nije bilo dovoljno kadrova :ces:
e sada ako uporedim njihov nacin rada sa nama i efekte, sa efektima onih nastavnica koje nisu imale prilike da zive niz godina u zemlji ciji jezik predaju, ali su zavrsile odgovarajuci fax, meni su nekako vise lezale ove druge, vise su umele da nam priblize jezik nekako. ove "nemice" nisu shvatale sta je nama tesko i na sta treba da obrate paznju, jer je njima svo to znanje doslo spontano, zivele su tamo. tako da - kada sve saberem i oduzmem, mislim da je cak i bolje kada strani jezik ne predaje native speaker, nego neko iz iste zemlje iz koje su deca, ko je kvalifikovan da to radi. :think:
Quote from: Blue on October 08, 2010, 11:29:09 PM
ne znam tacno sta su bili po nacionalnosti, ali nisu pricali na nacin, koji je uobicajen na teritoriji srbije, vec na nacin na koji se prica u hrvatskoj ili bosni, iz kojih su se doselili u to vreme. sada ce neko reci da to sve i jeste jedan jezik. ali opet, ono zbog cega sam dala taj primer je to da se taj njihov 'srpski' dosta razlikovao od naseg (sigurno vise nego sto se nemacki od nekog imigranta, koji je zavrsio za ucitelja, razlikuje od nemackog koji govori native speaker) i da je to bilo sasvim prihvatljivo i uobicajeno. iako recimo u isto vreme verovatno ne bi bilo prihvatljivo da oni vode dnevnik sa takvim akcentom na nacionalnoj televiziji.
meni je to bilo ok i smatram da sve dok ucitelj/nastavnik govori jezik makar za nijansu bolje od deteta, ima cemu i da ga nauci. a ostalo su vec finese :ok:
da li je ovo boldovano bilo tu kad sam pisala odgovor ili je naknadno dodato? jeste da sam nocas bila pospana i moguce da mi je promaklo. :D
u svakom slucaju, taj umetak mi ukazuje da pricamo o razlicitim stvarima.
za mene "native speaker" nije nacionalna odrednica vec se odnosi i na ljude koji su bar druga generacija u nekoj zemlji i isli su u skolu u toj zemlji.
ilustrativno: ja, i da sad zavrsim za ucitelja, nikad ne bih bila native speaker nemackog. no, moje dete verovatno bi. tako da, nemam nista protiv da mi se detetova uciteljica zove Su Ling, sve dok joj je nemacki na nejtiv nivou.
ono sto se podrazumeva je da je osoba koja predaje formalno edukovana za to sto predaje.
ovo se posebno odnosi na ljude koji predaju jezik. potpuno je sumanuto da jezik (posebno u visim razredima) predaje neko ko nije zavrsio filoloski fakultet. to sto neko ko zivi u nemackoj i ide tamo u skolu, pa posle predaje deci nemacki (primer koji si navela) je isto kao da ja sad krenem da predajem srpski zato sto mi je nejtiv. sto bi bilo bzvz.
no, u slucaju kad bih mogla da biram da li ce mi npr. engleski predavati englez koji je zavrsio engleski ili srbin koji je zavrsio engleski, tu ipak ne bih imala puno dileme.
Quote from: lilit_depp on October 09, 2010, 09:30:46 AM
da li je ovo boldovano bilo tu kad sam pisala odgovor ili je naknadno dodato? jeste da sam nocas bila pospana i moguce da mi je promaklo. :D
:think: ne secam se, moguce je da je bio edit recimo 2-3 min. posle nego sto sam postirala, ali sigurno ne preko noci :lol:
sto se tvog misljenja tice, da bi vise volela da engleski predaje kvalifikovani englez, nego kvalifikovan 'nas' covek - na prvo citanje zvuci logicno, a kada razmislim, sama ne znam. jedan englez ne mora znati na sta da obrati paznju sa decom iz odredjenih zemalja, sta je njima najteze. mislim da je program za ucenje engleskog jezika u svakoj zemlji drugaciji, prilagodjen nekako specificnostima domaceg jezika. svaka nacija drugacije savladjuje jezik.
