Buducnost pre buducnosti

[Nanny Ogg]

sticajem okolnosti, mi smo bili finansijski stabilni od kako smo zajedno, tako da o finansijskoj konstrukciji imanja dece nismo puno razmisljali.
sta bi bilo da je bilo drugacije - ne znam . mada razmisljam, bez te relativne finansijske sigurnosti od pocetka nas dvoje mozda i ne bismo bili zajedno.

Ovako nekako...od kad smo poceli da se zabavljamo, vec smo oboje radili (ja 25 god, on 28)...Posle 2 god zabavljanja, ukazala se mogucnost da pocnemo da zivimo zajedno, i posle 3 god zajednickog zivota smo dobili dete. Naravno, tajming je za moje pojmove savrsen  jer sam iskusila i samostalnost (i finansijsku i emotivnu) i imala dovoljno vremena da ga dobro upoznam i pozelim da bas on bude otac mog deteta.
Da su se stvari odvijale drugacije (npr da smo odmah stupili u brak, ne poznajuci se dovoljno, ili da smo morali da budemo podstanari ili da zivimo u zajednici), stvarno nisam sigurna da bismo uopste bili zajedno.
Mozda ovo sve sad zvuci razmazeno  , ali ja stvarno nisam neko ko srlja u velike odluke..stavise, druga sam krajnost, vagam dok se sama sebi ne smucim 

[Lani]

sticajem okolnosti, mi smo bili finansijski stabilni od kako smo zajedno, tako da o finansijskoj konstrukciji imanja dece nismo puno razmisljali.

Ovo da potpišem.
Za prvo dete nisam mnogo razmišljala. Došlo je posle 2 godine zabavljanja i 1 godine zajedničkog života, što je meni bilo sasvim dovoljno da procenim da možemo da se upustimo u tu avanturu.
Za drugo dete potpuno drugačije, razmišljam i previše i nekako nisam još spremna na nastavak avanture I ne znam kad ću biti.

[nelly]

Upustamo se ili tek planiramo da se upustimo u avanturu zvanu porodica i roditeljstvo, manje ili vise upuceni...Kako ste planirali ili planirate vasu avanturu u nekom finansijskom pogledu? Konkretno, da li ste pre deteta, dece pravili finansijsku konsktrukciju, obezbedjivali poslove, resavali stambeno pitanje ili je sama zelja bila dovoljna?

Da znaš da je stvarno avantura!
A tada to nisam mislila,nego jednostavno kao logičan redosled dogadjaja-ovde mislim na planiranje porodice.I imala sam tu sreću da nam širenje porodice nije pravilo neki dodatni  finansiski problem.( za sve radilice da što pre planiraju koji će krevetac kupiti)
A sad što se tiče finansiskog planiranja apsolutno ga nije bilo,sami smo izfinansirali našu svadbu,živeli smo kao podstanari,kada smo u sred zime dobili otkaz stisnuli zube živeli sa njegovima 4 meseca za to vreme na već kupljenim placu(jedino planiranje budućnosti nam se do tada u njemu video) pravili kućicu,uselili pod ploču u jednu sobu i polako korak po korak sredjivali........................
hoću da kažem da smo mi od onih kojima je sama želja bila dovoljna,mm radi tj. ima svoju firmu u kojoj je 24 sata dnevno sada i tada bio,solidno zaradjuje,ja još uvek ne radim ali će se i to brzo promeniti.Mislim da nam se tek sada počinje paliti lampica koja nas upozorava da treba da pravimo finansisku konstrukciju

[Glitter]

jel za trece 

[nelly]

jel za trece 

ako mene pitaš
ne,nego da tek sada počinjemo malo više razmišljati o obezbedjivanju poslova koji bi nas držao ovako srećne i zadovoljne-finansiski.

[linga]

Kad smo resili da imamo dete imali smo NISTA. Mislim nemamo ni sad mnogo vise, ali drugacije je iz perspektive embriona pileta pre 4 godine. Zmu je bio u studentskom domu, ja kod roditelja, ja sam imala posao preko studentske zadruge, on nikakav. Imali smo samo zelju (i to sad kad razmisljam ako bi mi neko rekao da je eto u istoj ili slicnoj situaciji pomislio isto ja bih mu rekla ).
Kad smo saznali da smo trudni neke stvari su bile resene u roku od mesec dana, u smislu da smo iznajmili stan i da smo nasli poslove.
Za drugo smo planirali prvo da resimo stambeno pitanje, medjutim opet je zelja bila veca, mada kako smo krenuli sa mogucnostima izgleda cemo resiti stambeno pre tog drugog

Mm i ja smo cesto bili u situaciji da nam je ispred zid, i onda se same stvari odjednom rese, mnogo puta.
Doduse tako krupne odluke smo ipak planirali. Ja sam imala 24 godine kada smo se vencali, on 25, mnogli smo da cekamo.
Moja zelja za detetom je bila velika, njegova takodje, ali smo ipak sacekali da ja dobijem stalan posao, on zavrsi faks, zavrsi vojsku...  Lepo su se slozile kockice Verujem da je beba dosla neplanirano i pre(a ziveli smo zajedno od moje 22. godine) da bi opet sve bilo o.k. mozda uz malo vise muke.
Drugo dete je isto plansko, jer sam svesno skratila svoj prvobitni plan da razlika bude oko 4 godine. I nisam se pokajala.

