Inkluzija - svete gde smo?

[maripoza]

Ma i ja se bojim da nece, zato i rekoh da pokusavam da se nadam.

Jasan mi je nastavak izjave, ali jedno je "znamo sta je radio", a sasvim drugo "znamo ko je to dete". Meni barem zvuci odvratno, surovo i neprimereno i ne mogu da shvatim da jedan roditelj moze tako nesto da izjavi.

[AnaK]

Ugrožavanje druge dece se često desi i bez najave - prošle godine je u Jankovom odeljenju bilo svačega: jedan učenik je donosio švajcarski nožić u školu da se pohvali, jednom dečaku je slomljen prst (u tome je i Janko učestvovao) - jurili su se po učionici i gurnuli klupu koja je priklještila prst uz radijator, gađali se kamenjem da se dozovu, gađali kamenjem neka kola za koja su procenili da su kola nekog dede koji ih stalno grdi (pa su roditelji učesnika plaćali štetu na kolima, a deca dobila zabranu da prilaze ogradi, ali ne i dežurnog nastavnika koji bi kontrolisao da li se ta naredba poštuje), Janka je dečak iz odeljenja uboo olovkom u potiljak tako da je ostala minica koju nikako nismo mogli da izvadimo dok se to nije zagnojilo, jedna devojčica je lemala sve redom... I to je samo deo svega što se u jednom odeljenju dešavalo.

U jednom trenutku je održan roditeljski oko tog dečaka sa nožićem, jer je on bio prilično problematičan, kinjio i maltrtirao neke dečake (terao ih da mu čiste cipele, daju užinu i blabla) i pomenula se mogućnost da se traži da bude ispisan iz škole, ali je većina roditelja bila protiv, u smislu da se prati, vidi, da se uključi psiholog... Sve je to trajalo mesecima. Pa nije bilo ovakve reakcije. Ovo je sve mnogo ružno, i deluje baš izrežirano. Mislim, novac za ekskurziju ne može da se skupi po 20 dana, a ne da se spontano organizuje bojkot. Strategija od usta do usta nije mogla da da ovako ekspresne rezultate. Šta se tačno tu dešavalo, verovatno nikada nećemo saznati.

Al' meni je izazvalo mučninu kakvu davno ništa drugo nije. :puke:

[lilit_depp]

Kaze MM:

Tesko i za jedne i za druge.
Ocigledno da postoji problem (sa obe strane a i u drustvu).
Dobro je sto je profil ovog slucaja podignut na visi nivo.

Rodjen za politiku, promasio zanimanje.

[maripoza]

U jednom trenutku je održan roditeljski oko tog dečaka sa nožićem, jer je on bio prilično problematičan, kinjio i maltrtirao neke dečake (terao ih da mu čiste cipele, daju užinu i blabla) i pomenula se mogućnost da se traži da bude ispisan iz škole, ali je većina roditelja bila protiv, u smislu da se prati, vidi, da se uključi psiholog...

Uvek podrzavam ovakav put, pre nego bilo kakve radikalne mere.
Medjutim, jedno je nestasnije i agresivnije dete koje mozda samo prolazi kroz neku fazu (na kraju krajeva, velikom broju dece se desi da bar jednom naprave neki opasniji nestasluk), a drugo dete za koje je utvrdjen uzrok takvog ponasanja, ima redovne terapije, pije lekove zbog toga (namerno se izrazavam ovako laicki, uopste nije bitno da li je u pitanju ADHD ili nesto deseto). U ovom drugom slucaju se tacno zna sta moze da se ocekuje i tacno se zna da se ne moze uvek, a pogotovo ne uobicajenim metodama resiti svaki problem koji iskrsne. Zbog toga se automatski pojavljuje obaveza da se ucini sve sto je neophodno da se to dete sto bolje uklopi u sredinu. A za to je potrebna i saradnja te sredine. Onda moze i da se prati i posmatra i pravovremeno reaguje, ali je za to potrebno razumevanje cele situacije. Kad toga nema, svaka reakcija poprima nenormalne razmere.