bas me zanima na sta je Sorciere zapravo mislila, jer mi malo diskutujemo u prazno, tj. neprecizno :ok: ja sam samo htela da kazem da kako god - mislim zasad da razocaranju nema mesta, mada ne znam konkretno o cemu se radi. :think:
Quote from: Blue on October 09, 2010, 10:17:44 AM
:think: ne secam se, moguce je da je bio edit recimo 2-3 min. posle nego sto sam postirala, ali sigurno ne preko noci :lol:
znaci, bio je edit, nisam sanjala. :lol: salu na stranu, izmedjuostalog i na ovo sam mislila pre neki dan (ovo je tekst za administratore :rofl:), posto je moj odgovor koji je sledio sasvim korespondirao tekstu koji je u tvom postu stajao pre edita. a posle edita, nema smisao, ustvari izgleda kao da tvoj post nisam ni procitala. :turpija: stoga, mozda ne bi bilo lose i napisati "editovala sam" kad se nesto edituje. ovo, naravno, nije naredba, vise molba.
Quotesto se tvog misljenja tice, da bi vise volela da engleski predaje kvalifikovani englez, nego kvalifikovan 'nas' covek - na prvo citanje zvuci logicno, a kada razmislim, sama ne znam. jedan englez ne mora znati na sta da obrati paznju sa decom iz odredjenih zemalja, sta je njima najteze. mislim da je program za ucenje engleskog jezika u svakoj zemlji drugaciji, prilagodjen nekako specificnostima domaceg jezika. svaka nacija drugacije savladjuje jezik.
ja opet ne mislim ovako, ne mislim da ucenje jezika treba prilagodjavati specificnosti odredjene zemlje, a ne mislim ni da su stvari koje su recimo meni i tebi bile teske u nekom jeziku, neizostavne iste, samo zato sto sto zivele u istoj zemlji.
Quote
bas me zanima na sta je Sorciere zapravo mislila, jer mi malo diskutujemo u prazno, tj. neprecizno :ok: ja sam samo htela da kazem da kako god - mislim zasad da razocaranju nema mesta, mada ne znam konkretno o cemu se radi. :think:
dok cekamo sorciere, nije na odmet malo palamudjenja. :turpija: :rofl:
lilit, mozda treba prvo odcekati 3 min. dok ja iscitam sta sam objavila, pa tek onda komentarisasti sta sam napisala. ja uvek tek pri citanju nakon objavljivanja primetim greske pa editujem i po vise puta. :think: nemojte mi uskracivati slobodu i gradjanska prava, jer onda necu ni pisati :lol:
u svakom slucaju, nisam htela da palamudim, vec samo da kazem da ne mislim da je u inostranstvu gore nego sto je bilo kod nas u renomiranim skolama, u vreme kada sam ja odrastala. a opet mi to nije u nicemu kasnije smetalo. dakle, ne mora skolski sistem na nivou osnovne skole biti perfektno smisljen.
Quote from: Sorciere on October 08, 2010, 09:16:34 PM
Pitanje za Evropljanke: da li kod vas ima mesanih odeljenja? Na primer prvi i drugi razred zajedno? Skoro sam otkrila da je to ovde (narocito u gradovima) cesto.
I da li su profesori tj. ucitelji native speaker-i?
Sve mi se cini da otkrivam jos jednu obalst u CH koja ce da me razocara...
Nisam evropljanka trenutno :lol: al kod nas ima tih podeljenih razreda (split grade) i isto tako podeljenih misljenja oko istih. Dok jedni kazu kako su super, drugi ih pljuju na sav glas..u principu se sve na kraju svodi na uciteljicu koliko je dobra i sposobna da izbalansira oba razreda a da niko ne bude ostecen. Generalno kazu da su split razredi bolji za stariji razred nego za mladji (posto stariji dobijaju i review gradiva od ranije, a ovi manji em slusaju nesto sto ce da slusaju ponovo sledece godine em mogu da se zbune od tog gradiva...)
Andjela mi je ove godine u split razredu 2/3 (ona je 3) ali ima divnu uciteljicu pa to super funkcionise.
Sto se tice native speakera, meni je potpuna nebuloza da deci koja uce da govore jezik u najranijem uzrastu predaje neko ko nije native speaker jer to znaci da oni nece imati dobar model za izgovor... a toga nazalost ovde ima posto smo imigrantska zemlja...