[disco2000]

Moje stambeno pitanje je, relativno, reseno, posao u to vreme jesam imala ali daleeeko van struke... sta znam, nisam nesto planirala, jednostano pozelela i odlucila.

[Dada]

Bolje da ja ovdje nista ne pisem 
Samo da kazem da sam vjerovala u nas i da nisam pogrijesila 

[janavi]

i ja bolje da ništa ne pišem
samo potpuno suprotno od Dade

[Glitter]

Bolje da ja ovdje nista ne pisem 
Samo da kazem da sam vjerovala u nas i da nisam pogrijesila 

treba mi ovakav post 

[maxic]

Sticajem okolnosti imali smo rjesena ta neka pitanja, ali i dalje smatram da je svaka kombinatorika relativna. Sve moze da se skocka super u datom momentu a da se isto tako raspe k'o da nikad nije ni bilo. Mnogo je vaznije imati zelju i volju, ostalo ubjedjena sam vremenom dodje na svoje mjesto. Nekad se stvari desavaju drugacijim redoslijedom. Divno je kad je sve idealno, ali  mislim da je to bas rijetko.

[AnaK]

Kod nas je bila kombinacija svega - i želje, i premišljanja, i iznenađenja, i...

[Summer]

Sticajem okolnosti imali smo rjesena ta neka pitanja, ali i dalje smatram da je svaka kombinatorika relativna. Sve moze da se skocka super u datom momentu a da se isto tako raspe k'o da nikad nije ni bilo. Mnogo je vaznije imati zelju i volju, ostalo ubjedjena sam vremenom dodje na svoje mjesto. Nekad se stvari desavaju drugacijim redoslijedom. Divno je kad je sve idealno, ali  mislim da je to bas rijetko.

Potpisujem, sve osim ovog dela o resenim pitanjima. Kad smo odlucili da se vencamo - bili smo podstanari, MM radio neke honorarne bezvezne poslove, ja upravo dala otkaz  sa prethodnog posla. Vrlo brzo smo oboje nasli poslove u svojoj struci. Dete smo pozeleli i napravili. Nikakva kombinatorika nije igrala ulogu.

Pre nego se rodio David, MM je krenuo u avanturu koja se zove privatan biznis = krediti, ulaganja, nesanice....Onda se desila Sara. Pre nego se rodila krenuli smo u jos dve avanture istovremeno - prosirenje MM-ovog posla (=novi krediti, zaduzenja, nove obaveze) i kupovinu stana na kredit.

Vise nismo podstanari. Deca su nam dodatni motiv da ostvarimo i tu ocekivanu finansijsku stabilnost. Verujemo u nas i mislim da je to najvaznije. Da sam cekala da mi se sve kockice sloze, verovatno bih doicekala dane kad bi mi vec bilo kasno.

I sad se setih kako su moji roditelji npr. imali sve razradjene planove za nase skolovanje, stanove koje su nam obezbedili, porodicni posao...i sve se rasprsilo u trenu, '92., ostali smo bez svega. Jeste drastican primer, ali mislim da je zivot suvise nepredvidiv za neke detaljno razradjene planove. Naravno, podrazumevam postojanje odgovornosti u vidu ostvarivanja nekih osnovnih uslova.

[Dada]

Gliti, evo jos 
5 godina zabavljanja, imali nista, bili u zajednici 3 godine i tu su se rodile djevojcice, prva planirano, druga ne, mm za to vrijeme imao prvo honorarni zatim malo sigurniji trenerski posao, ja radila nekih 5 mjeseci u 1. trudnoci. Poslije 3 godine presli u podstanare, on opet malo avanzovao, ja se zaposlila i opet neplanirano ostala trudna  Bilo je panike sa njegove strane (i skoro svih ostalih  ) da se ne moze 3. dijete radjati u takvim uslovima (pomagali smo i njegove jer mu je majka bolovala... ) ali ja se nisam dala. Kad je Jovan imao 2 godine dala sam otkaz (posao je bio drzavni, siguran i sa mogucnoscu napredovanja) i otisla u Ukrajinu za muzem sto su mnogi smatrali za ludost ali su odavno promijenili misljenje... 

Ovo su kratke, vedre crte 

[Despina]

Bolje da ja ovdje nista ne pisem 
Samo da kazem da sam vjerovala u nas i da nisam pogrijesila 

Ovako