Dalje, ja uopste ne mislim da svako dete sa PP treba da ide u obicnu skolu. Ponekad se utvrdi da to zaista nije dobro ni za to dete (jer mu je zaista potreban potpuno drugaciji sistem rada da bi mu se pomoglo), ni za ostalu decu. Ali, da bi se utvrdilo, sam proces mora da bude dobro potkovan i sve vreme posmatran (najcesce i da ukljucuje nekakve asistente dodeljene detetu). Ovako, zabijanje glave u pesak, prebacivanje deteta iz jedne u drugu skolu, neiformisanost okoline udruzena sa vecim ili manjim stepenom netolerancije.... doveli su do toga da se dopusti ovakav bojkot. A oni koji treba da se pozabave takvim situacijama na vreme (a imaju na osnovu cega, decak vec ima dijagnozu) cekaju da im neko uruci poziv na sastanak.

[maripoza]

Kaze MM:

Tesko i za jedne i za druge.
Ocigledno da postoji problem (sa obe strane a i u drustvu).
Dobro je sto je profil ovog slucaja podignut na visi nivo.

Rodjen za politiku, promasio zanimanje.

Genije. A ja ovuda pisem ko budala to isto u hiljadu nastavaka.

[Saska]

ja poznajem osobu koja misli da je ADHD izmišljena dijagnoza za nevaspitanu i razmaženu decu

sta osobu, ja mislim da vecina naroda kod nas misli isto i da se slicne stvari resavaju batinom 

[AnaK]

Pozo, nismo se razumele. Mislim da nije bilo potrebe da svi roditelji u školi znaju za detetovu dijagnozu. Nju treba da zna uprava, PP služba. Možda je i taj 'naš' dečak imao neku dijagnozu. Mislim da su dečakova prava najstrašnije narušena tim saopštavanjem dijagnoze bez nekog objašnjenja, na sastanku, kako god, ako je već bilo potrebe da se o tome priča. Praksa je da se dijagnoza i ne priča na samom početku onima kojima nije relevantna, baš zbog izbegavanja apriori postavljanja.

Postoji sigurno zagarantovana tajnost medicinskih podataka, i za decu i za odrasle. Stvarno nema potrebe da takve info kolaju školom i među roditeljima, posebno ne na nivou svih razreda i svih odeljenja.

A ne mislim ni ja da svako dete treba da ide u redovnu školu. Treba o tome da odlučuju lekari koji prate dete, psiholozi i ostala stručna lica koja će donositi odluku koja je najbolja za konkretno dete i njegovu okolinu, u skladu sa njegovim karakteristikama i objektivnim stanjem u konkretnoj ustanovi.

[maripoza]

Uf, ne znam, AnaK, meni deluje pametnije da se to zna. Ne vidim zasto bi se drzalo u tajnosti nesto sto se vec svakako vidi. Pa nije dijagnoza nesto pogrdno. Ako se ljudima objasni sta je to i kakvo je to dete, lakse ce prihvatiti (govorim o svim PP generalno). Bez toga, pricace gluposti i razvijati odbojnost prema detetu. A posebno ce na pogresan nacin kod svog deteta razvijati odnost prema tom drugaru/drugarici iz razreda. Ne mislim sad da treba naveliko da se razglasava, ali mislim da se sa roditeljima dece koja idu u isti razred o tome mora porazgovarati. Nisu svi dovoljno edukovani, a neke PP ni ne razlikuju. A posebno ne znaju sta to u praksi znaci. A u ovim slucajevima, kod dece sa ADHD, posebno moze da dovede do pogresnih interpretacija (najcesce se to smatra nevaspitanjem, agresijom itd itd), koje za posledicu imaju negativan odnos prema detetu.