Ima par nasih zena koje rade kao nastavnice za taj najraniji uzrast.....kad im cujem onaj uzasan tvrdi naglasak samo kazem sreca sto mojoj deci nije niko takav predavao...koliko srecni mogu da budu rodjeni kanadjani da im decu govoru uci neko ko jezik ne izgovara kako treba ne znam...ja znam da bih ja pop** ;D
Quote from: Blue on October 09, 2010, 10:33:13 AM
lilit, mozda treba prvo odcekati 3 min. dok ja iscitam sta sam objavila, pa tek onda komentarisasti sta sam napisala. ja uvek tek pri citanju nakon objavljivanja primetim greske pa editujem i po vise puta. :think: nemojte mi uskracivati slobodu i gradjanska prava, jer onda necu ni pisati :lol:
sorry ako je zvucalo ko uskracivanje slobode, a nije ni da nisam cekala 3 minuta. :mrgreen:
October 08, 2010,
11:29:09 PM October 08, 2010,
11:37:57 PMQuote
u svakom slucaju, nisam htela da palamudim, vec samo da kazem da ne mislim da je u inostranstvu gore nego sto je bilo kod nas u renomiranim skolama, u vreme kada sam ja odrastala. a opet mi to nije u nicemu kasnije smetalo. dakle, ne mora skolski sistem na nivou osnovne skole biti perfektno smisljen.
apsolutno saglasna s poentom.
Quote from: NikkiL on October 09, 2010, 10:35:23 AM
Sto se tice native speakera, meni je potpuna nebuloza da deci koja uce da govore jezik u najranijem uzrastu predaje neko ko nije native speaker jer to znaci da oni nece imati dobar model za izgovor...
A na ovo sam mislila.
Quote from: NikkiL on October 09, 2010, 10:35:23 AM
Sto se tice native speakera, meni je potpuna nebuloza da deci koja uce da govore jezik u najranijem uzrastu predaje neko ko nije native speaker jer to znaci da oni nece imati dobar model za izgovor... a toga nazalost ovde ima posto smo imigrantska zemlja...
Ima par nasih zena koje rade kao nastavnice za taj najraniji uzrast.....kad im cujem onaj uzasan tvrdi naglasak samo kazem sreca sto mojoj deci nije niko takav predavao...koliko srecni mogu da budu rodjeni kanadjani da im decu govoru uci neko ko jezik ne izgovara kako treba ne znam...ja znam da bih ja pop** ;D
Razumem ja ovo. Ali pretpostavljam da jednostavno nema bolje opcije, tj. drugog izlaza. Mozda nema dovoljno ljudi koji zele da se bave tim poslom. :think: Da ima, sigurno imigranti ne bi bili zaposljavani.
Dobro je ipak da deca nisu izlozena jeziku samo u skoli, vec i van iste, pa ce sigurno donekle ispraviti malo to sto je uciteljica "pogorsala".
Quote from: lilit_depp on October 09, 2010, 10:42:07 AM
sorry ako je zvucalo ko uskracivanje slobode, a nije ni da nisam cekala 3 minuta. :mrgreen:
October 08, 2010, 11:29:09 PM
October 08, 2010, 11:37:57 PM
dobro lilit, ali tu jos treba odbiti vreme, koje ti je trebalo da napises tvoj post :rofl:
u svakom slucaju, ja uvek prvo objavim, pa tek onda citam i sravnjujem :crazy: :lol:
ma dobro, ti si u pravu. :rofl: :kiss1:
Evo i mene (i dalje me nesto zezaju moji provajderi i ne mogu da se ulogujem na mansardu od kuce ali kad se preko vpn-a povezem na poslovni komp, pa se ulogujem na masardu, onda mi proradi i kod kuce - "pogura" :)).
Quote from: lilit_depp on October 08, 2010, 10:59:45 PM
da, ovde to imas i zove se mehrstuffenklasse. prvi i drugi razred su zajedno, pa onda valjda treci i cetvrti. mame s kojima sam pricala kazu da to funkcionise fenomenalno. uvek imas 2 uciteljice + 2 pomocne uciteljice. s tim sto deca nemaju sve predmete zajedno, mislim da se radi o likovnom, muzickom, fizickom...ali da se jezik i matematika uce posebno (svaki razred za sebe). raspitacu se jos.
kako mislis da li su ucitelji native speakeri? lucijina uciteljica je austrijanka (a mislim i ostali ucitelji), samo im je engleskinja - amerikanka.