Ovako, kad se cuti (a ja ne vidim iz kojih razloga bi se cutalo), sve ostaje tabu i podlozno raznim interpretacijama i manipulacijama. Ako lepo objasnis, onda mozes i da ocekujes razumevanje, bar od nekih. A sistematskim sprovodjenjem toga bi se mozda vremenom postiglo da vise nije ni potrebno objasnjavati.

Ja sam znala jedno dete sa oslabljenim sluhom. Uciteljici je odmah receno, jer da nije, ispalo bi da je dete ne slusa i ko zna sta sve ne. A onda, desavalo se da drugu decu ne cuje dobro i oni su poceli da ga zezaju da je glup i tome slicno. Sluh je bio oslabljen samo toliko da ne moze da cuje kad mu neko izdaleka sapuce ili kad se npr okrene ledjima prema njemu i prica nesto tiho. Znaci, nije velik problem, samo je trebalo voditi racuna da mu se ne obracas previse tihim tonom, a pogotovo da to ne radis ako ne moze da ti vidi usne. Onda je jednom ispala neka bas ruzna situacija, kojoj je i uciteljica prisustvovala, pa ih je onda sve posadila i objasnila im. Od tada nije vise bilo nikakvih problema, bar ne takvih da ga nazivaju glupim i tome slicno. A moglo je isto tako i sve lepo biti objasnjeno na vreme.

[Lukina mama]

ja poznajem osobu koja misli da je ADHD izmišljena dijagnoza za nevaspitanu i razmaženu decu

ja sam mislila da to samo u americi postoji,  da su to izmsilili da bi se farmaceutske kompanije obogatile ovde u usa, jer je najlakse staviti label ,dati mu lekove i resen problem, ovo pricam za ovde kako samo lepe dijagnoze.

[Lani]

Pozo, u slučaju ljudi sa oštećenim sluhom naravno da treba da znaju i nastavnici i deca iz razreda jer neznanje kao u primeru koji si navela direktno ometa komunikaciju s detetom.
A kako bi objasnila deci šta je ADHD da si razredna npr? Ili kako ih naučiti da hendluju određene situacije i kako da komuniciraju s tim detetom kad ni sami to ne znamo u velikom broju slučajeva?
Ja sam u principu protiv toga da se raznoraznima omogući uvid u zdravstveni fajl nekog deteta, mislim da je to grubo kršenje prava i privatnosti. Ali ako u razred ide dete sa PP oni koji svakako treba da znaju su direktor, psiholog, razredni i roditelji dece iz tog razreda, to verovatno ne može da se izbegne. Samo ti je ovde problem što je 50% tih roditelja ili nezainteresovano ili zatucano pa će onda deci pogrešno to da predstave te tako napraviti više štete nego koristi. Što više ljudi zna veće su šanse da će doći do pogrešnih interpretacija posebno kod poremećaja koji nisu uočljivi poput slabovidosti ili problema sa sluhom.
Vidiš kako je Savet roditelja reagovao na dete sa ADHD... podrškom bojkotovanju.

[maripoza]

A kako bi objasnila deci šta je ADHD da si razredna npr? Ili kako ih naučiti da hendluju određene situacije i kako da komuniciraju s tim detetom kad ni sami to ne znamo u velikom broju slučajeva?

Pa sigurno im ne bih rekla da ima ADHD, niti bih pominjala samu dijagnozu. Ali bih objasnila da je dete malo drugacije od onog na sta su navikli, da njegovi roditelji rade zajedno sa njim na tome i da je moguce da ce se nekad ponasati neuobicajeno (pa navela neke moguce oblike ponsanja). I potom zamolila sve (i decu i roditelje) da to ne preuvelicavaju i da ne misle da je dete samo po sebi bezobrazno i nevaspitano, nego da je potrebno vreme i dodatan trud da se uklopi u sredinu. I nadala bih se da ce dovoljan broj roditelja biti sposoban da posmatra stvari iz te perspektive, te da ce, kad im se njihovo sopstvenoo dete obrati s nekim pricama i komentarima o tom drugaru, oni sami pokusati da pronadju najbolji nacin da dodatno svom detetu (koje oni najbolje poznaju) objasne i priblize situaciju onako kako oni misle da treba. I ne mislim da ce to uraditi svi, ali ce uraditi veci broj nego sto bi to bio slucaj kad im se prepusti da nagadjaju sami i da donose pogresne zakljucke. Tako nekako.