Ipak sam u pravu da je ovo jos jedan CH specijalitet. Ovde je jedna uciteljica u isto vreme i u istoj ucionici i predaje prvom i drugom razredu. Pricala sam sa dve mame i jedna je krajnje negativna prema tome (dete joj je u drugom razredu u mesovitom odeljenju), a drugoj je to pozitivno ali ima prvaka. Meni deluje krajnje neverovatno!!! Realno, nemaju dovoljno nastavnog kadra (narocito u gradovima, a tu je i podatak da u Lozani zivi 50% stranaca) i na ovaj nacin kompenzuju manjak, a zvanicno pruzaju deci vecu fleksibilnost u savladjivanju gradiva.
Quote from: lilit_depp on October 09, 2010, 09:30:46 AM
da li je ovo boldovano bilo tu kad sam pisala odgovor ili je naknadno dodato? jeste da sam nocas bila pospana i moguce da mi je promaklo. :D
u svakom slucaju, taj umetak mi ukazuje da pricamo o razlicitim stvarima.
za mene "native speaker" nije nacionalna odrednica vec se odnosi i na ljude koji su bar druga generacija u nekoj zemlji i isli su u skolu u toj zemlji.
ilustrativno: ja, i da sad zavrsim za ucitelja, nikad ne bih bila native speaker nemackog. no, moje dete verovatno bi. tako da, nemam nista protiv da mi se detetova uciteljica zove Su Ling, sve dok joj je nemacki na nejtiv nivou.
ono sto se podrazumeva je da je osoba koja predaje formalno edukovana za to sto predaje.
ovo se posebno odnosi na ljude koji predaju jezik. potpuno je sumanuto da jezik (posebno u visim razredima) predaje neko ko nije zavrsio filoloski fakultet. to sto neko ko zivi u nemackoj i ide tamo u skolu, pa posle predaje deci nemacki (primer koji si navela) je isto kao da ja sad krenem da predajem srpski zato sto mi je nejtiv. sto bi bilo bzvz.
no, u slucaju kad bih mogla da biram da li ce mi npr. engleski predavati englez koji je zavrsio engleski ili srbin koji je zavrsio engleski, tu ipak ne bih imala puno dileme.
Zato sam i upotrebila izraz native speaker. Bold je i moja definicija. Na primer, Nina u skoli ima dve uciteljice koje su uglavnom stalno tu. Jedna je glavna a druga je tu najvise zbog nefrankofone dece i posao joj je da sa decom radi francuski (i od kada je pocela da radi sa Ninom, napredak je neverovatan), a zove se Maria-Elena Riveiro - nije Svajcarkinja poreklom, to je sigurno... Ali sam sigurna da je native speaker.
Ono sto mi je neprihvatljivo je to sto je sve veci broj stranaca u nastavnom kadru. Moja prijateljica je Italijanka, zavrsila Phd, i resila da se doskoluje za profesera (biologije) za osnovnu skolu. U Svajcarskoj je nekoliko godina. Francuski joj je malo bolji nego moj.
Ili druga prijateljica koja je jos krace ovde, uciteljica je po struci a radi u obdanistu (ovdasnjem). I mi u ovom novom obdanistu imamo vaspitacicu Meritu (albanka) koja prica tecni francuski ali JA joj "lovim" greske!!! :crycry:
Ja samo ne znam odakle pozitivno misljenje o Svajcarskoj u celom svetu!!!! :wall:
Quote from: Sorciere on October 09, 2010, 11:40:24 AM
Ili druga prijateljica koja je jos krace ovde, uciteljica je po struci a radi u obdanistu (ovdasnjem). I mi u ovom novom obdanistu imamo vaspitacicu Meritu (albanka) koja prica tecni francuski ali JA joj "lovim" greske!!! :crycry:
U obdanistu je to, ajd recimo, normalno. I ovde imas vaspitacica koje nisu nejtiv spikeri, a posebno je izrazeno da se u bilingvalnim obdanistima zaposljavaju ljudi koji kao znaju engleski, a dosli su iz Gane, Indonezije, Filipina, pa i Srbije i Hrvatske (a nisu zavrsili jezik). No, to mi i nije cudno posto je rad u obdanistu, krvav rad, a plate su mizerne (vaspitacica oko 1200 evra, a njen asistene oko 900).
Quote from: NikkiL on October 09, 2010, 10:35:23 AM
Sto se tice native speakera, meni je potpuna nebuloza da deci koja uce da govore jezik u najranijem uzrastu predaje neko ko nije native speaker jer to znaci da oni nece imati dobar model za izgovor... a toga nazalost ovde ima posto smo imigrantska zemlja...
Ima par nasih zena koje rade kao nastavnice za taj najraniji uzrast.....kad im cujem onaj uzasan tvrdi naglasak samo kazem sreca sto mojoj deci nije niko takav predavao...koliko srecni mogu da budu rodjeni kanadjani da im decu govoru uci neko ko jezik ne izgovara kako treba ne znam...ja znam da bih ja pop** ;D
Da li toga ima globalno ne mogu da govorim, zavisi sigurno od skole....kod nas u skoli nema, mada se desava da Lola dodje iz skole i kaze da je uciteljica koja je bila na zameni pricala belgijskim, twents ili fris akcentom, ali rec je samo o akcentu, mada znam da ima Turkinja ( treca generacija ) koje predaju u jednoj susednoj skoli a oni pa opet imaju turski akcenat ;D
E sad sto se tice mesovitih odeljenja ima ih posebno u skolama sa Dalton sistemom, kod nas je mesovita metoda, ali se desava da na raznim projektima iz raznih oblasti po grupama ucestvuju deca iz svih razreda. Deca uvek budu odusevljena.
Ono sto mogu reci da je Dalton sve popularniji
Quote
Ideja o »obrazovnoj laboratoriji«
Dalton plan, progresivan i detetom-usmeren pristup obrazovanju, kreirala je
Parkhurst koja je i popularizovala njegovu primenu u Dalton školi u Njujorku (SAD)
1919. godine. Parkhurst je rodena 1887. godine u gradu Durand u americkoj državi Viskonsin
gde se i obrazovala za nastavnicki poziv (Wisconsin State Teachers College).
Studirala je na Univerzitetu Kolumbija, ali i na univerzitetima u Minhenu i Rimu, a
master diplomu stekla je na Jejlu.2 Sa eksperimentima u pravcu promene postojeceg
školskog sistema zapocela je vec 1905. godine. Parkhurst je prva pedagoška iskustva stekla kao nastavnica u jednoj seoskoj školi sa kombinovanim razredima. Njen posao je ukljucivao istovremeno poucavanje veceg broja dece (cetrdesetak) podeljenih u osam razreda. U takvoj situaciji nije bilo jednostavno aktivirati svakog ucenika; trebalo je osigurati angažovanost ucenika u sedam razreda, dok se frontalni oblik rada organizovao u jednom. Izlaz iz ove situacije Parkhurst je videla u pomoci koju starija deca mogu pružiti mladoj, te u njihovom zajednickom radu. Ucionicu je tranformisala u biblioteku, a svaki njen deo namenila je za izucavanje odredenog predmeta. Ovakav nacin rada bio je dobro prihvacen, kako od strane ucenika tako i od strane uprave škole.
Iz toga izvodim zakljucak da je moja mama zavrsila skolu po ovoj metodi i ako je suditi po njoj onda je metoda fenomenalna. :)
Quote from: Sorciere on October 09, 2010, 11:40:24 AM
I mi u ovom novom obdanistu imamo vaspitacicu Meritu (albanka) koja prica tecni francuski ali JA joj "lovim" greske!!! :crycry:
Joj lelele, na to nisam nailazila, akcenat je ipak nesto drugo.
izgleda mi onda da je polozaj skolstva u ch problematican.
ovde se biti uciteljica racuna u ok/dobar posao, narocito za zene koje zele da rade i imaju decu.
Quote from: Blue on October 09, 2010, 10:33:13 AM
u svakom slucaju, nisam htela da palamudim, vec samo da kazem da ne mislim da je u inostranstvu gore nego sto je bilo kod nas u renomiranim skolama, u vreme kada sam ja odrastala. a opet mi to nije u nicemu kasnije smetalo. dakle, ne mora skolski sistem na nivou osnovne skole biti perfektno smisljen.
htedoh nesto reci, ali da ne mudrujem sustina je vec napisana :)
Elanor pa zar i dalje taj sistem .... mislim
A ovo je ono sto sam te pitala, jeste da pise kurir ... mislim ona je isla u tu osnovnu pod istim krovom koliko kapiram, pa po kom osnovu nije mogla u srednju.....jel u osnovnu mozes u koju hoces, a u srednju od ove do one ulice....
http://www.telegraaf.nl/prive/24444060/__Prinses_niet_toegelaten_op_school__.html (http://www.telegraaf.nl/prive/24444060/__Prinses_niet_toegelaten_op_school__.html)
Sta ti znaci .... (ako ostanemo na listi cekanja preko leta, tesko da cemo bilo gde), odnosno zasto zbog toga ne idete .... "bilo gde" .... koji je sad pa to sistem....sta cekas.