A takodje mislim da i u ovakvim slucajevima neznanje ometa komunikaciju sa detetom. Cak bi i uciteljica koja to ne zna vrlo lako mogla da pribegne nekim pogresnim metodama za rad sa takvim detetom. Na kraju krajeva, skoro uvek dodje do toga da na kraju moras da das neko objasnjenje svim upletenim stranama, pa onda je bolje to uraditi odmah i preduprediti moguce nepotrebne konflikte.

edit: A da bih ja mogla na najadekvatniji nacin da objasnim roditeljima, bilo bi potrebno da se prvo objasni meni. Znaci, mislim da kad se takvo dete upise u skolu, obavezno strucno lice mora nastavnike dobro da upozna sa situacijom. Pa prosvetni kadar se nije skolovao da sve to zna, prepoznaje i ume da hendluje. Kad te nauce i objasne ti, onda nadjes adekvatan nacin da predupredis neke stvari kod roditelja i dece.

[Lani]

Pa sigurno im ne bih rekla da ima ADHD, niti bih pominjala samu dijagnozu. Ali bih objasnila da je dete malo drugacije od onog na sta su navikli, da njegovi roditelji rade zajedno sa njim na tome i da je moguce da ce se nekad ponasati neuobicajeno (pa navela neke moguce oblike ponsanja).

A kako bilo ko ko nije stručno lice može da zna moguće oblike ponašanja ljudi s tom dijagnozom?
To je ono što mene brine, da ljudi koji nisu stručni ili nisu dovoljno upoznati s problemom (ne mislim na tebe naravno već je ovo generally speaking) krenu da objašnjavaju deci nešto tako osetljivo i na kraju krajeva još nedovoljno poznato.
Škole su neozbiljne, ako već žele decu sa pp (a da ne bude to samo pro forme i na papiru) onda treba i da angažuju stručnjake koji mogu da pomognu i da se nađu detetu sa pp a i onima u čije okruženje dete dođe.

edit: Pisala si svoj edit kad i ja post. Razumele smo se.  

[maripoza]

edit: Pisala si svoj edit kad i ja post. Razumele smo se.  

Da, da, skontala sam.
Upletenost strucnjaka se meni podrazumeva. Nikako ne moze da se ocekuje od nestrucnog kadra da obavlja sve to.
Nego ja sad razmisljam naglas: da imam dete sa bilo kojom PP u razredu, ja bih obavezno zelela da naucim sto je moguce vise o toj PP, kako bih najpre ja sama zauzela pravi pristup, a potom pomogla i deci da to postignu. I na kraju uputila i roditelje ukoliko bi situacija bila takva da za tim ima potrebe (a i za to mislim da bi taj strucnjak trebalo da da misljenje). Sve to zajedno mi je nekako preduslov da inkluzija bude sto je uspesnija moguca.

[Lani]

Naravno, samo bojim se da takvih požrtvovanih razrednih starešina nema mnogo. 

[maripoza]

Naravno, samo bojim se da takvih požrtvovanih razrednih starešina nema mnogo. 

Ma ne mislim ja da sam pozrtvovana, nego mislim da ako takva procedura postane zakon i ako pocnu da vode racuna o tome kako se to sprovodi i ako, konacno, zaista i angazuju te strucnjake kojih u vecini ovakvih slucajeva nema (za neku decu sa PP su neophodni i stalno prisutni asistenti, kojih takodje cesto nema), to ce onda tako morati da se radi. Znam ja da je sve to na dugackom stapu kod nas, ali dokle god se dopusta da svako radi po svom nahodjenju, nista pozitivno nece ispasti od inkluzije.

Sorry but you are not allowed to view spoiler contents.