S druge strane sta ako se neko presli u taj neki kvart....
I kad smo kod skola....nasa skola se procistila i sad u nju mogu da se upisu u prevodu samo odlicni i vukovci, eventualno neki vrlo dobar .... nema vise 7-8 nivoa nego samo tri najvisa i nema vise uspeh+testovi (inteligencije i kompletni test znanja ) nego samo uspeh + preporuka ucitelja.
Quote from: Urbana on September 22, 2015, 09:22:36 PM
Elanor pa zar i dalje taj sistem .... mislim
A ovo je ono sto sam te pitala, jeste da pise kurir ... mislim ona je isla u tu osnovnu pod istim krovom koliko kapiram, pa po kom osnovu nije mogla u srednju.....jel u osnovnu mozes u koju hoces, a u srednju od ove do one ulice....
http://www.telegraaf.nl/prive/24444060/__Prinses_niet_toegelaten_op_school__.html (http://www.telegraaf.nl/prive/24444060/__Prinses_niet_toegelaten_op_school__.html)
Sta ti znaci .... (ako ostanemo na listi cekanja preko leta, tesko da cemo bilo gde), odnosno zasto zbog toga ne idete .... "bilo gde" .... koji je sad pa to sistem....sta cekas.
S druge strane sta ako se neko presli u taj neki kvart....
astridina cerka, znaci. auuuu.
to je ista skola gde idu i ostali, flamanska. nemam pojma, ja sam uvek verovala da u belgiji sve moze preko veze, mora da je nesto drugo u pozadini.
ali da, moze da se desi da, iako su srednja i osnovna pod istim krovom, dete ne prime u srednju.
i da kopiram ovde, s one teme
Quote from: Elanor on September 22, 2015, 07:46:42 PM
za princezu nije bilo mesta? koju princezu?
elizabeta je u flamanskoj skoli, ako se ne varam. tamo se srednja upisuje po principu ko prvi devojci (skoli) - njegova devojka, s tim sto oni kojima su roditelji flamanci (dokazuje se diplomom srednje na holandskom) imaju prednost. u briselu je manjak mesta na holandskom, mi smo svi bili angazovani da upisemo koleginu cerku - upis je bio otvoren u 13:00 (elektronski), najbrzem od nas je trebalo 3,5 sekunde po otvaranju i opet je bila treca ispod crte (doduse, prosirili su listu nedelju dana kasnije).
e sad, filip i matilda sigurno nisu zavrsili srednju na holandskom, pa mozda zbog toga princeza nije imala prednost, ali je svejedno upisana u skolu; trazila sam neke info o srednjim skolama pocetkom septembra, pa sam naisla na clanak o tome ko je posao u koju skolu od princeva, koga je vodio tata, a koga mama...
Moram sutra da iscitam temu pa dam doprinos
Glavni kriterijum za upis dece u skolu ovde je catchment area, vazdusna linija krov skole do krova kuce
Ili kinta za privatnu skolu
Za upis van ove teritorijalne pripadnosti moze ali je dete na lraju liste iza svih onih koji pripadaju skoli
Braca i sestre se u principu upisuju u istu (bar u osnovnu)
Quote from: Glitter on September 23, 2015, 01:10:21 AM
Moram sutra da iscitam temu pa dam doprinos
Glavni kriterijum za upis dece u skolu ovde je catchment area, vazdusna linija krov skole do krova kuce
Ili kinta za privatnu skolu
Za upis van ove teritorijalne pripadnosti moze ali je dete na lraju liste iza svih onih koji pripadaju skoli
Braca i sestre se u principu upisuju u istu (bar u osnovnu)
Moram priznati da ne shvatam bas te linije ... znaci li to da je to bas tako namesteno da raslojava....u fazonu bogatima pripada ova skola, sirotinji ova, a ostalima ona .... mada su kod nas srednje skole na cudnim lokacijama pa bi pripadale i po tome razlicitim slojevima.
Moram priznati da smo imali srecu, jer na pr. da se Monika ove godine upisivala, pod proslogodisnjim uslovima, za nju ne bi bilo mesta u nasoj skoli, a sam prelazak za nizih u visi nivo u novonastalim uslovima je .... ??? U fazonu ako bude bilo mesta....a naravno do sad je bilo pa tako na pr u Monikinom razredu ima sad 32 djaka.
Ne znam vise koji je system najbolji, jer evo definitivno se pokazuje da taj sistem prijemnih i testiranja u mnogim slucajevima ne vazi.
Meni se cini da zagrejana stolica, papir i olovka su uvek najbolja dobitna kombinacija, a dete ili jeste ili nije to....ako nije onda se ili kao roditelj stalno ganjas sa njim ( kao moj slucaj sa Lolom ) ili saljes dete na private casove.
Monika mi je po tim pitanjima za pricu, ali ni slika ni prica ne pomazu Loli da promeni sebe.
I ne samo moja Monika sva deca a ima ih mislim 7-8 u njenom razredu koji su presli sa nizeg na visi su ubedljivo bolji od onih koji su bili prosle godine u tom nivou....oni koji su bili vredni otisli su dalje u visi.
ovo je klasno drustvo, odredjena doza raslojavanja je prosto ocekivana
ja cu samo reci da kada nam dodje vreme za srednju skolu, da cu prvo naci srednju skolu a onda kucu gde bismo eventualno ziveli, i tako je praksa ovde, ako upisujes dete u skolu, prvo nadji skolu pa stan/kucu
skola kojoj mi trenutno pripadamo je dobra u sferi drame i umetnosti i plesa. A mi gajimo jednog malog matematicara, znaci u startu nam taj fit ne odgovara.
Sto se osnovne skole tice, objavljuju se ofsted izvestaji koji govore o tome kako je skola pozicionirana nakon inspekcije nezavisnog tima, pa se skole ocenjuju od 1 do 4, gde je 1 outstanding, 2 good...4 needs improvement.
Smatram da je skola koja dobije ocenu dva sasvim ok obziorm da je nacionalni kurikulum isti u svim skolama, a i po skolama ucitelji imaju ovakvu ili onakvu reputaciju.
Kada se upisuje u skolu, bilo osnovnu ili srednju, prijava se salje u okrug, ne u izabranu skolu, biraju se 3 skole i uspeh nema mnogo veze sa upismo (bas za osnovnu, moram da proverim za srednju, ali mislim da nema, jer od ove godine menjaju nesto oko SAT testova i interpretacije).
Uvek ima zalbeni proces i to je to.
A da, sto se tice raslojavanja, u tom cuvenom ofsted izvestaju osim sto se prikazuju rezultati dece na testovima i postignuca, objavljuju i procenat dece koja imaju besplatan rucak (znaci ovo su porodice sa malim primanjima ili na soc pomoci) i procenat dece kojima je engleski drugi jezik. Pa ko voli moze i po tome da bira.
U nasoj skoli su ti procenti (oba) vrlo niski, ali priznajem da mi to nije bio kriterijum za izbor skole, vise sam se vodila generalnim uspehom djaka
A sta je na pr sa manjim mestima....recimo kod nas mesta od 20 000 hiljada nemaju gimnaziju....govorim to jer na pr dosta dece u Lolinom razrdu putuje iz 12-13 udaljenog mesta bicom u skolu. Ima kod nas dece Holandjana koji putuju iz Nemacke, a mogli bi da idu i u Nemacku u skolu.
Mislim to je bas nekako strasno da moras da se selis da bi upisao zeljenu skolu...pa tu sigurno ima i nekih namernih razvoda i sl.
Ovde ljudi nisu alergicni na selidbe koliko sam primetila. I sela pripadaju nekom gradu. Ovde gimnazije ne postoje. Srednja skola je upravo to. Sve su manje vise iste. Jedina razlika je negde koja postize bolje rezultate u odredjenim oblastima. Predmeti se biraju. Neki su obavezni. na kraju srednje polazu maturu pa idu na koledz ili idu u 6tth form srednju skolu posle koje polazu a-level maturu koja ih vodi na univerzitet. Za upis na uni se ne gleda uspeh ali se gledaju rezultati sa ovih zavrsnih ispita. Uni koliko znam kosta izmedju 9 i 15 hiljada po godini. Drzava nudi kredite i subvencije. Mahom se svede na to da studira ko ima kintu. Mada nedavno cuh da student zavrsi fax sa 53k duga na ime studentskog zajma.
Obrni okreni drzava te skoluje za dzabe do 18 godina posle toga kako ti volja.
Mi konkretno moramo da apliciramo za srednju skolu sledeceg septembra
Za polazak koji je u septembru 2017.
Bitno je upisati se. Pa ako se preselis onda cekas mesto u jednoj od tri zeljene skole.
Quote from: Glitter on September 23, 2015, 08:46:23 PM
Mada nedavno cuh da student zavrsi fax sa 53k duga na ime studentskog zajma.
Obrni okreni drzava te skoluje za dzabe do 18 godina posle toga kako ti volja.
To je tako i ovde....nego nije mi jasno ovo
QuoteBitno je upisati se. Pa ako se preselis onda cekas mesto u jednoj od tri zeljene skole.
Kod nas to radi osnovna skola, ti samo kazes u koju skolu zelis, nema tri, dve, nego samo jedna na dan apliciranja. Otkud sad tri zeljenje...ili je to kao ja bi jednu, ali ako procene da ne pripadam toj moram da imam dve u rezervi.
Ja bi rekla da ovde nema tacna cifra, vec da uvek ima koje mesto vise....a da se ne desava da neko ostane neupisan, ali da ce itekako biti jurnjave kod ucitelja za bolju preporuku jer je yto naravno jako bitno, a totalno kao i svuda u velikom broju slucajeva ....sigurno i 30% precenjeno/potcenjeno dete.
evo ja cu da ti kazem da kada smo dosli ovde (pritom mi zivimo na perferiji grada) catchment area za kucu gde zivimo je obuhvatala bar 6 skola (mogu i da tacno proverim), pritom nam je najbliza bila ova koju smo prvu stavili na istu i koju smo i dobili. U obzir su uzeli to sto je detetu engleski drugi jezik i sto je pola godine ranije krenuo da trenira borilacke vestine u toj skoli (nezavisno placeno) i upoznaje decu, pa im je to bio kriterijum pri odlucivanju. Dva dana pre nego sam poslala prijavu za skolu u okrug otisli smo u skolu (u koju su nas i primili) i tamo su nam rekli da oni mesta nemaju za 4. razred, ali da ipak apliciramo, jer se desi da okrug uzme u obzir sve okolnosti i nadje mesto.
Znaci nasli bi nam mesto u nekoj od skola koje nas obuhvataju teritorijalno.
Quote from: Glitter on September 23, 2015, 11:51:57 PM
Znaci nasli bi nam mesto u nekoj od skola koje nas obuhvataju teritorijalno.
Pa sad ispada da to nije bas tako striktno kako se predstavlja.
Ovde je opet nekako sistem da neke osnovne skole spontano rastu, a druge se gase...nasa osnovna je preseljena sa jedne lokacije na drugu u blizini jer se broj djaka povecavao ...u pocetku su bila 3-4 ucionice prazne sad je vise nego puno
stavljas tri skole na spisak, uvek ti je prva ona koju stvarno jako zelis, ostale dve su second best.
na osnovu broja djaka, starije dece koja pohadjaju tu skolu i teritorijalne pripadnosti, kao i tvog obrazlaganja zasto ti je to bas izbor broj jedan oni mogu da ti nadju mesto u skoli
a mozda ti i ne daju, nego ti daju u nekoj od druga dva
uglavnom ti nadju mesto, da li ces do skole da stignes za minut ili ce ti trebati 20 minuta voznje, nije im previse vazno ako teritorijalno pripadas obema skolama
i zato se prijavljujes za skolu godinu dana unapred, a okrugu treba oko 6 meseci da ti jave rezultat, ako ti se ne dopada rezultat zalis se i to je to
naravno da nije previse striktno, niko to nije ni rekao, srednjoskolsko obrazovanje je obavezno
nisam sigurna kako funkcionise homeschooling za srednje skole i da li se dozvoljava, za osnovne radi i trosi se uveliko
Dragi prijatelji, sada postoji mogućnost da vaša deca uče srpski i preko Skype-a! Držim individualne časove za sve nivoe znanja i sve uzraste. Za više detalja pogledajte srpskionline.com Veliki pozdrav iz Srbije! :bighug: